ISKRENA BEZBRIŽNOST I TUROBNA STVARNOST: Tri knjige Milana Grola o predratnoj Srbiji, najistaknutijim ljudima tog vremena i teatru

NUŠIĆ je vodviljist. To nije teško opaziti u njegovoj najozbiljnijoj društvenoj drami; u komediji - on se kao takav pokazuje u svakoj sceni. Nušić pretpostavlja zanimljiv zaplet prostom toku događaja, pretpostavlja karikaturu i komični detalj dosledno izvedenim ličnostima; jednu smešnu reč čitavom razvijenom dijalogu.

foto:V.Strugar

Ovako Milan Grol (1876-1952), političar, diplomata dramaturg, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, osnivač Kolarčevog narodnog univerziteta i pozorišni kritičar piše u jednoj od tri knjige koje su se pojavile povodom sedam decenija od njegove smrti u izdanju "Portariblisa", u okviru edicije "Otrgnuto od zaborava".

Reč je o delima "Iz predratne Srbije", "Iz pozorišta predratne Srbije" i "Pozorišne kritike" (prvi put objavljene 1931), a u ovoj poslednjoj sabrao je svoje članke iz različitih dnevnih listova i časopisa u kojima se bavio teatrom: pored kritike o dramatizacijama (uglavnom srpskih klasika) posebnu pažnju posvetio je Nušićevim komadima. Kao svestrano angažovan intelektualac, Grol je bio jedan od naših najznačajnijih kulturnih poslenika koji se znalački interesovao za teatar, ali i uvođenje evropskih pozorišnih tendencija na našu scenu. Kako ističe izdavač, u svojim kritikama on iznosi pohvale i pokude stvaraocima predstava, postavlja čvrste standarde pozorišnih veština i visoke kritičarske kriterijume, koje predstavljaju riznicu informacija o predstavama koje više ne možemo da pogledamo, o umetnicima koji više nisu među nama i, uopšte, o javnom umetničkom životu jednog vremena koji je nosio u sebi odbleske društvenih i duhovnih pomeranja na našim prostorima.

U knjizi "Iz pozorišta predratne Srbije" sabrani su životopisi najpopularnijih imena tog vremena, izdvojeni "svođenjem monografija na reprezentativne glumce i tipove glume". Tako, u tekstu o pozorišnoj boemiji predratnog Beograda, Grol vaja psihološke portrete velikana koji su umeli podjednako da uživaju u svojoj umetnosti koliko i u oblaku kafanskog dima:

- Jedan samo boem imao je sreću da doživi dublju starost u lepoti svoje glumačke fizionomije na pozornici i dnevnom životu,ostajući interesantan sa svim svojim pustolovnim legendama: Iskrenost bezbrižnosti Ilija Stanojević očuvao je snagom zdravlja, koje je dugo uspevalo odoleti svim iskušenjima neodmerenog života, i snagom humora, koji je začinjavao izraz svemu - zapaža Grol.

Utisci i sećanja o vremenu i ljudima našli su se među koricama knjige "Iz predratne Srbije". Piščevu pažnju prvukli su najznačajniji savremenici - Bogdan Popović, Milan Rakić, Ljubomir Stojadinović, Jovan Skerlić, Radoje Domanović...i,naravno, opet Nušić.

I dok za slavnog srpskog koreografa kaže da je svoje 73 godine života "proživeo na zadovoljstvo svoje i zadovoljstvo drugih, u vedrini duha do poslednjeg dana" (jer "humor tu nije bio literatura nego životno osećanje"), pesnike i poeziju opisuje kao - jako osećanje života. Pišući o stvaralaštvu Milana Rakića i uviđajući da je bio daleko od svakog estetskog dogmatizma, otkriva i mnoge nepoznate detalje iz pesnikovog života i ljubavi prema svekolikoj umetnosti. Seća se koliko je Rakić bio srećan da poslednje godine diplomatske karijere provede u Italiji, pretražujući je do "najmanjeg kutića". Iz prve ruke, Grol svedoči da "estetika kod Rakića očevidno nije bila ni prinuda ni navika, nego zakon prirode". I opet, divan prilog za biografiju i upotpunjavanje portreta znamenitog umetnika.

- Iz Rakićevih usta nikad se nije čula neskladna reč. Ni neskladna ni nameštena. Ako mu je razgovor s kime bio neugodan,on ga je izbegavao ili skratio; lažima ga nikad nije iskupnjavao... U Milanu Rakiću pesnik i čovek jedno je. Da nije napisao nijednu pesmu, za one koji su ga znali, on je bio pesnik.

Sa oštrim okom za zapažanje i smislom za duboko promišljanje, Grol pištući o predratnoj Srbiji (1939) gotovo vizionarski uviđa usud da tek što stane na noge, ponovo se oseti ugroženom:

- Svaki njen uspeh uvećavao je neprijateljstvo oko nje. Ona je jasno videla kako se kuje jedan gvozdeni obruč. Na Savi i Dunavu ekonomski pritisak, pogled preko Drine zatvoren aneksijom, u Sandžaku brana prema Crnoj Gori, i jedna brana teška i kroz godine krvlju natapana prema Kosovu i dolini Vardara...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije