MEŠTROVIĆEVA DELA JOŠ JEDNOM U PRAGU: Sedam skulptura iz Narodnog muzeja Srbije na izložbi u galeriji glavnog grada Češke

NEKE od najvažnijih izložbi tokom karijere, veliki jugoslovenski vajar Ivan Meštrović (1883-1962) održao je u Pragu: 1903. godine, još dok je studirao na bečkoj Akademiji likovnih umetnosti, učestvovao je tu na svojoj prvoj međunarodnoj grupnoj postavci, 1909. izlagao je sa članovima udruženja "Mane", a 1933. održana je velika retrospektiva, povodom njegovog 50. rođendana i pod pokroviteljstvom tadašnjeg čehoslovačkog predsednika Tomaša G. Masarika!

Foto Narodni muzej

U ovaj grad se vratio prošle srede, kada je u Galeriji grada Praga, otvorena izložba "Ivan Meštrović - vajar i građanin sveta", čije su je autorke, Sandra Baborovska i Barbara Vujanović bazirale upravo na raznorodnim relacijama koje je imao sa Češkom. Narodni muzej Srbije je podržao realizaciju ove inovativne postavke, ustupajući sedam Meštrovićevih skulptura iz svoje zbirke, čime su, kako ističu u našoj instituciji, omogućili češkoj publici da stekne delimični uvid u dela koje baštini naša nacionalna institucija.

Reč je o skulpturama, kako objašnjava, za "Novosti", Lidija Ham Milovanović, kustos vajarske zbirke, koje uglavnom pripadaju njegovom čuvenom Vidovdanskom hramu, među pozajmljenih sedam našle su se: "Rob" (u bronzi), "Mala sfinga" (u bronzi), portret Ruže Meštrović (poznat i kao "Moja žena"), "Mala udovica" (u bronzi), "Drveni figurativni postament" (sa motivom dečaka), "Slepi guslar" i bista ledi Kjunard. One se nalaze u različitim segmentima postavke, odnosno u delovima posvećenim Meštrovićevim izložbama u Rimu, Beču i Londonu.

- U Rimu je izlagao na Svetskoj izložbi, u paviljonu Srbije, i predstavio delove Vidovdanskog hrama, u Beču je učestvovao na izložbi secesije, na kojoj je bio izložen postament sa motivom dečaka, dok se na samostalnoj izložbi u Londonu 1915. nalazila bista ledi Kjunard, ali i skulpture za Vidovdanski hram - priča sagovornica, ističući izuzetno originalan dizajn praške postavke, koju je uradio vajar Dominik Lang, postavljajući Meštrovićeve radove u prostor koji asocira na skladište, ili muzejski depo. Kustoskinja ističe i da je, pored ove pozajmice kojom je predstavljen deo opusa ovog vajara vezan za Srbiju, za naš muzej značajna i saradnja uspostavljena sa kolegama u Češkoj i Hrvatskoj, koja će biti nastavljena.

Foto Narodni muzej

Inače, posle bogate karijere u Evropi pre Drugog svetskog rata, Meštrović se posle 1945. preselio u SAD, gde je nastavio da radi kao profesor i intenzivno stvara i to u Njujorku, Bafalu, Detroitu, Ročesteru, Čikagu, Sent Luisu, Bostonu i Klivlendu. Umro je u svojoj 79. godini u gradu Saut Bend, u državi Indijani, a njegovi posmrtni ostaci prebačeni su u selo Otavice, kod Drniša, u kome je odrastao.

KAO MAPA EVROPE

POSTAVKA je koncipirana kao karta Evrope u okviru koje je Meštrović izlagao i stvarao, a na kojoj su uz Prag i Beč, Pariz, Kan, London, Ženeva, Bern, Rim, Venecija, Zagreb, Beograd, Split, Cavtat, Dubrovnik, Knin, Bukurešt, Krakov, Varšava. Izložba istražuje njegovu ulogu u centralnoevropskoj skulpturi 20. veka, čine je i dela čeških umetnika iz zbirke Galerije grada Praga i drugih institucija, ali i tada najuticajnijeg vajara na svetu Augusta Rodena, specijalno pozajmljena za ovu priliku iz njegovog muzeja u Parizu.

Preporučujemo

Kultura

0 1

VINČANSKI POHOD U DOBA NEOLITA: Muzej Vojvodine i Narodni muzej Srbije

15. 07. 2022. u 12:39

Kultura

0 0

OBILIĆ SIGURAN U SEDIŠTU BIA: Saopštenje MKI o Meštrovićevom delu

10. 02. 2022. u 06:40

Društvo

1 7

MEŠTROVIĆ IZVAJAO MILETIĆA PO KRALjEVOJ VOLjI : Najpoznatiji simbol Novog Sada bi izgledao drugačije da je prihvaćeno delo Đorđa Jovanovića

14. 03. 2021. u 16:41

Kultura

0 3

AMERIČKI "TALIBANI" SKLANjAJU MEŠTROVIĆA: U Čikagu veliko preispitivanje čak 500 spomenika "optuženih" za rasizam

11. 03. 2021. u 10:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije