KEVIN PANTER O ŽIVOTU U BRONKSU I BEOGRADU: "Obožavam vino, rakija mi prejaka"

MOGLO bi se reći da Srbiju doživljava kao drugu kuću. Beograd definitivno, jer je njegov stanovnik već u dva navrata, noseći prvo dres Crvene zvezde u sezoni 2019/2020, a sada Partizana.

FOTO: N. Skenderija

Po državljanstvu, svakako pripada ovde, što pokazuje srpski pasoš koji je dobio pre nekog vremena. Čini se da je sve ovo bilo predodređeno, jer je u dosadašnjoj karijeri, pre dolaska u našu zemlju radio sa trenerima sa ovih prostora - Draganom Šakotom u AEK i Aleksandrom Đorđevićem u Virtusu.

Ove sezone sarađuje sa najuspešnijim stručnjakom Evrope, Željkom Obradovićem. Svi ti faktori stavljaju Kevina Pantera (28) u posebnu grupu košarkaša.

U novogodišnjem razgovoru za "Novosti" ističe da nije ni mogao da nasluti da će mu život nacrtati takav put. Od odrastanja u Bronksu, gde je opasnost vrebala iza svakog ugla, do putešestvija preko Grčke, Belgije i Italije, do potpisa dvogodišnje saradnje sa jednim od najvećih klubova Starog kontinenta, bek crno-belih je otkrio sebe, a nama samo poneki deo.

Američki šuter je propustio nekoliko poslednjih utakmica usled povrede ramena, koje ga muči već neko vreme. Ipak, odmah na startu priče naglašava da je sve u redu.

- Dobro sam, to je sada iza mene. U potpunosti sam zdrav, navijači ne treba da brinu. Povreda koju sam imao je mala, ali dosadna i iziskivala je određeno vreme oporavka. Normalno je da sam ispao iz ritma, ali brzo ću se u njega opet ušaltati - priča Panter.

Praznici su obično vreme koje je rezervisano za porodicu, međutim, zbog svojevrsnosti posla kojim se bavi, takav slučaj nije kod dvostrukog osvajača FIBA Lige šampiona.

- Prošlo je već sedam godina otkada sam poslednji put dočekao Božić i Novu godinu sa porodicom. To je deprimirajuće, ali tako je kako je. Takve okolnosti sa sobom nosi život profesionalnog košarkaša.

FOTO: N. Skenderija

Kada smo priču okrenuli na teren, crta zadovoljstva zasijala je na njegovom licu.

- Nema šta, zasada sve ide kako bi trebalo i kako smo zamislili. Na prve smo dve pozicije u Evrokupu i ABA ligi. Stigli smo do polovine trke i potrebno je da nastavimo da rastemo kao tim, pobeđujemo i idemo ka cilju koji smo zacrtali.

U tim iz Humske je svesno stigao da bude lider. Od toga ne beži, što je i pokazao u završnicama duela sa Huventudom, Igokeom, Metropolitanom, Lijetkabelisom...

- Iskreno, ta uloga mi izuzetno prija. Mada u Partizanu je nešto drugačije zato što je ovde potrebno da budem veći lider nego što sam to bio u dosadašnjoj karijeri. Gde god sam igrao, bio sam glavni poenter, ali sada sve moje igračke osobine bi trebalo da dođu još više do izražaja. Pričam više sa saigračima, pomažem im na terenu, jednostavno ih usmeravam. Među najiskusnijima sam u ekipi, i zato je neophodno da sve ono što košarkaški jesam, da budem još više - pronicljivo kazuje prošlogodišnji član milanske Olimpije, trećeg tima Evrolige.

Zaduženja su mu značajno drugačija od onih koje je imao u svom prvom boravku u našoj prestonici.

- Zapravo, jedina je razlika to što sam ovde vođa, za razliku od perioda u Crvenoj zvezdi. A biti vođa ne znači postizati najviše poena na svakoj utakmici, već donositi prave odluke u odlučujućim trenucima. Nije mi pogled više samo usmeren ka košu, već prema onim "manjim stvarima". Volim da savetujem mlađe momke u ekipi, jer sam i ja nekada bio na njihovom mestu. To između ostalog i meni pomaže da postanem bolji igrač.

Dostigao je Panter igračke visine, bio deo velikog broja elitnih klubova, ali sam početak nije bio posut ružama. Rođen je i odrastao u Njujorku, tačnije zapadnom delu ozloglašenog Bronksa. Mestu koje je "romantizovano", ali ne i prenaglašeno. Stvarnost u takozvanom hudu je često bila jednako surova.

- Teško je to, čoveče. Nije bilo lepo i lako. Najvažnija stvar za mene je to što sam odrastao uz oba roditelja koja nekada nisu ni znala kroz šta sam sve prolazio i situacija u kojima sam se nalazio. Šta ćeš, tako je kako je, sve je to život. Na tim ulicama se i javila ljubav za košarkaškom igrom. Stalno sam šutirao na koš u obližnjem parku, a to je moju majku veoma nerviralo, jer je bilo izuzetno opasno biti napolju. Konstantno mi je govorila da se vratim kući do mraka, ali nisam je nikada slušao.

Zanimljivo, dobar deo srednjoškolskog obrazovanja proveo je u hrišćanskoj akademiji pod nazivom "Telo Isusovo".

- To je bila muška katolička škola u Raliju, u Severnoj Karolini. Tada sam prvi put na duže bio odvojen od porodice i prijatelja, tako da sam se susretao sa dosta nedaća - napominje rasni šuter i dodaje da religija ima veliki značaj na njegov svet.

- Veoma sam religiozan, u tom maniru živim. Zahvalan sam Bogu, jer ne bih bio ovde da nije bilo njega. Ne moramo čak ni da se vraćamo na početak, već na moj dolazak u Evropu. Počeo sam od nule, a evo dokle sam stigao. Za to dugujem Gospodu.

A, kada nije na parketu, Panter uživa u malim stvarima koje život znače.

- Prilično sam povučen lik. Ne volim puno da izlazim, radije provodim opuštajuće vreme sa prijateljima uz dobro vino. Obožavam vino, ja sam čovek za to. Probao sam rakiju još prvi put kada sam bio u Beogradu. Nije loše, ali ima nešto jači ukus za moje nepce - zaključuje Panter svoju priču, uz čašicu Partizanove brendirane rakije.

Verujem Željku, kao i on meni

PO onome što se moglo videti na utakmicama, sa trenerom Obradovićem ima prisan odnos, u kojem jedan drugom apsolutno veruju. Što i jeste osnova za svaki uspeh.

FOTO: N. Skenderija

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije