Otpad će zagrevati Konjarnik od 2023.

M. STANOJKOVIĆ

četvrtak, 28. 05. 2020. u 15:36

Отпад ће загревати Коњарник од 2023.

Građevinske mašine angažovane su na izgradnji objekta

Obezbeđen je novac, intenzivirani su radovi na postrojenjima u Vinči
RADOVIMA na deponiji Vinča polako rešava se jedan od najvećih ekoloških problema Beograda. U toku su aktivnosti na izgradnji sanitarne deponije, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koja će biti puštena u rad krajem godine. Uporedo s tim, odvija se izgradnja elektrane za komunalni otpad i na deponijski gas. Toplotnom energijom iz otpada domaćinstva će moći da se snabdevaju 2023.

Kako navode u firmi "Beo čista energija", koja je dužna da u skladu sa ugovorom sa Gradom realizuje ugovor o javno-privatnom partnerstvu, u oktobru 2019. godine je počela intenzivnija realizacija radova.

- Puštanjem u rad postrojenja nove sanitarne deponije stvoriće se uslovi za početak radova na zatvaranju postojeće deponije - kaže za "Novosti" Vladimir Milovanović, direktor "Beo čiste energije". - Kompleks deponije u Vinči biće povezan sa Smederevskim putem rekonstruisanom saobraćajnicom. Biće izgrađena elektroenergetska infrastruktura neophodna za snabdevanje kompleksa električnom energijom i prenos struje do trafostanice Beograd 20, gde će se predavati EPS.

Završetak izgradnje elektrane na komunalni otpad i deponijski gas planiran je za tri godine, dok će se radovi na zatvaranju deponije početi odmah po otvaranju nove sanitarne deponije i biće okončani u istom roku.

- Proizvedenu toplotnu energiju preuzimaće JKP "Beogradske elektrane" koje su već započele izgradnju mreže daljinskog grejanja. Ona će povezivati elektranu na otpad u Vinči i toplanu na Konjarniku - navodi Milovanović.


UGOVORI
OBEZBEĐIVANjEM planiranih finansijskih sredstava u iznosu od 370 miliona evra, "Beo čista energija" ispunila je jednu od obaveza po ugovoru o javno-privatnom partnerstvu, koja omogućava da se nesmetano nastavi izgradnja svih postrojenja. Nedavno je potpisan ugovor o zajmu, u vrednosti od 290 miliona evra sa Međunarodnom finansijskom korporacijom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Razvojnom bankom Austrije.