IVER NE PADA DALEKO OD KLADE! "Tata mi kaže da treba da budem bolji od njega"

Vladan TEGELTIJA

27. 01. 2022. u 09:10

Rođen je 2000. u Beogradu. Sada je visok 216 cm. Sa 12 godina, pošto je sa majkom izvukao "zelenu kartu", pošao je put Amerike gde je pohađao "hajskul", a potom i dve godine poznati univerzitet Florida Stejt. Prošle sezone u NCAA prosečno je beležio 9,1 poen uz 5,6 skokova za 20 minuta, a prosečno je beležio 1,4 po meču.

ИВЕР НЕ ПАДА ДАЛЕКО ОД КЛАДЕ! Тата ми каже да треба да будем бољи од њега

Foto arhiva Novosti

Balša Koprivica je nastupao za našu juniorsku reprezentaciju, sa kojom je bio šampion Evrope 2017. godine.

Trenirao je sa Los Anđeles Lejkersima tokom letnje lige, te Šarlot Hornetsima, od kojih je izabran kao 57. pik, ali je odmah trejdovan u Detroit Pistonse.

- Želim prvo da zahvalim Bogu što me je doveo u ovu poziciju, a zatim i porodici i svim ljudima koji su mi pomogli na ovom putu. Hvala trenerima koji su od mene napravili boljeg čoveka i boljeg košarkaša. Hvala svim saigračima koji su uvek bili tu za mene, stekli smo neke nezaboravne trenutke u prethodne dve godine. Naša veza je neraskidiva, naša prijateljstva će trajati do kraja života - poručio je Balša tada.

Konkurencija u Pistonsima bili su DŽahil Okafor, treći pik na draftu 2015, Mejson Plamli i Ajzea Stjuart, bitni šraf, uglavnom na poziciji krilnog centra. Prva zvezda je DŽeremi Grent, dok dosta toga zavisi i od Sadika Beja, u franšizi u kojoj svojevremeno ni Bobi Marjanović nije imao zapaženu ulogu.

OBRADOVIĆ: NI SLAVIŠA, NI REBRAČA, VEĆ BALŠA

- Ono što je dobro za Balšu što ga nije zadovoljila uloga posle drafta, što je shvatio da u Partizanu može da napreduje individualno i timski. On ne treba da bude ni Slaviša, ni Rebrača, već svoj, Balša. Kada razgovarate sa njim deluje da je stariji i zreliji od 21 godine. Treba vremena i strpljenja, a prostora za napredak ima dosta, kao kod ostalih mladih igrača. Svi će dobiti priliku, a na njima je da se pokažu i dokažu. Trenirao sam u ovih 30 godina najbolje igrače i zato mladima ponavljam da niko nije postao igrač timskim, već i individualnim radom.

- Mnogi su govorili da će treća godina na koledžu da mi pomogne da uđem i u prvu rundu drafta, ali bio sam siguran da ću više napredovati ako budem odmah igrao profi košarku. Tokom leta sam se oprobao u Letnjoj ligi i bilo je lepo videti kako ta priča funkcioniše.

A onda je stigao krajem avgusta na Zlatibor, usred priprema Partizana sa kojim je potpisao ugovor, u nepoznato, gde su mnogi očekivali Filipa Petruševa na njegovoj poziciji. Poznavao je samo vršnjaka iz reprezentacije, Uroša Trifunovića, iako mu je oca, Slavišu, u Partizanu trenirao takođe Željko Obradović.

Foto arhiva Novosti

 

- Još od prvog poziva u aprilu, znao sam da je Partizan jedna od opcija za nastavak karijere. Sve se poklopilo. Kada su neke stvari bile završene, nije bilo dileme. Poziv nisam mogao da odbijem. Željko trener, ekipa mlada i perspektivna, momci željni napretka i pobeda, klub u kome sam načinio neke prve ozbiljnije korake - otvorio se Balša.

Partizan nije bio baš potpuno nepoznata sredina.

- Trifa i ja smo odrasli zajedno, znamo se vrlo dobro. A što se Filipa tiče, sa braćom Petrušev sam pohađao u Americi Montverde školu i to sa momcima različitih kultura i obrazovanja iz 90 različitih zemalja. Imao sam pozive sa 38 koledža, a izabrao sam Floridu, dok je Filip Gonzagu - priseća se Balša.

