Ужасни догађаји током немачке окупације у Другом светском рату оставили су неизбрисиве печате на нашем граду. Само један од њих био је логор на Старом сајмишту.

Током 1942. године на овом месту је страдало око шест хиљада Јевреја, да би потом логор наставио своје зло постојање пошто је овде допремљено и настрадало још много хиљада људи који су овде доведени са територија где су избијали устанци после окупације.

Много књига исписано је поводом овог језивог стратишта. Само један од мрачних делова приче представљала је чињеница да је начин на који су све жртве усмрћене био далеко од разума данашњег човека. Наиме, заробљеници су смештани у посебан камион који је касније прозван "Душегупка", у којем би били погушени док возило не стигне до масовне гробнице у Јајинцима.

Камион је имао кабину за смештај заточеника која је била херметички затворена. Чим би возило напустило простор логора, у кабину би били спроведени сви гасови из издувне гране камиона, и жртве би биле усмрћене. "Душегупка" је само истоварила жртве у гробницу, а возач је окретао натраг, по нове заточенике.

Ово је само једна од језивих прича које су обележиле логор на Старом сајмишту.

Иначе, изградња овог дела била је мотивисана сасвим другачијом идејом, будући да је Београдски сајам, како му је био првобитни назив, био потпуно другачије осмишљен. То је био један од најатрактивнијих изложбених простора у Европи оног доба. Од 1937. године овде су се одржавале сјајне манифестације, од Јесењег и Пролећног сајма, до Ваздухопловне изложбе и Салона аутомобила.

Све је наговештавало године економског процвата у време када је Сајам отворен. Ипак, зле канџе Другог светског рата овом делу, као и самом граду донеле су сасвим другачију, кобну улогу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Београдске приче: Како су срне бежале са Аде Циганлије због поплава 1939.

Снимци које показујемо део су амбијента који је красио Сајам у првобитној, предратној варијанти, а неколико година касније уследили су и кадрови који су показали најружније лице човечанства.

Кула, која и данас постоји некада је била централни пункт у чијем приземљу се налазила радио станица и разглас који се обраћао раздраганим посетиоцима сајамских манифестација. Недуго затим све се променило, и она је била последње што ће видети многи који су се опраштали са својим постојањем на овом свету.

Један од павиљона приказан је још док је био на скелама, а радници пуни ентузијазма се спремали да га предоче очима јавности 1937. године. Већ после отварања Сајма, због великог интересовања публике и излагача планирани су нови павиљони који ће проширити изложбени простор.

На жалост, два снимка показују подизање једног здања, као и ратна оштећења на згради која је постојала само неколико година...


УЛАЗ

Улица која је водила кроз улазну капију у Сајам и данас постоји. Баш као и делови кућица које су биле, прво улаз у изложбени простор, а потом, на жалост, у концентрациони логор.

Фотографија помаже посматрачу да јасно уочи место где се улазило према централној кули и средишту Сајма.