ČITAJU BEZ GREŠKE, ALI NE ZNAJU DA VEŽU PERTLE: Počelo testiranje predškolaca za upis u prvi razred, ne meri se samo znanje već i spremnost

ZNAJU da čitaju, ali ne znaju da vežu pertle. Bez greške izgovaraju reči na engleskom, a zastanu kada treba da ih kažu na srpskom. Mogu da nabroje planete Sunčevog sistema, ali ne razlikuju voće od povrća.

Foto: B. Milošević

To su utisci sa prethodnih testiranja budućih prvaka, generacije koja odrasta brže nego ikada, ali ne nužno i spremnije za ono što škola traži. Od danas počinje novi krug testiranja predškolaca koji će i septembru sesti u školske klupe, a u njoj ih je oko 65.000.

Polazak u školu oduvek je bio jedan od onih trenutaka koji se pamte celog života i za dete i za roditelje. Granica između bezbrižnog detinjstva i sveta u kojem počinju prve obaveze, odgovornosti i očekivanja. Kada mališani prvi put sednu pred školskog psihologa, ne meri se samo njihovo znanje, već i spremnost da zakorače u novo poglavlje života.

Kako objašnjava Mira Stamenković, psiholog OŠ "Nikola Tesla" u Vinči, testovi su standardizovani i isti kao pre deceniju i više. Testiranje traje između 30 i 40 minuta, a procenjuje se opšta informisanost, logičko razmišljanje i perceptivne sposobnosti.

- Pitanja iz informisanosti traže, recimo, da deca prepoznaju voće i povrće, da znaju kako se zovu životinje ili da razlikuju osnovne pojmove iz svakodnevnog života - navodi Stamenković. - Iz godine u godinu primećujemo da su slabiji kada je u pitanju predznanje. Dešava se da pomešaju voće i povrće ili da kao delove drveta, prvo navedu rupice i ptičice, umesto korena, stabla i krošnje.

Ona naglašava da poznavanje slova i brojeva nije presudno za kasniji uspeh u školi. Dete koje već zna da čita i piše ne mora nužno biti uspešnije od vršnjaka koji to tek treba da nauče.

- Mnogo veći izazov predstavljaju slabiji fond reči, nedovoljno razvijen govor i slaba koncentracija - ističe Stamenković. - Reč je o generaciji koja odrasta uz ekrane. Takvo okruženje usporava socijalni razvoj, sužava komunikaciju i utiče na način na koji deca doživljavaju svet. Deca danas često ne prepoznaju zanate. Ne znaju, na primer, šta radi krojač. To su pojmovi koji su ranije bili deo svakodnevice, a danas polako nestaju.

Poseban paradoks, dodaje, jeste odnos prema jeziku. Roditelji se često ponose time što njihovo dete odlično govori engleski, ali istovremeno ne vlada dovoljno dobro sopstvenim maternjim jezikom i ima ograničen fond reči.

- Lepo je da deca uče strane jezike, ali je važno da najpre razviju maternji - smatra Stamenković. - Zbog svega toga, čak oko 80 odsto roditelja dobija preporuku da više vremena provodi u razgovoru sa decom, da zajedno crtaju, pričaju, uče osnovna pravila komunikacije, poput toga da ne prekidaju sagovornika i da pažljivo slušaju.

Dosadšanja iskustva su pokazala da se predškolci suočavaju sa poteškoćama u onome što čini osnovu školskog rada.

- To se odnosi na držanje olovke, pisanje, crtanje i održavanje pažnje - objašnjava Stamenković. - Grafomotorika je često slabije razvijena, jer deca kasno prvi put uzimaju olovku u ruke. Kontakt sa papirom im nije prirodan kao ranijim generacijama. Uz to, primetni su i govorni problemi - šuštanje, kao i poteškoće u izgovoru glasova poput "l" i "r".

Sa druge strane, psiholog Milica Popović Milojević iz OŠ "Jovan Popović" U Beogradu ukazuje na nešto drugačiju sliku. Za nju je polazak u školu pre svega emotivan trenutak, koji treba da protekne u opuštenoj i prijatnoj atmosferi. Važno mi je da se dete na prvom susretu oseća sigurno i prihvaćeno. To je početak njegovog odnosa prema školi.

- Prema mom iskustvu, današnje generacije dece u nekim segmentima deluju spremnije nego ranije, naročito kada je reč o opštoj informisanosti - kaže Milica Popović Milojević. - Međutim, kada se nađu u razredu sa još 28 drugara počinju poteškoće održavanje pažnje, samostalnosti, organizacije. Jedan od upečatljivih primera jeste činjenica da gotovo nijedno dete u prvom razredu ne zna da veže pertle.

Psiholozi se slažu da su današnji prvaci u mnogo čemu drugačiji od generacija pre deset ili dvadeset godina. Bistriji su, brzo usvajaju informacije i pokazuju veliko interesovanje za teme koje ih zaista zanimaju. Zahvaljujući internetu, mogu da postanu pravi mali eksperti za oblasti poput svemira, planeta ili tehnologije. U stanju su da zapamte detalje koji su ranije bili nezamislivi za njihov uzrast.

Još jedna karakteristika ove generacije, slažu se , jeste način na koji provode vreme. Navikli su na mobilne telefone i računare, manje razgovaraju međusobno, ne mogu dugo da sede, vrpolje se, koriste uređaje u pokretu, ležeći ili šetajući.

Ipak, oni nagašavaju da spremnost za polazak u školu ne zavisi isključivo od inteligencije. Zrelost za školu je mnogo složeniji pojam. To znači da dete može biti veoma pametno, ali da još nije spremno da prihvati pravila, ritam i obaveze koje škola nosi. Zato psiholozi savetuju roditelje da ne žure. Ukoliko procene da dete nije dovoljno zrelo, ponekad je bolje sačekati još godinu dana.

Preporučujemo

Panorama

0 0

VAŽAN SAVET ZA RODITELjE: Zašto je dobro naučiti mališane da gledaju na sat

24. 03. 2026. u 06:45

Panorama

0 1

ISKUSTVA IZ DETINjSTVA: Kako odnos sa ocem oblikuje ljubavne veze

17. 03. 2026. u 06:30

Društvo

0 1

UPIS PRVAKA: Od sutra počinje testiranje - ovi su detalji

31. 03. 2026. u 10:33

Panorama

0 0

MALI GENIJALCI SA 300 KOSTIJU: Da li znate sve ove neverovatne stvari o deci?

13. 03. 2026. u 14:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije