NARODU I OTADŽBINI BOGATSTVO POKLONILI: Drugo kolo edicije "Najveći srpski dobrotvori" Milomira Kragovića u izdanju "Knjige komerc"

Dragan Bogutović

25. 01. 2022. u 11:27

U DRUGOM kolu izuzetno dobro osmišljene edicije "Najveći srpski dobrotvori" iz pera Milomira Kragovića, pisca, publiciste i novinara objavljene su četiri knjige: "Daj da bi opet imao" (o Đorđu Vajfertu), "Vitez sa perom u ruci" (o Savi Popoviću Tekeliji, "Knjiga na dukatima" (o Iliji Milosavljeviću Kolarcu) i "Tapija za znanje" (o Luki Ćeloviću Trebinjcu).

НАРОДУ И ОТАЏБИНИ БОГАТСТВО ПОКЛОНИЛИ: Друго коло едиције Највећи српски добротвори Миломира Краговића у издању Књиге комерц

Ilija Milosavljević Kolarac, Foto M. Anđela/Arhiva

Pre dve godine u prvom kolu, u izdanju "Knjige komerc", izašle su takođe četiri knjige - o Nikoli Spasiću, Miši Anastasijeviću, Mihailu Pupinu i Simi Andrejeviću Igumanovu.

- Godinama sam istraživao kako bih prikupio što više podataka o ljudima koji su radili, stvarali i poklanjali. U privatnim bibliotekama pronalazio retke knjige. Koliko smo grešni prema najvećim srpskim darodavcima, pokazuje i podatak da je posle 125 godina izašla kompletna biografija velikog zadužbinara Ilije Milosavljevića Kolarca. Ili, pre nekoliko godina je lekar i pisac Dragan R. Kovač, inače Trebinjac, objavio roman o Luki Ćeloviću "Pogaženi testament", a pre skoro 100 godina izašla je "Spomenica" u kojoj je kratko ispričana njegova veoma neobična biografija - kaže Kragović, za "Novosti".

Nemac po rođenju a Srbin u duši, Đorđe Vajfert (1850-1937) bio je prvi srpski industrijalac, vlasnik rudnika i pivara, vizionar, bankar, istraživač, rodoljub, borac, pokrovitelj kulture, ljubitelj trkačkih konja, mason, mačevalac, strelac, kolekcionar, nosilac brojnih odlikovanja, veliki dobrotvor. U 23. godini, 1. februara 1873. godine dobio srpsko državljanstvo i položio zakletvu novoj domovini, a kao srpski državljanin učestvovao je u Prvom srpsko-turskom ratu kao konjanik-ordonans u Štabu Moravske divizije generala Mihaila Černjajeva. Ostalo je svedočanstvo o njegovom podvigu kada je za 14 časova na konju prešao 140 kilometara da bi preneo važnu poruku generala i za to je odlikovan "Takovskim grmom".

Luka Ćelović Trebinjac, Foto Arhiva

Od oca je Vajfert nasledio prvu srpsku pivaru na Smutekovcu (današnje Topčidersko brdo), ali je doveo sebe do bankrotstva, jer je sve zarađene pare ulagao u pronalaženje rude u Boru i okolini. Na kraju je uspeo, pa je borski rudnik otvorio 13. oktobra 1903. godine. Zajedno sa grupom bogatih trgovaca, 1882. godine osnovao je Beogradsku zadrugu koja je bila prva srpska banka. Bio je 26 godina guverner Narodne banke i jedan je od osnivača prve srpske slobodnozidarske lože "Pobratim". Uvek je pomagao, uz omiljenu mu devizu - "daj da bi opet imao".

Đorđe Vajfert, Foto M. Anđela/Arhiva

Zahvaljujući istraživaču LJubomiru Stepanovu, pre desetak godina, u Timiškoj županijskoj upravi Nacionalnog arhiva Rumunije, pronađena je originalna "Povelja o dodeljivanju plemstva porodici Tekelija" koju je 16. marta 1706. godine potpisao austrijski car Josif I. Poreklom iz tako ugledne porodice Sava Popović Tekelija (1761 - 1842) bio je prvi srpski doktor prava, prosvetitelj, patriota, vizionar, borac za nacionalna prava Srba, poliglota, pisac, ilustrator, flautista, polemičar, osnivač Tekelijanuma, veliki dobrotvor kulture, autentični vitez duha. Kao obrazovni čovek širokih vidika, Tekelija je 1838. godine izabran za doživotnog predsednika Matice srpske. Doneo je odluku da celokupnu svoju imovinu (vinograde, kuće, pustare, stoku, gotovinu i obveznice) koja je procenjena na preko 400.000 forinti u srebru, zavešta u dobrotvorne svrhe. U Pešti je kupio kuću i osnovao Zavedenije (Tekelijanum) za pomoć siromašnim i talentovanim srpskim studentima. Danas je u toj renoviranoj Savinoj zgradi smešten dom učenika srpske gimnazije "Nikola Tesla".

Iz Pridvoraca, sela nadomak Trebinja, krenuo je Luka Ćelović (1854-1929) sa samo četiri razreda osnovne škole, ali kao čovek izvanredne inteligencije, postao je u Beogradu trgovac, rentijer, industrijalac, osnivač prve srpske štedionice; tih i povučen, više nego skroman, veliki patriota; zamislio je i izgradio Savamalu, i kao golobradi mladić video Beograd u budućim vekovima. Vizionar, jedan od najvećih srpskih dobrotvora. Svojim malobrojnim prijateljima stalno je ponavljao: "Mozak je nauka, srce je pesma!"

- Luka je 23. decembra 1925. godine napisao testament kojim je svu svoju pokretnu u nepokretnu imovinu darovao Beogradskom univerzitetu. A to je prema nekim procenama u visini zaostavštine Alfreda Nobela. Luka je, na primer, 1903. godine u zapuštenom delu Savamale sagradio porodičnu kuću, u Ulici Kraljevića Marka, i tu podigao pravi evropski park. Samo je imanje vredelo preko pedeset miliona dinara. Nije Luka Ćelović kriv što je komunistička vlast 1958. godine poništila njegov testament i otela sve ono što je darovao nauci i znanju - kaže Kragović.

Sava Popović Tekelija, Foto D. Dozet/Arhiva

Rođen u Kolarima u siromašnoj porodici, otac mu je bio abadžija a majka domaćica Ilija Milosavljević Kolarac (1800 - 1878) je prve pare stekao prodajući ribu u Banatu u vreme izbeglištva. Završio je samo četiri razreda osnovne škole, sa samo 30 para u džepu došao u Beograd, a zatim je učio trgovački zanat u Pančevu i Vršcu. Vešt i veoma spretan, stekao je veliko bogatstvo, a imajući u vidu značaj obrazovanja i kulture, 1861. osnovao je prvi Književni fond, u kome će prema njegovoj zamisli, finansirati "sva na srpskom jeziku književna dela koja časnost, rodoljubije i polezna znanja u narodu rasprostiru". Do Prvog svetskog rata iz tog fonda objavljeno je oko 200 značajnih dela.

Posle iznenadne smrti sinovca Tanasija, Kolarac se odlučio da kompletno bogatstvo ostavi svojoj otadžbini. U prisustvu svedoka svoju poslednju volju saopštio je 20. juna 1877. kojom je otočestvu ostavio svoje kuće, tri dućana, livade, njive, 20.000 dukata, zlatnike, srebrni nakit i druge dragocenosti.

- U testamentu Kolarac je izrazio želju da se od ostavljenih zlatnika na beogradskom Studentskom trgu sagradi Kolarčev univerzitet. Posle silnih sudskih peripetija, tek je pola veka od smrti darodavca Odbor zadužbine 1927. godine doneo odluku da se sagradi Univerzitet prema projektu arhitekte Petra Bajalovića. Za ovakvo zdanje, Kolarac je bio izdvojio 50.000 zlatnih dukata - kaže Kragović.

Milomir Kragović, Foto N. Skenderija/Arhiva

Stekao i ostavio

OSTALE su zabaležene reči koje je o Kolarcu izgovorio njegov veliki prijatelj i veliki pravnik dr Nikola Krstić:

- On je viđen među braćom i to ne samo u zemlji gde je rođen, no i u stranome svetu. Ime Ilije Srbijanca, kao što su zvali pokojnog Kolarca, s poštovanjem je izgovarano po Hrvatskoj, Ugarskoj i u Beču. I kad ga je sreća poslužila, te je došao do imućnosti, on nije ono, što je imao i stekao, upotrebljavao, da sebi nabavlja telesna uživanj; njemu je pred očima bila lepša, uznišenija celj; on je narodu tekao, jer je za narod živeo. I što je stekao, on je narodu i ostavio.

Neznanje i sujeverje

ZNANAC nekoliko jezika Tekelija je u Pešti u 25. godini odbranio doktorsku disertaciju na latinskom i postao prvi srpski doktor prava. U Budimu je štampao svoju knjigu "Jednoga Arađanina načertanije" u kojoj se bavio neznanjem i sujeverjem kao uzrocima mnogih nevolja. Pisao je: "Nevježestvo (neznanje), dakle, koren je i izvor svakoga zla i svake pogibelji."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

BET OLE POKLANJA POTPISAN DRES ALEKSANDRA MITROVIĆA! Saznaj kako do poklona