Prošlost Beograda ocrtava jednu od najneobičnijih priča među evropskim metropolama. Samo jedna od njih je čudesna pripovest o prostoru na kojem se danas nalazi Palata "Albanija", jedno od najpoznatijih beogradskih prostora.

Analizirajući prošlost grada, ali i praistorijsko vreme, mnogi autori su pisali o dobu koje današnjem čoveku deluje nestvarno daleko. Tako smo izdvojili neke redove o kojima je pisao poznati novinar i pisac Vladimir Bunjac, pre oko tri decenije. Bunjac se bavio raskošnim vodama i vodotokovima ispod grada, bio je autor knjige "Česme i fontane starog Beograda", a pisao je i tekst za monografiju posvećenu jednom veku Beogradskog vodovoda i kanalizacije koja je izašla 1992. godine.

Citirajući Bunjca lagano uviremo u pradavnu prošlost ambijenta na kojem danas postoji Beograd.

- Nekoliko miliona godina povlači se Panonsko more i ostavlja nam prostrane prašume sa baruštinama, jezerima, novim životom u kome glavnu pažnju moramo posvetiti džinovskim sisarima - piše Bunac.- Zatim dolaze lednici: umesto šuma tu su tundre i mamuti, a u vazduhu ogromne zastrašujuće ptice sa velikim zubima i strašnim kandžama. U toj sredini, u tom životu pojavljuje se i prvi otkriveni predak današnjeg Beograđanina. On je živeo u jednom čudnom svetu. Francuski književnik i putopisac Kikle zapisao je svoja sećanja kada je boravio u Beogradu.


PROČITAJTE JOŠ:
Beogradske priče: Pečati pogroma na Starom sajmu

Zaista, Francuz beleži davne, 1658. godine: "Video sam u kapiji jedne kuće povešane kosti i rebra neobične veličine i debljine, kao i jedan zub iste vrste, napola slomljen, sa jednom glavom neke ptice, koja je imala kljun dug pola aršina".

Ribari su u svojim mrežama izvlačili skelete ogromnih životinja, koje su se udavile u dubokim močvarama. Ostaci mamuta prinađeni su na Karaburmi, u Višnjici, Makišu... Kosturi mamuta pronađeni su tokom kopanja pivare u Skadarliji, ali i pri kopanju temelja za zgradu "Albanije".

- Na dva metra udaljen od skeleta mamuta, nađen je i kostur neandertalca - beleži Bunjac.- On se, očigledno, borio protiv nadmoćnog neprijatelja. Bio je to naš predak, prvi Beograđanin koji se, kao i drugi Beograđani, tokom cele naše istorije suprotstavljao velikim neprijateljima.

Bilo bi dobro, pisao je on, kada bi se na tom mestu, ispred "Albanije", postavila umetnička skulptura ova bronzana ili kamena skeleta: čoveka i mamuta u borbi.

- Beograd bi na Terazijama, pored Terazijske česme dobio novo obeležje, novu metaforu - predlagao je Bunjac.- Jedan čovek, sa kopljem, suprotstavljao se čudovištu, kao što se u istoriji suprotstavljao Turcima, Mađarima, Nemcima...


IDEJA I FONTANA

Tokom proteklog veka nije bila usamljena ideja da se u spomen borbe čoveka i mamuta ispred "Albanije" obeleži prostor na poseban način. Još je u knjizi "Beograd večiti grad" autor Marinko Paunović predlagao da se skelet pronađenog mamuta izloži u velikom staklenom boksu ispred "Albanije". Pomenuta knjiga izašla je na stogodišnjicu oslobođena od Otomanske imperije, 1967. godine.