ZAŠTO PONOVO IGRAM MARIJU? Poznata glumica ekskluzivno za "Novosti" o nastavku "Ludih godina"

Vukica STRUGAR

25. 07. 2020. u 10:00

KULTNI filmski serijal poznat pod nazivom "Žikina dinastija" (začet 1977. s "Ludim godinama"), posle gotovo tri decenije oživeće na velikom platnu neke od omiljenih likova koje je publika reprizno pratila svih ovih godina.

ЗАШТО ПОНОВО ИГРАМ МАРИЈУ? Позната глумица ексклузивно за Новости о наставку Лудих година

Rialda Šebek / Foto Privatna arhiva

Nažalost, roditelje zaljubljenog filmskog para Bobe i Marije nećemo videti u nastavku (glumci Dragomir Bojanić Gidra, Marko Todorović i Jelena Žigon nisu više među nama), ali tu je njihovo potomstvo: deca, unuk Miša, a bogami i dvoje praunuka.

Ova porodična priča ima još jedan "porodični nastavak": autor prethodnih scenarija bio je Jovan Marković, dok novo ostvarenje potpisuje njegova kći Milena, naša vrsna pesnikinja i dramska spisateljica. I za rediteljskim "pultom" je nastala promena, pa će umesto Zorana Čalića novi film režirati Milan Konjević.

Publika će se, izvesno, veoma obradovati što će posle duge pauze ponovo videti Rialdu Šebek (nekada Kadrić) u ulozi Marije. Jer, gluma nije postala njeno zanimanje. Završila je svetsku književnost, kasnije i master studije. Devedesetih se otisnula u London, odakle je za RTS slala kolumne i radio-priloge, a potom sarađivala sa Bi-Bi-Sijem i Glasom Amerike. Danas je veoma uspešan psihoterapeut, sa dugogodišnjim iskustvom. Vest o nastavku serijala zatekla ju je u Grčkoj, na odmoru.

Iz ove vizure, pre svega profesionalne, čini li vam se da se i humor u međuvremenu promenio?

- U poslednje vreme uočavamo sve veći nedostatak humora, pa i živosti čoveka da ga prepozna u svakodnevnim situacijama i reaguje kao životinja koja se smeje. Drago mi je što Milena Marković, fantastični pesnik i pozorišni stvaralac, sada inicira tu kapislu za smešnu stranu naše egzistencije i traži je u porodičnim odnosima. LJudi su se identifikovali s familijom Žike Pavlovića i Milana Todorovića, oni su zapravo "progovarili" o tome koliko porodica utiče na odnos pojedinca prema društvu.

"Žikina dinastija" / Foto IMDb

Od sedamdesetih i "Ludih godina" mnogo toga više nije isto, drugačiji su i porodični odnosi?

- Ako gledamo šta se sada događa, onda uzroke treba tražiti u vremenu u kome ih nismo uočavali, ali su se tada stvarali. Moja junakinja Marija nema kontakt sa roditeljima zbog njihove opsednutosti prestižom, snobizmom, klišeima i lažnom egzistencijom. S druge strane je Žika Pavlović, koji u svojim poznim godinama odlazi da radi ponovo kao gastarbajter, što i simbolički nešto govori... NJegov "vodoinstalaterski" humor terapetski deluje na nas. Uostalom, i moj posao je sličan: psihoterapeuti su "vodoinstalateri" ljudske duše. Kroz Gidrin humor otkriveno je mnogo toga o našem porodičnom i društvenom životu. Dao nam je priliku da se sebi nasmejemo, ali i da se u sebe, nekako, zagledamo.

STARA ČETVORKA

GLAVNI producent filma "Luda godina" Milan Todorović otkriva da će se u novom ostvarenju uz Rialdu (Mariju) pojaviti Vlada Petrović (Boba), Nikola Kojo (Miša) i Vesna Čipčić, kao Elza. Kako kaže, duhovni otac projekta i dalje je Jovan Marković, koji je sarađivao sa ekipom na postavci priče. Zato će biti i supervizor filma, čije je snimanje planirano za proleće naredne godine.

Da li je danas oštriji sukob među generacijama nego ranije?

- Ako tadašnja Marija nije mogla svojim roditeljima da kaže da je ostala u drugom stanju, očigledno je da su već u tom vremenu (koji mnogi smatraju mnogo boljim od ovoga sada) počeli da nestaju narativi: roditelji nisu mnogo razgovarali sa decom. Danas je još gore zbog toga što rapidni put ka digitalizaciji shvatamo kao otuđenje, umesto da prepoznamo pozitivne strane. Nije kriv internet što majka ostavlja svoje dete pred televizorom ili kompjuterom. Problem je što roditelji ne razgovaraju dovoljno sa decom. Marijini roditelji bili su, zapravo, protagonisti današnje lažne slike dobrostanja i jedne, čini mi se, bolesti srpskog društva: potrebe za prestižom. To se prepoznaje i po kontradiktornom odnosu prema Evropi. S jedne strane joj zavidimo i mrzimo je, a s druge želimo da joj pripadamo. U međuvremenu, izgubili smo autentičnost, umeće da živimo sa sobom i drugima, pa i članovima naše porodice.

Boba i Marija / Foto IMDb

Posle toliko godina prihvatili ste ulogu Marije?

- U životu prihvatam ono što za mene kreira pozitivno iskustvo. A to je, pre svega, komunikacija, rad s ljudima koje cenim i koji mi prijaju, izazivaju da stvaram nešto novo, učim i, naravno, da se sa njima mnogo smejem.

Znači li to da vam je humor i privatni i profesioalni imperativ?

- Cilj terapije je reparacija. Vrlo često pominjem japansku veštinu krpljenja grnčarije: zlatom se ispunjavaju pukotine. Mogućnost da stvarate kontakte iz kojih izvire humor, znači praviti zlatne reparacije u svojoj duši i odnosima. A to je za mene mnogo velika stvar.

PAŽNJA: Zabranjeno je preuzimanje delova ili celog teksta bez dozvole redakcije “Novosti”

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (19)

SAMO DVA KNJIŽEVNIKA ODBILA SU NOBELOVU NAGRADU: Rus zbog straha od vlasti, Francuz nije želeo da bude institucionalizovan