BERLIN ZABIJA NOŽ U LEĐA EU: Evropska Unija puca po šavovima - Posle migranata, kovida i Ukrajine, stiže nova kriza

JEDINSTVO Evropske unije, na korak je do potpunog zatiranja. Posle problema tokom migrantske krize bez presedana, od 2015. godine, zajedništvo nije prošlo ni ispit u višegodišnjoj borbi protiv virusa korona.

Foto EPA

Sledeći krunski dokaz slabljenja evropske porodice bio je odgovor na ukrajinsku krizu, koji nije mogao da bude zajednički, jer su nacionalni interesi odneli apsolutnu prevagu.

Sada EU bukvalno puca po šavovima. Jabuka razdora ovog puta je nemački ekonomski fond od 200 milijardi evra, kojim zvanični Berlin namerava da zaštiti svoje građane od eksplozija cena energenata i osnovnih životnih namirnica usled zatvaranja gasnih tokova od Rusije ka Evropi.

Ovaj korak vlade kancelara Olafa Šolca, dočekan je na nož diljem Starog kontinenta, uz primedbe tipa da "ne mogu sve nacije tako bogato da zaštite svoje stanovništvo" i da, stoga, "nije fer da ekonomski najjača evropska nacija ne oseti breme koje drugi narodi nose".

- Berlin nimalo ne zanima da li druge članice EU imaju takve pare za podršku privredi i građanima - ističe češki ekonomista Jaroslav Šulc. - Ovo je jedan od najodlučnijih koraka ka raspadu EU od njenog osnivanja do danas! Postupci nemačkih vlasti pokazuju da im zajednički evropski interesi nisu na prvom mestu, a Berlin će, tokom aktuelne energetske krize samo ojačati svoju hegemoniju unutar Unije.

Nemačka ovom odlukom daje do znanja ostalim članicama EU da je "iznad svega" i da će dodatno povećati svoj uticaj u Evropi. Razlog je, kako naglašava ovaj češki ekspert, činjenica da druge države neće moći da se takmiče sa Nemačkom u mnogim oblastima, kao ni da imaju slična ulaganja. Istovremeno, upozorava Šulc, Vašington neće dozvoliti Berlinu da zauzme lidersku poziciju. On je sabotažu u "Severnom toku" nazvao pokušajem da se "zadave Nemci" i izrazio sumnju da će "SAD dati Nemačkoj predah da prevaziđe krizu".

Robert Habek, nemački vicekancelar i ministar ekonomije, upozorio je ranije da će se ekonomija zemlje smanjiti za 0,4 odsto dogodine, dok je ove godine zabeležen rast od 1,4 procenta. Nova prognoza je oštar pad u odnosu na prethodno predviđanje rasta od 2,2 odsto ove i 2,5 iduće godine, podseća "Fajnenšel tajms". Rastuće cene, nestašica energije i uska grla u lancu snabdevanja, dovešće do smanjenja nemačkog bruto domaćeg proizvoda u poslednjem kvartalu ove, i prvom 2023.

Ni ovde nije kraj nesporazumima. Još jednu svađu, prouzrokovala je odluka o kupovini protivraketnog odbrambenog štita oko koje je inicijator Berlin okupio 14 članica EU. Od izraelske kompanije "Erospejs industriz", pazariće se sistem za odbranu od vazdušnog napada, po početnoj ceni od oko dve milijarde evra. Sofisticirani sistem, potencijalno omogućava da se formira zaštitni balon, prečnika od 2.400 kilometara.

Bivši premijer Mario Dragi sa Olafom Šolcom i Ursulom fon der Lajen, Foto EPA

Nemački mediji i francuski list "Mond" nagađaju da bi ovu odbrambenu konstrukciju mogao da dovrši izraelski sistem "Erou", nazvan "Gvozdena kupola", konstruisan da uništi supersonične projektile na veoma velikoj visini, kao što su, na primer, interkontinentalne balističke rakete.

Tome se od starta do kraja oštro protivio Pariz. Francuska se kao vatreni branilac "evropskog suvereniteta", kako je isticao galski predsednik Emanuel Makron, sve vreme držala po strani, ocenjujući da je ovo jedan od novih rezultata uticaja rata u Ukrajini na evropsku odbrambenu industriju.

Reč je o projektu pod imenom "Štit evropskog neba" o kome je više meseci pregovarao nemački kancelar Olaf Šolc. Okupio je Veliku Britaniju, Belgiju, Holandiju, Norvešku i Finsku kao i istočnoevropske države, Bugarsku, Rumuniju, Češku i baltičke zemlje.

Nemački predlog "štita", oduševio je NATO vrhušku, pa je Mirča Džoana, zamenik generalnog sekretara Alijanse, ocenio da će "nova sredstva, integrisana u vazdušnu i protivraketnu odbranu NATO, značajno poboljšati našu sposobnost da branimo NATO od svih vazdušnih i raketnih pretnji".

- Svojim novim, proletos najavljenim, fondom od sto milijardi evra za ponovno naoružavanje Bundesvera, Nemačka ima dovoljno da svake godine utrostruči svoj budžet na nabavku naoružanja - ocenjuje Ameli Fere, istraživač na francuskom Institutu za međunarodne odnose (IFRI) i dodaje da i na ovom, kao na planu ekonomske zaštite, Berlin nimalo ne interesuje da li druge zemlje imaju budžete koji mogu da odgovore na njegove aspiracije.

Još jedno "škripanje" osovine Berlin-Pariz oko ove delikatne teme, dodatno urušava temelje evropske porodice. Unija se održava više po inerciji, nego što zapravo ima realnih osnova za opstanak, komentarišu evropski analitičari.

STOP ZA EKSTRAPROFIT OD STRUJE

NEMAČKA vlada planira da 18. novembra ispita predloge za zauzdavanje ekstraprofita od električne energije koji nadilaze troškove proizvodnje, da bi pomogla subvencionisanje računa za struju i finansirala stabilizaciju mreže za prenos kilovata. U materijalu, objavljenom povodom mera namenjenih kočenju cena električne energije, gasa i drugih goriva koje su pokrenule EU i nacionalne vlade, navodi se da će to podstaći razvoj i buduću proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, otpada, gasa iz rudnika, iz nuklearnih i elektrana na mrki ugalj, kao i proizvoda od mineralnih ulja.

BONUS VIDEO: 

BORBA PROTIV DRONOVA: Ruske bespilotne letelice iznad Ukrajine

Preporučujemo

Svet

1 1

VREME ZA ZAOKRET U ODBRANI: Na berlinskom forumu upozoreno – Sada je prelomni momenat za rat u Ukrajini

18. 10. 2022. u 17:27

Svet

5 7

ZELENSKI "ZAMIŠLjA" PUTINOV SLEDEĆI KORAK: "Nešto će dići u vazduh, pa će se onda obratiti Evropi"

13. 10. 2022. u 16:08

Svet

0 0

MISIJA EU NA GRANICI JERMENIJE I AZERBEJDžANA: Napori Emanuela Makrona i Šarla Mišela urodili plodom

12. 10. 2022. u 16:38

Svet

13 1

"ONI STOJE NA POGREŠNOJ STRANI ISTORIJE": Nemačka ministarka poziva na sankcije EU prema Iranu

10. 10. 2022. u 00:06

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije