U SLUŽBI JEDINJENJA NARODA: Skupom u SANU juče svečano obeleženo 130 godina postojanja i rada Srpske književne zadruge

M. Mirković

23. 06. 2022. u 07:00

STO trideset godina postojanja Srpske književne zadruge, i gotovo isto toliko dugo plodno sadejstvo ove institucije sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, bili su povod i tema jučerašnjih izlaganja u Svečanoj sali SANU.

У СЛУЖБИ ЈЕДИЊЕЊА НАРОДА: Скупом у САНУ јуче свечано обележено 130 година постојања и рада Српске књижевне задруге

Svečana sala SANU, Foto M. Anđela

O srpskim naučnicima, akademicima kao autorima SKZ, govorili su akademik Slavenko Terzić, prof. dr Radivoje Mikić i prof. dr Aleksandar Petrović, ali i profesor Milo Lompar, potpredsednik Zadruge.

Upravo je na predlog profesora Lompara upriličen ovaj, tačnije ovakav skup, otkrio je domaćin, predsednik SANU Vladimir Kostić, koji je setio prisutne na misiju Zadruge, sročenu u Pravilima SKZ, koja kažu da se ona osniva "u nameri da pomogne pravilnije širenje odabranih dela iz lepe književnosti i iz opšte korisne pouke i tako da stvara knjižnicu za sve redove naroda".

- Imati u porodičnim bibliotekama kola SKZ bilo je nešto poput overene prosvećenosti i to ne samo, bar to mogu da potvrdim, u građanskim porodicama - naglasio je Kostić, govoreći o sklonosti našeg naroda da olako "podrazumevamo" dragocene institucije, te o potrebi da tu našu manu ispravljamo, i zaključivši izlaganje plemenitim rečima Stojana Novakovića izrečenim na prvoj Skupštini SKZ, koje poručuju da su njeni osnivači "ostavljali na stranu sve što bi nas moglo deliti, da bi jače potražili ono što nas može zbližiti i sastaviti".

Foto M. Anđela

Kada je, koju godinu nakon Srpske kraljevske akademije a neku godinu pre Beogradskog univerziteta u ovom obliku, 1892. formirana Srpska književna zadruga, bio je to rezultat ukupnih napora srpske građanske inteligencije u različitim oblicima postojanja: od prirodnonaučnih preko društveno-humanističkih do kulturno-umetničkih, sa jakim naglaskom na književnosti i prosveti ali i na nacionalnoj odgovornosti, naveo je juče Milo Lompar.

- Pojavila se tada SKZ, sa prvom knjigom nimalo slučajno vezanom uz Dositeja Obradovića, sa svojim reprezentativnim sastavom i plavim koricama i - bila odmah prepoznata među najznačajnijim ljudima tog doba kao adresa koja označava modernu, građansku, samosvesnu Srbiju - objasnio je Lompar. - I više od toga - ona daje pečat srpskom narodu u specifičnom trenutku kada se veliki njegov deo, među njima i više od polovine pretplatnika same SKZ, nalazio van granica Srbije. Posle Prvog rata SKZ je baš kao i Akademija, sa više ili manje uspeha težila da uhvati dah novog vremena, baš kao i posle Drugog svetskog rata - kada su SKZ i sada već SANU, trudeći se da uhvate sadržaj nove epohe, najpre došle u raskorak a potom nanovo u sklad sa tim novim vremenom, ali i međusobno. Bilo je trenutaka kada je njihovo naporedno postojanje bilo pod sumnjom, no pokazalo se da su ovakve ustanove srpskog naroda neophodne. SKZ će nastaviti da objavljuje dela naših akademika, nastavljajući dalje putem koji su temeljili njeni osnivači.

Milo Lompar, Foto M. Anđela

Akademik Slavenko Terzić svoje je izlaganje o istoriografiji u programu SKZ, započeo objašnjenjem da istoriju Srpske književne zadruge prožimaju mnogostruke žive veze sa istorijom Srpske kraljevske akademije, odnosno SANU - počev od prvog okupljanja osnivača Zadruge na čelu sa Stojanom Novakovićem, dugogodišnjim predsednikom Srpske kraljevske akademije (1906-1915). Članovi Akademije činili su jezgro SKZ od osnivanja pa do naših dana i to u svakom pogledu - u upravama Zadruge, među autorima i među članstvom, čak 15 (od 24) predsednika SKZ bili su akademici, a oni čine i čak 90 odsto autorskog tima kapitalnog dela "Istorija srpskog naroda" (čija se prva sveska našla već u prvom Kolu SKZ).

