Svet

DESET GODINA PATNJE ZBOG ZAPADA! Decenija od početka arapskog proleća, u Tunisu nema kraja haosu

Вук Мијатовић

20. 12. 2020. u 09:22

DESET godina nakon što se ulični prodavac voća Muhamed Buzizi zapalio ispred zgrade opštine u prestonici Tunisa i pokrenuo Arapsko proleće, njegova porodica više ne živi u toj zemlji. Iselili su se u Kanadu jer nisu mogli da trpe uvrede kojima su bili izloženi u svojoj zemlji.

ДЕСЕТ ГОДИНА ПАТЊЕ ЗБОГ ЗАПАДА! Деценија од почетка арапског пролећа, у Тунису нема краја хаосу

Danas jedan bulevar u Tunisu nosi Buzizijevo ime, a njegov lik nalazi se na fasadi zgrade koja se nalazi naspram sedišta lokalne uprave u njegovom rodnom Sidi bu Saidu. Ipak, njegovo ime je na lošem glasu.

- Proklinjem tu sliku. Želim da je uništim. On nas je upropastio - prenosi reporter "Gardijana" reči pedesetčetvorogodišnje Gatije Iman, žiteljke Sidi bu Saida.

Muhamedova rođaka, Kais Buzizi, kaže da je njihovo prezime nekada bilo simbol tuniskog ponosa:

- Sada i grad Sidi bu Said i prezime Buzizi deluju kao kletva.

Muhamed se 17. decembra 2010. godine, na ulici, polio benzinom i zapalio. Bio je to očajnički potez čoveka koji je bio izložen beskrajnim iznudama i maltretiranju korumpiranih policajaca. Od posledica opekotina umro je 4. januara 2011. Ni na trenutak nije došao svesti i nije video da su, svega nekoliko sati posle njegovog čina, građani Tunisa izašli na ulice i sukobili se sa policijom. Bio je to uvod u Arapsko proleće, seriju protesta koji su srušili režime u Tunisu, Egiptu, Libiji i Jemenu.

OPSTANAK BAŠARA AL ASADA

SIRIJA je još jedna zemlja za koju se čini da se nikada neće oporaviti od užasnog građanskog rata koji traje već skoro deset godina. Asad se, uz pomoć ruskih i iranskih saveznika održao na vlasti, ali zemlja je podeljena i razorena. Slično kao i u Libiji, u rat su uključeni Turska, Hezbolah, Islamska država i Al kaida. Milioni ljudi napustili su zemlju.

Na trenutak, prvih dana protesta u Tunisu, izgledalo je da proleće donosi demokratiju u arapski svet. Ubrzo se sve survalo u pakao. Umešale su se Amerika i druge zapadne zemlje, žureći da sruše režime koji su im se zamerili, pre svega Gadafija u Libiji i Bašara al Asada u Siriji. Probudili su se islamski ekstremisti, poput Muslimanske braće u Egiptu. Arapski svet utonuo je u nestabilnost, ekstremizam i ratove koji su neke zemlje gotovo potpuno razorili.

Tunis je, ako je za utehu, u svemu tome najmanje loše prošao. Demokratija, koja je bila cilj ili izgovor za rušenje dugogodišnjih režima koji su držali stabilnim Bliski istok, jedino se u ovoj zemlji zadržala. Međutim, demokratski izbori i sloboda misli jedino su dobro što je Arapsko proleće donelo Tunisu. Ben Ali bio je vladar čije se ime izgovaralo šapatom, ali su država i ekonomija u njegovo vreme bile stabilne, a Tunišani su sebe više doživljavali delom Evrope, nego Afrike. U prethodnih deset godina zemlju je preplavio talas terorističkih napada i atentata. Za većinu, životni standard je drastično opao, ekonomski rast se preplovio, a 85 odsto mladih je nezaposleno. Ljudi su očajni, iluzije srušene. Procenat ljudi u Tunisu koji odlaze u džihad među najvećima je na svetu.

POVRATAK SAMANTE PAUER

JEDNA od glavnih zagovornica američke intervencije u Libiji uopšte, Samanta Pauer, glavni je kandidat za čelo organizacije USAID. Postavljanje nekadašnje bliske saradnice Obame i "jastreb" američkog intervencionizma, bilo bi shvaćeno kao namera Džoa Bajdena da se vrati agresivnoj spoljnoj politici i ovu, nominalno nezavisnu agenciju, ponovo počne da koristi kao instrument meke moći i širenja američkog uticaja u svetu.

Libija je, posle brutalnog sukoba i ubistva Muamera Gadafija potonula u bezizlazni krug građanskog rata, u kojem se stalno menjaju strane i učesnici. Ratuju lokalne vojske, strani plaćenici, ostaci Al kaide i Islamske države...

U svakom trenutku Libija ima makar dve ili tri samoproglašene vlade. Postala je poligon za mali svetski rat u koji su direktno ili indirektno umešani Ujedinjeni Arapski Emirati, Sirija, Egipat, Turska, Amerika, Francuska, Engleska, Italija, Al kaida, Islamska država, ruske paramilitarne organizacije i privatne vojske.

U Jemenu, Ali Abdulah Saleh bio je primoran da napusti vlast krajem 2011. godine. Novu vlast pritisli su korupcija, separatizam, nezaposlenost, glad, napadi džihadista...

Ubrzo, međutim, Saleh je okupio vojsku, udruživši se sa dotadašnjim neprijateljima Hutima, i uveo zemlju u katastrofalni građanski rat. Poginule su desetine hiljada, gotovo čitava populacija gladuje, u toku je najgora humanitarna katastrofa na svetu. Saleha su, u međuvremenu, ubili njegovi saveznici Huti, optuživši ga za izdaju.

U Egiptu, pobunu protiv Hosnija Mubaraka iskoristila je, do tada zabranjena, islamistička organizacija Muslimanska braća, čije političko krilo je vodio Mohamed Morsi koji će ubrzo postati predsednik. Uspon islamista bio je brz, ali kratak. Prekinuo ga je general El Sisi. U pokušaju da u zemlji vrati stabilnost zaveo je represiju protiv nevladinog sektora i opozicije koja je daleko oštrija nego u vreme Mubaraka. Morsi je, u međuvremenu, uhapšen i umro je tokom suđenja.