ZA SVAKU BEBU PO DVA INDEKSA: U SANU održan skup o trenutnom stanju, kao i o perspektivama i ulozi obrazovanja u razvoju Srbije

LJ. Begenišić

18. 09. 2021. u 07:21

OBRAZOVANJE u Srbiji je u veoma lošem stanju, a ključni problem je njegov kvalitet. Prema podacima PISA testiranja - 38 odsto petnaestogodišnjaka je funkcionalno nepismeno.

ЗА СВАКУ БЕБУ ПО ДВА ИНДЕКСА: У САНУ одржан скуп о тренутном стању, као и о перспективама и улози образовања у развоју Србије

Foto Tanjug

Ako tome dodamo i da ima između sedam i devet procenata onih koji nisu ni stigli do testiranja, onda dolazimo do podatka da od 40 do 50 odsto dece na pragu srednje škole ne može da razume pročitani tekst, što je veliki razlog za uzbunu. Uz to je i dvostruko više mesta na fakultetima nego što se rađa dece, preveliki broj programa na univerzitetima, malo nastavnog kadra, obrazovanje je centralizovano, slabo finansirano i politizovano.

Ovo je rekao profesor Ivan Ivić na skupu "Obrazovanje - stanje, perspektive i uloga u razvoju Srbije", juče održanom u SANU.

Sa skupa je poručeno i da je potrebna dugoročna stategija obrazovanja, planirana decenijama unapred koja se ne bi menjala od jedne do druge vlade. Otvarajući skup, predsednik SANU Vladimir Kostić rekao je da su vrata ove ustanove širom otvorena za pitanja koja se tiču napretka zemlje. Skupu je prisustvovao i patrijarh Porfirije. To je njegova prva poseta SANU otkako je izabran za poglavara SPC, a Kostić je kazao da to znači da skup o obrazovanju ima posebnu važnost.

- Obrazovanje je neophodan, fundamentalni temelj i pojedinca i društva, ono je mnogo šire od škole i školstva - rekao je patrijarh. - Ono obuhvata ličnost pojedinca, obrazujemo se i kao telesna i kao duhovna bića i to obrazovanje je spremno da se integriše u svetske tokove. Kontinuitet je važan, a naše obrazovanje može biti samo naš lični pečat.

Iscrpnu analizu stanja u obrazovanju izneo je prof. Ivan Ivić. On je ukazao i na probleme u predškolskom obrazovanju, kao i da se ne shvata da obrazovni proces počinje od malih nogu:

- Iako je osnovna škola obavezna i ustavom zagarantovana, u Srbiji je nije završilo od sedam do devet odsto ljudi. Srednje obrazovanje minimalno se menjalo u tranziciji. Najveći obuhvat je u strukama u kojima je najviše nezaposlenih, što ukazuje na to da srednje škole obrazuju one koji neće imati posao. U gimnazijama je, međutim, mali obuhvat iako daju najkvalitetnije obrazovanje.

Analizirajući stanje u visokom obrazovanju, Ivić je naveo da u Srbiji postoji 1.600 akreditovanih programa za osnovne studije iako nemamo kapacitet za toliko programa. Kao problem naveo je i što se za upis na prvu godinu "otvori" 113.000 akreditovanih mesta, dok se godišnje rađa oko 65.000 dece!

- To znači da svaka beba čim se rodi ima dva zagarantovana mesta za upis na fakultet - ilustrovao je prof. Ivić i istakao da je jedan od pokazatelja kvaliteta obrazovanja i loš uspeh na maloj maturi, gde deca od 20 bodova na jednom testu prosečno osvoje 11.

Profesor Ivić se osvrnuo i na digitalizaciju obrazovanja, rekavši da je ona neizbežna, ali da se moraju imati mera i precizan plan. Upozorio je i na opasnost od pritiska moćnih zemalja da se uvede univerzalno obrazovanje, što bi bila velika greška, jer su kultura jednog naroda i obrazovanje neodvojivi.

Foto Tanjug

Patrijarh i predsednik SANU

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Marijana Dukić Mijatović navela je da je Ministarstvo u prethodnoj školskoj godini uložilo više od 669 miliona dinara za nastavna sredstva za učenike iz socijalno-materijalno ugroženih područja, primaoce novčane pomoći, đake sa invaliditetom... Istakla je i da se nastava na srpskom jeziku u inostranstvu odvija u čak 12 država i da je pohađa gotovo 6.000 učenika.

PROJEKAT DRŽAVNE MATURE

PROFESOR Ivan Ivić kritikovao je što dosad nije uvedena državna matura na kraju srednje škole:

- Na tom projektu radi se 10 godina, utrošeno je 3,5 miliona evra, a još nemamo državnu maturu. Utrošiti toliko vreme i novac i nemati rezultat krah je i ogroman neuspeh Ministarstva prosvete. Zato što nemamo državnu maturu, nemamo ni infomaciju o kvalitetu srednjoškolskog obrazovanja. Da li se to namerno izbegava?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)