PREDSEDNICA ECB LAGARD: Kamatama ćemo se baviti kad za to dođe vreme

Tanjug

15. 04. 2022. u 00:15

EVROPSKA centralna banka (ECB) ostala je danas pri planu da kupovine obveznica definitivno okonča u trećem kvartalu, ali nije nagovestila kada bi mogla da krene s povećanjem kamata, naglašavajući neizvesnosti povezane sa ratom u Ukrajini.

ПРЕДСЕДНИЦА ЕЦБ ЛАГАРД: Каматама ћемо се бавити кад за то дође време

Kristin Lagard / Foto AP

Neobavezujući ton iz saopštenja ECB-a gurnuo je naniže prinose na obveznice evrozone i vrednost jedinstvene valute, pošto su tržišni akteri smanjili očekivanja vezana za postepeno povećanje kamata tokom ove godine.

- Zadržaćemo postepenost i fleksibilnost u vođenju naše monetarne politike, rekla je predsednica ECB Kristin Lagard na onlajn konferenciji za novinare, obraćajući se iz svog doma gde se oporavlja od infekcije korona virusom, izveštava Rojters.

Lagardova je navela da bi prestanak kupovina imovine mogao da se dogodi u bilo kom trenutku u trećem kvartalu, podvukavši da ne postoji precizan vremenski okvir kada će nakon toga početi da podiže kamatne stope, dodajući da bi do toga moglo da dođe za nekoliko nedelja ili čak nekoliko meseci nakon okončanja programa podsticaja.

- Kamatnim stopama ćemo se baviti kada do toga stignemo, rekla je ona.

Šefica ECB-a je ukazala na izloženost 19 ekonomija evrozone sukobu u Ukrajini, napominjući da je on već narušio poslovno poverenje i dodatno pogoršao poremećaje u globalnim lancima snabdevanja koji su ionako pogođeni pandemijom.

- Kako će se ekonomija dalje kretati presudno će zavisiti od toga kako će se ovaj sukob razvijati, i od uticaja aktuelnih sankcija i mogućih daljih mera, poručila je Lagard.

Konkretno, procenjuje se da će bilo kakav potez Evropske unije u pravcu uvođenja embarga na uvoz gasa iz Rusije gurnuti Nemačku i ostatak evrozone u recesiju.

ECB je od 2015. godine kupila skoro 5,0 biliona evra državnih i privatnih dužničkih hartija u cilju podsticanja inflacije, koja je godinama posle dužničke krize bila ispod cilja centralne banke od 2,0 posto.

Međutim, inflacija u evrozoni je poslednjih meseci neočekivano skočila, dovodeći kreatore monetarne politike u dilemu kako da pomire dve suprotstavljene ekonomske sile. S jedne strane, inflacija je već dostigla rekordnih 7,5 posto, pri čemu se očekuje njen dalji uspon, dok s druge strane, ekonomija evrozone, u najboljem slučaju, sada stagnira pod uticajem ukrajinskog sukoba čije posledice trpe i domaćinstva i preduzeća širom 19 zemalja monetarnog bloka, prenosi britanska agencija.

BONUS VIDEO - RUSKI HELIKOPTERI U AKCIJI: Pogledajte kako su uništili utvrđene položaje ukrajinske vojske

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

OVAKAV HOTEL SVI SANJAMO: Sklad sa prirodom pretočen u najfiniji luksuz