OTAC O SINU: IMAJU PRAVOG TRENERA

- Balša kreće sa iste tačke sa koje sam i ja pošao, sa saigračima iz Partizana i Žocom, u osvajanje evropske titule, samo 30 godina kasnije. Ipak, postoji razlika, jer smo mi imali trenera početnika, a on najtrofejnijeg i najboljeg trenera Evrope. Mi smo pre tri decenije krenuli na put koji je titulu prvaka Evrope, a ova generacija je na čelu sa Željkom na početku novog puta. Partizan ima mlad, perspektivan tim, momci žele da se dokažu. Imaju sve uslove da dobro rade, pravog trenera, a na njima je da treniraju dan i noć, slušaju. obostrana želja postoji, pa se nadam i dobrom rezultatu - poručio je Balšin otac Slaviša Koprivica, koji mečeve Partizana redovno gleda u društvu bivših saigrača centara, Šilobada i Stevanovića.

Kaže da su se stvari same od sebe poklopile i pomogle mu da donese odluku:

- Eto, nedavno posle četiri godine i juniorskog prvenstva u Slovačkoj, ponovo smo obukli i reprezentativni dres i zbog toga sam presrećan. Imam i privilegiju da učim od dva velika trenera, Željka i Karija. Čekao sam tokom leta da vidim kako će se neke stvari odvijati i onda prelomio da se vratim u klub u kome sam kao klinac trenirao pre devet godina. Nisam mogao da odbijem poziv Partizana.

Otac ti je igrao na dva F-4 sa crno-belima, okitio se i evropskom titulom?

- Znao je za poziv, ali se nije mešao. Prepustio mi je da donesem sam odluku, ali je bio veoma srećan kada sam se vratio. Kaže da treba da budem bolji igrač od njega, mada nismo baš za poređenja, jer je on igrao više spolja, neku "četvorku" sa mekom rukom, dok sam ja "petica", bliže košu sa drugim karakteristikama. Želim da budem što bolja verzija sebe, iako imamo i sličnosti, ali i razlika. Prilagođavam se evropskom stilu igre, ali pomažem ekipi sa američkim stvarima koje sam pokupio, baš kao i ostali igrači sa svojim specifičnostima -kaže Balša.

Jako je zadovoljan hemijom na parketu i van njega.

- Očekujem još da napredujem uz Željka. On je drugačiji od svih ostalih, najbolji trener u Evropi i ne treba da se poredi ni sa kim. Imamo mladu ekipu, prerspektivne igrače na svim pozicijama i verujem da ćemo mnogo da napredujemo kako sezona bude odmicala. Imamo hemiju, a onda i obavezu da na parketu pokažemo koliko možemo. Svi se lepo slažemo van terena i mislim da se to vidi na utakmicma. Da nije tako, bilo bi teško igrati. Sa Amerikancima često pričam i o koledž košarci. Igrao sam protiv univerziteta koje su pohađali Panter, Ledej i Mur, tako da imamo i tu zajedničku temu. Lepo mi je što sa njima mogu da se uklopim podjednako dobro kao sa srpskim igračima.

Foto arhiva Novosti

 

Da li si zadovoljan dosadašnjim tokom sezone?

- Uz pomoć stručnog štaba i saigrača sam već posle mesec dana osetio veliki napredak. Svakog dana se osećam sve bolje i trudim se da od svih učim po nešto. Super sam prihvaćen i u Partizanu i reprezentaciji. Iskreno, malo sam i zaboravio posle sezona na koledžu za "FIBA prozore" pa me iznenadio poziv, ali i tu imam društvo iz mlađih selekcija. Upoznao sam bolje i selektora, koji je odličan i trener i kao osoba od koga može da se nauči dosta i o košarci i životno.

Stigao je Lesor na tvojoj poziciji?

- Odličan igrač, značiće puno i timu, a i meni na treninzima, da se razvijam. Nikada pre ovoga nisam igrao profesionalno košarku. Posle škole i koledža, stigao sam u najveći klub. Potreban je period za prilagođavanje. Lakše se privikavam na Evrokup, nego ABA, gde ima mnogo veterana i "namazanijih" igrača. Na koledžu nisam mogao da primim loptu na niskom postu i da napravim neki potez iz driblinga, kao što ovde može da se igra leđima. Pravila su drugačija, odbrane, sistemi... mnogo ekipa igra zonu i udvaja.

Ponovo si u Beogradu?

- Super je sve sem saobraćajne gužve, užih ulica i zime, ali se navikavam. Još se nisam video sa svim prijateljima i rodbinom, nadoknadio propušteno u prethodnih devet godina, jer sam samo dva puta dolazio za Srbiju. Sa druge strane, moraću kad se uhodam da nastavim studije na sportskom menadžmentu, gde sam stao posle dve opšte godine koledža. Ne želim to da zapustim, ali prednost sada ima košarka. Moći ću dosta toga i "onlajn" polagati leti, pa mi dobro dođe što sa Amerima u timu pričam engleski.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

KATASTROFALNE VESTI ZA SRBIJU: NBA zvezda propušta Evropsko prvenstvo?