AMERIČKI TENKOVI BLIZU GRANICE SRBIJE: Politika “obuzdavanja” Rusije traje još od Hladnog rata

Novosti online

21. 10. 2020. u 20:34

АМЕРИЧКИ ТЕНКОВИ БЛИЗУ ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ: Политика “обуздавања” Русије траје још од Хладног рата

Foto: Tviter

STRATEGIJA „obuzdavanja Rusije“ traje još od Hladnog rata, ono što se menja je taktika. A taktika je prošla kroz nekoliko faza, od kojih je poslednja najavljeno prebacivanje Drugog američkog oklopnog puka u Bugarsku ili Rumuniju.

Od 2008, kada je Rusija intervenisala u Gruziji i priznala nezavisnost Severne Osetije i Abhazije, američka taktika „obuzdavanja Rusije“ prošla je kroz nekoliko faza, navodi profesor Fakulteta za diplomatiju i bezbednost Dušan Proroković.

„U prvoj fazi to se odigravalo kroz političke pritiske, u drugoj kroz uspostavljanje sistema sankcija, u trećoj kroz intenziviranje vojnih vežbi na zapadnim ruskim granicama, uspostavljanjem centara za vezu i „forenzičkih centara za borbu protiv ruskog malignog uticaja. Sada imamo najavu o prebacivanju trupa iz vojnih baza u Nemačkoj u, pretpostavljam, pribaltičke države, Poljsku ili Rumuniju“, kaže on.

AMERIČKI TENKOVI BLIZU SRBIJE

Najavu o prebacivanju trupa iz Nemačke u neku od zemalja bliže Rusiji izrekao je šef Pentagona Mark Esper na onlajn seminaru Atlantskog saveta u Vašingtonu. Esper je tada najavio mogućnost prebacivanja Drugog oklopnog puka američke vojske u Rumuniju, Bugarsku, Poljsku ili neku od pribaltičkih republika.

Prema Prorokovićevim rečima, takve namere nisu ništa neočekivano i u skladu su sa politikom koja se sprovodi već dvanaest godina.

Zbog svog geopolitičkog i geostrateškog položaja, Bugarska i Rumunija igraju veoma važnu ulogu u američkim planovima, navodi naš sagovornik i svoju tezu ilustruje činjenicom da je broj vojnopomorskih vežbi NATO-a u crnomorskom akvatoriju poslednjih godina uvećan nekoliko puta.

„Razlozi za to su delimično zbog Krima, a delimično i zbog uloge Ukrajine u NATO lancu koji se proteže evropskim kontinentom, od Atlantika do ruskih granica. Ukrajina je čak najavila izgradnju jedne veće pomorske baze na crnomorskoj obali“, navodi Proroković.

Uz to, Bugarska je za NATO „problematična zemlja, zbog toga što se raspoloženje građana razlikuje od raspoloženja elite i državnog rukovodstva.

„Bugarska jeste članica i NATO-a i EU, ali proruska orijentacija koja se može osetiti u bugarskom društvu u svakom pogledu, onespokojava Pentagon. Dakle, što više američkih vojnih instalacija na teritoriji Bugarske, to su sigurniji da im raspoloženje javnosti neće ometati dugoročne planove. Otuda i sve veća američka zainteresovanost za Bugarsku“, smatra Proroković.

Foto: EPA

VOJSKA ODLAZI, BAZE OSTAJU

Trampova administracija planira da povuče oko 9.500 vojnika iz baza u Nemačkoj, državi u kojoj SAD imaju najveći broj stacioniranih vojnika u Evropi. Samo u Japanu američka vojska ima veći broj stalno stacioniranih trupa. Ovi planovi naišli su na kritike i u samom Trampovom okruženju i smatraju se „poklonom Rusiji“. Baza Ramštajn najveća je američka baza u Evropi i služi kao logistički centar za pokrete svih američkih trupa u ovom delu sveta.

U američkim planovima baze ipak ostaju u Nemačkoj, predviđa naš sagovornik, pogotovo Ramštajn. One, kako kaže, neće biti premeštane u druge delove Evrope.

„U Ramštajn je do sada dosta investirano, operativni planovi su već više decenija vezani za ovu bazu. Takođe, baze su punktovi za vršenje pritiska na nemačku vladu. Može se dogoditi da prebace određeni broj vojnika iz Nemačke u druge evropske zemlje. Time bi se smanjio broj vojnika na nemačkom tlu, ali da zatvaraju Ramštajn ili neke druge baze, koje su do sada služile svrsi, pretpostavljam da je to isključeno“, kaže Proroković.

Foto: EPA

 

rs.sputniknews.com

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)