U ZNAK SEĆANjA NA 1941: Pred završnim žirirawem konkurs za idejno rešenje spomen-hrama kapele u porti Vaznesenjske crkve

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

20. 09. 2020. u 15:15

У ЗНАК СЕЋАЊА НА 1941: Пред завршним жирираwем конкурс за идејно решење спомен-храма капеле у порти Вазнесењске цркве

Foto Z. Jovanović

KONKURS za idejno rešenje spomen-hrama kapele u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, u znak sećanja na šestoaprilsko bombardovanje 1941. godine, kada je na tom mestu stradalo oko 180 ljudi, pred završnim je žiriranjem.

Stiglo je 19 idejnih rešenja, koje građani imaju prilike da vide u samoj crkvi do 20. oktobra i izjasne se za tri koja su im se najviše dopala.

Do sada je predloge dalo gotovo 400 građana, a konačnu reč o najboljem rešenju daće, ipak, stručni žiri. Do danas, međutim, ni u jednom arhivu nisu nađena imena svih žrtava koje su tog dana stradale.

- Zato molimo građane koji imaju bilo kakve informacije o tom tragičnom događaju, ili su njihovi najmiliji stradali u njemu, da se jave Vaznesenjskoj crkvi - kaže prof. Branko Mišić sa Univerziteta u Beogradu, koji učestvuje u organizaciji konkursa.

MOLITVA

IDEJA organizatora konkursa je da se u buduću spomen-kapelu prinesu čestice moštiju jasenovačkih novomučenika, odnosno ljudi stradalih u ozloglašenom sistemu logora, u NDH, i ne samo njih. Tako bi nad njihovim moštima mogle buduće generacije da se pomole, kao i oni koji ne mogu da putuju do Jasenovca i drugih stratišta. O ovom predlogu odlučivaće najviša crkvena tela.

Ideja je da se na dostojan način obeleži mesto stradanja ljudi, koji su se tog aprilskog jutra sakrili u sklonište, u porti, unapred pripremljeno za slučaj bombardovanja. Iz crkvenog letopisa vidi se da je poginulo oko 180 ljudi, među kojima žene, deca, sveštenik i đakon hrama. Vojne vlasti su, naime, pre napada Nemačke na Jugoslaviju u neposrednoj blizini crkve, ispod nivoa terena, sazidale dva skloništa, jedno u cik-cak liniji uz Gepratovu ulicu, a drugo uz Ulicu kraljice Natalije. Crkveni letopisac i očevidac, prota Milovan Mihailović, zapisao je da je 6. aprila taman završeno jutrenje, koje je služio prota Velimir Marković sa protođakonom Veselinom Vasiljevićem, kada je u 7.10 počelo bombardovanje.

Foto Z. Jovanović

PREDLOZI Makete  za spomen-kapelu, Foto Z. Jovanović

Avionska bomba od 1.500 kilograma sa padobranom pala je u sredinu velikog rova. Ubila je sve koji su se u njemu sakrili, dok su u manjem rovu eksplodirale dve bombe. Hram je teško oštećen od potresa, ali je, srećom, narod koji je bio u crkvi, preživeo. Posle dvadesetak dana, nemački vojnici su doveli na to mesto zarobljenike i uhapšene Jevreje da iskopaju zatrpane leševe, natovare ih u kamione i odvezu na Novo groblje, u zajedničku grobnicu. Ispod ruševina zatekli su strašan prizor: majke su poginule držeći u rukama decu, priljubljenu uz svoja lica.

Foto Z. Jovanović

Ovo stratište obeleženo je crnim mermernim krstom sedamdesetih godina prošlog veka. Svakog 6. aprila, kao i na dan crkvene slave i slave grada Beograda, Spasovdan, služi se arhijerejska liturgija i pomen žrtvama, za šta će u budućnosti služiti nova spomen-kapela.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)