POZORIŠNA KRITIKA - ZVEKET PRAZNINE I HUK BESMISLA: B. Nušić: "Vlast". Adaptacija i režija: Milan Nešković.

Dragana Bošković

26. 11. 2021. u 12:43

SAMO zbog konvencije, da se navede autor teksta predstave, ovde je naveden Branislav Nušić. Predstava "Vlast", koju su Tijana Grumić (dramaturg) i Milan Nešković (autor adaptacije i režije) sačinili pod ovim naslovom i imenom nema više mnogo veze sa originalom.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ЗВЕКЕТ ПРАЗНИНЕ И ХУК БЕСМИСЛА: Б. Нушић: Власт. Адаптација и режија: Милан Нешковић.

Novosti

Pritom, možda sam Nušićev tekst, iz nekoliko komedija, izlomljen i dramski preusmeren, dezavuisan, i nije formalno menjan. Doveden je do apsurda, ali ne prikazanom perverzijom vlasti, koja se bolje mogla plasirati tumačenjem dela nekog od ruskih autora, nego ukidanjem smisla, razloga... Upitna je potreba da se ovako interveniše, iz razloga prostog dobrog ukusa, do koga bi i dalje, u ovom nevremenu, teatar trebalo da drži. Vulgarnošću, cirkuziranjem do blesavljenja, izvrtanjem govora i gesta do benavljenja, beskrupuloznost i gramzivost čoveka, kome je zapala vlast, ne može se pokazati izravno, ređanjem scena iz Nušićevig dela, izokrenutih onako kako se autorima svidi.

Sve to je prevaljeno na glumce, gde njih šestoro (Aleksandar Srećković, Ivan Bosiljčić, Nikola Rakočević, Dimitrije Dinić, Vanja Ejdus, Zorana Bećić Đorđević) sa punim uverenjem ispunjavaju poverene im zadatke, kao da ne čuju zveket praznine i huk besmisla, koje ne dugujemo Nušiću.

No, kako je ova kovidska sezona, što se premijera tiče, na beogradskim scenama loše počela, tako je i "Vlast", na Sceni "Raša Palović", nastavila seriju svekolikog tumačenja Nušićevog dela u ovom teatru, navodno, iz današnjeg trenutka.

Pritom, niko ne uvažava samog pisca, koji se malograđanštini, nepodopštinama i nemoralu građanskog društva podsmevao pokazujući ih kao u ogledalu, sa potenciranim, ali ne i karikaturalno deformisanim reprezentima njegove, uvek benigne komike. Zašto se ne uzme, naruči, napiše, radionički izmašta, takav tekstualni predložak koji bi prirodno podržao sotiju i izobličavanje kao ogledalo moći? Jeste Aristofan pisao komedije, koje su bile i nepristojne, i direktno vulgarne, i potresale Periklovo doba.

Ali Nušić nije. Tumačenje njegovog dela treba da se desi u samoj igri, suptilnim usmeravanjem poruke u željenom pravcu, bez nasilnih zahvata, koje ukidaju smisao poruka našeg najvećeg komediografa, a ne uspostavljaju novi, jer im se Nušićev tekst opire, u samrtnom ropcu.

Na mesto izreke, da čoveku treba dati vlast, da vidiš kakav je, treba staviti konstataciju da autorima treba dati da tumače Nušića, pa da vidimo koliko imaju mere, najvažnije u svakoj umetnosti!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)