- SKZ je u svojoj velikoj kulturnoj misiji tokom proteklih 130 godina prednost često davala književnim sadržajima, ali su istorijske teme u manjoj ili većoj meri uvek bile prisutne u izdavačkom programu - naglasio je Terzić.

- Svakako najznačajniji projekat u oblasti istoriografije u programu SKZ bila je "Istorija srpskog naroda do 1918. godine" objavljena u šest knjiga odnosno deset tomova.

Foto M. Anđela

Profesor Aleksandar Petrović govorio je o manje poznatoj, književnoj delatnosti najistaknutijih naučnika Mike Petrovića Alasa i Milutina Milankovića, te o izdanjima njihovih značajnih teorijskih, filozofskih knjiga.

Govoreći o piscima akademicima u Kolu SKZ, i profesor Radivoje Mikić podsetio je da su se već među osnivačima Zadruge našli i akademici takvog ugleda kao što su Jovan Jovanović Zmaj i Novaković - koji je svojim uverenjem da književnost treba da doprinese "jedinjenju rasturenih delova našeg naroda", nema sumnje, uticao i na formulisanje osnovnog programskog cilja SKZ. A da bi SKZ to mogla da ostvari, morala je da ima ugledne autore i ona ih je od 1892. do danas tražila i nalazila među akademicima, istakao je Mikić.

Prva knjiga, Foto M. Anđela

- I posle Drugog svetskog rata SKZ ima veoma važnu ulogu u književnom i javnom životu, a na njenom čelu će se nalaziti i akademici Dobrica Ćosić, Radovan Samardžić i evo, baš i u godini jubileja Milovan Danojlić - naveo je Mikić.

- U jednakoj meri objavljujući nova dela srpskih pisaca i izbore iz dela klasika i savremenika, SKZ je nekako neosetno dolazila u potpuno paradoksalnu situaciju. S jedne strane, ona objavljuje ono što je najbolje u srpskoj književnosti, visoko drži meru dobrog ukusa, a, s druge strane, ona ostaje bez društvene i javne podrške i u času velikog jubileja, 130. godina od osnivanja, ona se, zaboravljena od svih koji bi trebalo da brinu o njoj, bori za puko preživljavanje!

Čuveno Plavo kolo SKZ, Foto M. Anđela

Andrićeva lojalnost

TOKOM prve polovine 20. veka u izdanjima SKZ našao se i vršnjak Zadruge Ivo Andrić, koji će od 1924. do 1976. godine, s razlogom bio najzastupljeniji autor u Kolu SKZ. Andrić je u SKZ objavio knjige koje su mu pribavile ugled najvećeg pripovedača srpskog jezika, a upravo su ratne godine i ono kroz šta je i SKZ tada prolazila poslužile Andriću da se nacionalno sasvim jasno odredi. U pismu Svetislavu Stefanoviću, na ponudu da njegove pripovetke budu unete u antologiju srpskih pripovedača, Andrić 18. septembra 1942. godine, pozivajući se na nesrećne ratne okolnosti, kaže da "kao srpski pripovedač, kao dugogodišnji saradnik SKZ", ponudu, na svoje žaljenje, ne može da prihvati, ispripovedao je Mikić.

Pisanje istorije Srba

IDEJA o pisanju istorije Srba pojavila se dosta davno, naveo je juče Terzić:

- U pozivu "za kupljenje Srpske književne zadruge" pod naslovom "Svemu srpskom narodu" ističe se da "narod naš nema danas u rukama ni istoriju svoju političku ni kulturnu ni književnu, a bez ukazivanja na stare staze mogu li se sigurno pokazati putovi budućnosti, bez iznošenja na ugled staroga pregalaštva može li se živo podstaći duševna snaga u omladine?". Pozivom na kupljenje ukazuje se na potrebu poznavanja "okolnih nam naroda, s kojima smo sudbu delili, delimo i delićemo; njihova istorija, istorija slovenskih naroda i velikih svetskih obrta predmeti su koji i danas očekuju radnike". Krajem avgusta 1909. godine SKZ je raspisala javni poziv ili kako je zvanično oglašeno "Stečaj za spise o Srpskom narodu i Srpskoj zemlji" - za oblasti "narodne istorije, političke i kulturne, geografije i etnografije".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

PROMENITE LETNJU DESTINACIJU: Umesto uobičajenih izbora, opredelite se za egzotični Tunis, a on će vam uzvratiti najlepšim uspomenama