BILA JE NAJTRAGIČNIJA LIČNOST NAŠE ISTORIJE: Ko je Prokleta Jerina i koje sve tajne danas krije tvrđava u kojoj je živela?

Novosti online

08. 03. 2022. u 16:57

I DANAS se u narodu Jerinino ime spominje isključivo u negativnom kontekstu, čemu su nesumnjivo mnogo doprinela narodna predanja i pesme.

БИЛА ЈЕ НАЈТРАГИЧНИЈА ЛИЧНОСТ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: Ко је Проклета Јерина и које све тајне данас крије тврђава у којој је живела?

Foto N. Živanović

U nauci se, međutim, Jerina Branković spominje kao jedna od najtragičnijih ličnosti naše srednjovekovne istorije, kojoj je narodna tradicija učinila veliku nepravdu.

Jedno je sigurno: nauka i narodna tradicija se definitivno ne slažu u prestavi o Jerininom karakteru – tu postoji niz protivrečnosti. U nauci se pominje čak i metateza Jerininog lika sa likovima drugih grčkih carica, a poznato je da je u narodnoj tradiciji, pesmama i pričama, bila uobičajena zamena jedne ličnosti drugom.

Ono što nauka nije dokazala kada se može uzeti za istinu, međutim, čak i danas se u narodu Jerinino ime spominje isključivo u negativnom kontekstu, a tome je, nesumnjivo, doprinela i epska narodna poezija. U nauci se, međutim, Jerina Branković spominje kao jedna od najtragičnijih ličnosti naše srednjovekovne istorije, kojoj su narodna pesma i narodna tradicija uopšte učinile veliku nepravdu.

Jerina Branković

Kada su u pitanju velike i značajne istorijske ličnosti, narod često ume biti nepravedan prilikom donošenja konačnih sudova o njima. To se možda najbolje može videti na primeru jedne od najomraženijih srednjovekovnih ličnosti iz porodice Brankovića – Đurđeve Jerine, u narodnoj tradiciji upamćene kao „Prokleta Jerina“.

U narodnom predanju Jerina je poznata kao bezdušna i nemilosrdna vladarka, koja je po cenu mnogobrojnih ljudskih života podizala gradove i utvrđenja, po čemu je i ostala upamćena. Stoga je sasvim logično što je njen lik često poređen sa vilom koja zida grad od ljudskih kostiju. I u epskoj narodnoj poeziji pominje se njeno čuveno „gradozidanije“.

Međutim, istoričar umetnosti i teolog Leontije Pavlović, koji je svoj obiman naučni rad posvetio Smederevu, Jerininom gradu, „gradu od davnina“ i srpskoj prestonici XV veka, pišući o istoriji Smedereva tvrdi da Jerina nijednu tvrđavu nije sazidala.

Ona je, naime, stekla rđav glas zato što je u srpsku zemlju došla kao tuđinka u jedno od najtežih vremena, pa joj je narod kao „tuđinki“, pripisao zidanje svih tvrđava i prokleo je, jer su prvenstveno Smederevska, a zatim i druge tvrđave, za Srbe predstavljale varavarsko gubilište.

Možda zato što je bila Grkinja, tuđeg roda, ili zato što je samim svojim postupcima uticala na to da dobije epitet  „prokleta“, tek ona je posebno i epskim deseteračkim pesmama prikazana u najgorem mogućem svetlu. Nema sumnje da je i negativna karakerizacija gotovo čitave porodice Brankovića zaslužna za to što je Jerina postala simbol izdajstva i vlastoljublja, počev od „nevernog“ Vuka, preko samog despota Đurđa (koji je takođe u epskoj poeziji ponekad predstavljen  kao neverni i stari despot, u čemu nesumnjivo prepoznajemo „prenošenje“ negativnih osobina sa oca na sina).

Tvrđava Prokleta Jerina, ili u narodu poznata kao Smederevska tvrđava 

Na jednoj od kula sačuvan je ktitorski natpis despota Đurđa.

“Kakav grad, po jačini i neosetljivosti,

reći ćeš da je nebeska kula.
To je mjesto takvo da ti se čini,
kao da sunce u svom sjaju sipa biserna zrna.“

Smederevski zamak – Mali grad  trougaone osnove, bio je opasan moćnim glavnim bedemom koji je prema kopnenoj strani imao isturene četiri kule. 

Ispod Velikog grada smederevske tvrđave kriju se tajne još iz srednjeg veka. Prava je misterija i za arheologe ovaj lokalitet koji se prostire na oko 11 hektara. Za razliku od Malog grada, nekadašnjeg dvora despotske porodice Branković, Veliki grad još nije sasvim istražen.

Blago Despota Brankovića

O navodnom blagu despota Đurađa, a naročito njegove žene Grkinje Irine Kantakuzin, koju je narod prozvao Prokleta Jerina, postoje mnoge legende.

Neke od njih žive i danas, a jedna kaže da je blago despotice skriveno baš ispod temelja utvrđenja. Kako postoji predanje da je bila prokleta, tako postoje i priče o njenom bogatstvu za kojim su bezuspešno tragali čak i najiskusniji lovci na blago.

Međutim, istraživanja za sada demantuju te misteriozne tvrdnje. Istorija kaže da su Đurađ i Jerina pobegli odavde preko Dunava nakon pada Smedereva pod Turke, a arheolozi još nisu pronašli put do njihovog bogatstva, jer vladari nisu sahranjivani sa blagom. A ni višegodišnje traganje stručnjaka za ostacima Blagoveštenske crkve koju je despot podigao u svom zdanju nije urodilo plodom.

Očajnički tražeći način da spasi Srbiju, Đurađ je odlučio da mošti Svetog Luke otkupi od sultana i prenese ih iz Rogosa u Smederevo, da štite prestoni grad. Pohranio ih je upravo u Sabornoj crkvi Blagoveštenja, ali ostaci ove svetinje nisu otkriveni i nema podataka šta se s njom zbilo nakon pada grada na Dunavu.

Iako su mnogi zamišljali da će svetlost dana jednom ugledati kovčezi i ćupovi sa blagom Brankovića, do sada je u smederevskoj tvrđavi pronađena jedna minđuša tokom 1968. godine i pre nekoliko godina godina par zlatnih naušnica.

Na prostoru Malog grada gde je živela despotska porodica otkrivena je rasparena minđuša.

Zato se veruje da je pripadala Jerini ili jednoj od despotovih ćerki, Katarini ili Mari. U jugoistočnom delu drevnog zdanja proleća 2012. godine otkriven je sakralni kompleks čak iz 10. veka.

Među oronulim zidovima nađen je grob sa ženskim skeletom, a pored njega je pronađen par zlatnih minđuša iz srednjeg veka sa dvoglavim orlom, grbom dinastije Nemanjić.

Naušnice imaju i monogram M. P. A., što su inicijali Marije Paleolog, druge žene Stefana Dečanskog.

Međutim, traganjima ovde nije kraj, jer prostora za dalja istraživanja smederevske tvrđave, prema tvrdnjama arheologa ima mnogo, a da bi se stekla celovita slika o prošlosti sve kockice mozaika moraju da se slože. A koje to sve tajne ovo velelepno zdanje krije ostaje još uvek nije potpuno jasno.

Jedno je sigurno: nauka i narodna tradicija se definitivno ne slažu u prestavi o Jerininom karakteru

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

SUSRET KRAJ PATRIJARHOVE BOLNIČKE POSTELJE: Pavle je u jednom trenu otvorio oči i digao ruku - prekretnica u Novakovoj karijeri