Ekonomija

SMS UPUTSTVO KAKO DA se SEJE: Prosečan prinos bi lako mogao da bude i pet tona po hektaru, ako se slušaju saveti

J. Su.

22. 09. 2020. u 15:00

KVALITET srpskog žita iz godine u godinu je lošiji. Jedan od glavnih razloga je taj što se domaći poljoprivrednici sve više okreću "tavanskom" zrnu, pa umesto hlebne pšenice, dobiju onu za ishranu stoke.

СМС УПУТСТВО КАКО ДА се СЕЈЕ: Просечан принос би лако могао да буде и пет тона по хектару, ако се слушају савети

Zbog lošeg kvaliteta Vlada Srbije je početkom ove godine donela i uredbu kojom je odobrila bescarinski uvoz pšenice iz Mađarske, oko 30.000 tona, jer naše zrno nije moglo da zadovolji visoke standarde domaćih mlinara i konditora.

Koliki je problem uvideli su i stručnjaci u našoj zemlji, pa je juče održan i skup o neophodnosti sejanja samo deklarisanog semena. Kako je rečeno, upotreba dobrog semena, umesto onog sa tavana u setvi pšenice je investicija, a ne trošak. Početak setve očekuje se oko 10. oktobra, a do tada će stručnjaci, ratarima slati poruke da seju deklarisano seme, kako bi došli do boljeg i kvalitetnijeg prinosa. Poslednjih godina, na njivama je posejano više od 60 odsto "tavanske" pšenice.

- Želimo da ukažemo na probleme i koja bi mogla da budu rešenja, kako bi poljoprivredni proizvođači mogli da se oslone na institucije i stručne službe - rekao je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede.

KUKURUZ OBARA REKORDE

KUKURUZ je ovog proleća posejan na nešto više od milion hektara. U Topličkom kraju berba uveliko traje, a kako kažu poljoprivredni stručnjaci, ove godine se beleži rekordan rod. Tako, na njivama gde su primenjene sve agrotehničke mere, rod se kreće i do 10 tona po hektaru. Kako su nam rekli, u centralnoj Srbiji prinosi se kreću između pet i osam tona, dok u Vojvodini ide od 8 do 10 tona po hektaru. Na pojedinim njivama, rod je bio i 14 tona po hektaru.

Prema rečima Miroslava Maleševića, stručnjaka za ratarstvo, u Srbiji dominiraju sorte koje imaju potencijal za prinos, ali ne i za kvalitet. Sa boljim kvalitetom pšenice, i cena će biti bolja. A, kako je naglasio, srpska pšenica je počela da gubi na kvalitetu i to mora da bude promenjeno.

- Prosečan prinos pšenice po hektaru, u Srbiji, lako i bez dodatnih ulaganja, mogao bi da se poveća na pet tona, samo ako bi se sprovelo ono što struka preporučuje od početka do kraja proizvodnje - ističe Malešević.

Uz nedeklarisano seme, veliki je problem što ga sami poljoprivrednici dorađuju. Zaprašuju ga neodgovarajućim aktivnim materijama, pa ostaju na kraju samo problemi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

Reportaže

0 1

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

Reportaže

0 10

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00