Slavni nemački pisac Bernhard Šlink u Beogradu na 15. festivalu KROKODIL: VREME PODELA NE PRESTAJE

VELIKI je nemački pisac Bernhard Šlink, koji je bio glavna zvezda programa 15. festivala KROKODIL, u subotu je veče ostao zatečen brojem ljudi koji su ispunili amfiteatar ispred Muzeja istorije Jugoslavije. Autor možda najvećeg hita savremene nemačke književnosti, romana "Čitač", nije znao koliko ga je čitalaca željno iščekivalo u Srbiji.

KROKODIL

Jedan od retkih savremenih pisaca koji se, gotovo u svim svojim delima, bavi svim ključnim i gorućim savremenim temama, odriče da je ikada, planski, odlučio da se "pozabavi nekom temom":

- Ne vodi me zamisao da pišem o određenoj temi, uvek počinjem da ispisujem priču, ta naracija sa sobom donosi određene teme bez moje prvobitne namere. Neke priče mi dođu i žele da (p)ostanu priče, dok neke druge žele da postanu romani.

Govoreći o svoja poslednja dva romana "Unuka" i "Olga", Šlink je primetio da kultura sećanja i kolektivna krivica zapravo nisu svuda iste:

- Tokom kasnih šezdesetih ili ranih sedamdesetih godina prošlog veka, bile su to važne teme za podeljene delove Nemačke i inače u svetu. Živimo uvek u vremenu nekih podela, i dalje se svet deli na bogate i siromašne.

Dotakao se Šlink i nečega što se zove "krivica druge generacije" - kada saznamo da su "naš dragi otac ili učitelj ili neka druga odrasla osoba od autoriteta činili stravične, neoprostive stvari" - mi se njih ne odričemo, jer to je i dalje "naš dragi otac", no moramo da nađemo način da se izborimo i da živimo sa tim.

- Danas su po meni dve stvari najvažnije u svetu - povratak nacionalizmu i demokratija kao izazov. Te teme me veoma zanimaju, to su veoma važne pojave - ta jačina nacionalizma, i mislim da ljudi ne shvataju koliko je značajna demokratija i kako ima veliki dar - naveo je čuveni pisac i pravnik, koji se u svojim delima mnogo puta bavio i pravom, te odnosom prava i pravde.

Šlinkova su dela ekranizovana tri puta, ali je film "Čitač" iz 2008. u režiji Stivena Doldrija postao neprikosnoveni hit, a pisac ocenjuje da je popularnost filma umnogome pomogla njegovom romanu.

- Popularna kultura može pomoći demokratskom društvu, i tako veliki uspešni filmovi kao ekranizacije romana uspevaju da istaknu knjige kao što je moja. Moram otkriti da sam ja lično insistirao da baš Kejt Vinslet igra glavnu ulogu. Reditelj je bio veoma velikodušan i kooperativan, tako da je sa zadovoljstvom prihvatio moj predlog. I Kejt je bila moj jedini izbor, nisam želeo ni video drugu glumicu u toj ulozi. Ipak, nema veze što se nismo sreli od tada, ne znači da me je samo "iskoristila" i otišla, osvojila Oskara na osnovu mog romana. Može se reći da sam i ja nju "iskoristio", jer je učinila moju knjigu još popularnijom - duhovito je primetio Šlink.

Pisac je poslednji put bio u Beogradu pre gotovo šest decenija, 1964, kada je, vozom i autostopom, putovao i do Jadranskog mora, a primetio je da je i ovog puta Srbiju posetio u doba previranja. Dao je podršku građanskim protestima koje je zatekao na dan svoje posete Beogradu, ističući da se i on u svojim delima mnogo i često bavio nasiljem u raznim pojavnim oblicima.

Dala mu glas, poslala knjigu

ORGANIZATORI festivala, Milena Berić i Vladimir Arsenijević, koji su u ovogodišem programu fokus stavili između ostalog i na značaj književnih prevoda, otkrili su Šlinku da je Spomenka Krajčević, zahvaljujući kojoj čitamo sjajne prevode njegovih dela - ona koja mu je dala glas, na srpskom jeziku. Poželeo je da je upozna, no kako to nije bilo moguće, na sceni mu je u subotu uručeno pismo i dar od Spomenke - roman "Na Drini ćuprija" na engleskom jeziku, što ga je dirnulo i oduševilo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije