EVROPU DRMAO VETAR PROMENA: Nemačko predsedavanje Unijom bilo u senci planetarne pandemije, ali i brojnih problema

Ivana Stanojević

27. 12. 2020. u 09:33

SA poslednjim danom ove godine, Nemačka napušta polugodišnje kormilo Saveta Evropske unije. Istovremeno, njena kancelarka Angela Merkel privodi kraju svoj angažman na spoljnopolitičkom planu, jer ovu zemlju dogodine čekaju parlamentarni izbori, a "muti" (mama), kako je od milja zove nacija, neće se više kandidovati. Nasuprot pohvalama za Angeline lične zasluge tokom četiri uzastopna kancelarska mandata, stoje kritike za propuste.

ЕВРОПУ ДРМАО ВЕТАР ПРОМЕНА: Немачко председавање Унијом било у сенци планетарне пандемије, али и бројних проблема

Foto Tanjug-AP

Nemačka je 13. put u ulozi čelnika EU pokušala da olakša ostalim članicama ispunjavanje preuzetih obaveza. Nije u tome u potpunosti uspela, jer je, za razliku od 2007, ove godine korona pomrsila konce ambicioznom vođstvu naklonjenom Berlinu.

Svoje zacrtane ciljeve nije "štiklirala" ni sama Merkelova, koja se od jula drugi put nalazi u ulozi šefa Nemačke tokom njenog predsedavanja. Umesto glamuroznog završetka svoje političke karijere, dobila je suprotstavljene komentare i pozitivne ocene koje se završavaju sa "ali".

Pandemija korona virusa oblikovala je i nemačko, kao i prethodno, predsedavanje Hrvatske. Uz to, veliku glavobolju, zadavao je "bregzit", a trebalo je rešavati i nekoliko pobuna unutar Unije, među kojima (ucenjivački) atak udruženih Mađara i Poljaka oko evropskog budžeta.

Merkelova je, uprkos žestokom otporu, najzaslužnija za izglasavanje programa uzajamne pomoći za oporavak od posledica pandemije virusa korona. Taj paket, "težak" fascinantnih 750 milijardi evra, praktično je instrument zajedničkog zaduživanja, od koga će 390 milijardi biti raspoređeno članicama bespovratno, dok će 360 milijardi iznositi krediti. Najviše novca dobija Italija kao najteže pogođena pandemijom. Predlog Berlina i Pariza da nepovratna dotacija bude 500 milijardi evra nije postignut. Na polju finansija je, međutim, potpisan još jedan, izuzetno važan, sporazum o novčanom okviru EU (MMF) za period od 2021. do 2027. godine. Ovaj dil predviđa višegodišnji budžet EU od 1,074 milijarde evra.

Napredak je uočljiv i u strategiji za Afriku i jedinstvenoj politici prema Kini. Evropski lideri složni su i kada je Amerika u pitanju. Svi su za novi početak u odnosima posle poraza Donalda Trampa. Među prvim temama za razgovor sa novim predsednikom DŽozefom Bajdenom biće trgovina i bezbednosno partnerstvo. Francuski predsednik Emanuel Makron teži nezavisnosti "suverene Evrope", a Nemačka i Poljska bi radije "da to svedu na razumnu meru". Anegret Kramp Karenbauer, nemačka ministarka odbrane, ocenila je da "bez SAD bezbednost EU, pre svega od Rusije, ne može da bude garantovana".

Ankara je posebna priča. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nije bio spreman da razgovara sa članicama EU Grčkom i Kiprom o spornoj eksploataciji gasa u Sredozemnom moru. Dopustio je, naprotiv, bušenja u spornim teritorijalnim vodama neposredno uoči samita. Sada izjavljuje da budućnost Turske vidi u EU, a Brisel uveliko sprema sankcije Ankari...

Pompezno najavljivana "Konferencija o budućnosti Evrope", na kojoj je planirana razmena mišljenja o reformi EU, nije ni startovala. Blokade su u EU postale popularne, konstatuju evropski mediji. Nakon debakla o zajedničkom budžetu i veta Mađarske i Poljske, tu je i veto Bugarske na početak pregovora o proširenju sa Severnom Makedonijom.

Kao jedina od 27 zemalja članica, Bugarska je blokirala otvaranje međuvladine konferencije koja je trebalo da označi formalni početak pregovora. "To je težak udarac, veliko razočaranje", ocenio je Mihael Rot, državni sekretar u nemačkom MIP. Nemačka kancelarka se, bezuspešno, kod Bugara lično zalagala za Severnu Makeodniju.

Bugarsko "ne" baca sumnju na obećanja EU, smatra Rot. Nova blokada bila bi opasna za stabilnost čitavog regiona. Još u martu 2020. sve članice EU, uključujući i Bugarsku, izjasnile su se za otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Letos je Sofija odjednom počela da zahteva od Skoplja priznavanje "činjenice" da je makedonski jezik samo dijalekt bugarskog. Severna Makedonija je to odbila, ne želeći da se odrekne još jedne ključne odrednice nacionalnog identiteta.

Evropske diplomate šuškaju da se i Holandija još premišlja kad je reč o pristupnim pregovorima sa Albanijom. Ovog leta zahtevala je da Albanija sprovede reformu zakonodavstva, iako je EK i Albaniju i Severnu Makedoniju označila kao "zrele za pristupne pregovore". I tu će, nema sumnje, još varničiti.

MIGRACIJE NA ČEKANJU

GORAK ukus ostavlja i izostanak svakog napretka na polju migracija. U poslednjih pola godine, naime, EU nije napravila pomak s nameravanom novom regulacijom kretanja stanovništva. Evropska komisija je, istina, predložila nova pravila u procesu dodeljivanja azila i raspodele izbeglica, o kojima države članice do samita nisu nijednom diskutovale, bez obzira na pritisak nemačkog ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera. Najveći kočničari su i tu Poljska i Mađarska, zajedno sa drugim istočnim državama članicama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)