ISTORIJSKI DODATAK - TITO PRELAZI NA STRANU KONFEDERALISTA: Politički zakret najvećeg sina naših naroda i narodnosti

Ivan Miladinović

28. 01. 2022. u 17:14

VEĆ dvadesetak godinama unazad svedoci smo gotovo šablonizovanog scenarija u novinskim i publicističkim člancima, pa čak i u istoriografskim delima, da su Milan Kučan, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević ugasili svetlo u zemlji koja je trajala, s malim prekidom za vreme Drugod svetskog rata, skoro sedamdest godina.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО ПРЕЛАЗИ НА СТРАНУ КОНФЕДЕРАЛИСТА: Политички закрет  највећег сина наших народа и народности

Josip Broz Tito

Međutim ako začeprkamo po arhovskoj građi, dokumentarnoj zaostavštini aktera političkih zbivanja šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i po mnogobrojnoj memoarskoj literaturi, lako ćemo uočiti da su 1991. godine ova trojica narečenih lidera Slovenije, Hrvatske i Srbije, samo dokusurili ono što je ostalo od jugoslovenskog provizorijuma!

Proces rastakanja druge Jugoslavije imao je neku vremensku postepenost i godinama će biti tretiran , kao državna i policijsko-obaveštajna tajna. Mnogi od aktera tih događaja, naročito oni koji su se opirali tom procesu i zbog toga bivali drastično kažnjavani izgonom iz političkog i javnog života, teško i nerado su svedočili o tom vremenu, i otkrivali deo po deo te istine, primorani valjda bolom svog poraza i stidom zbog svojih zabluda.

Razvoj događaja i politički zakreti, najpre od 1958. do 1962. godine i donošenjem Ustava iz 1963, potom VIII Kongres SK Jugoslavije i Brionski plenum , što će rezultirati Ustavom iz 1974, ukazivali su na neminovnu propast Jugoslavije.

Sve se odigravalo pod plaštom razvoja samoupravljanja, postepenog „odumiranja države“ i punog suvereniteta republika. I kao retko što u istoriji ovog podneblja biva ovaj kocept je ostvaren – država nije nestala već se raspla, ali ne u smislu nestanka birokratije i prenosa vlasti na samoupravljače već u najbuklvalnijem smislu - republike su iskoristile svoj suverenitret i postale države.

Zanimljivo je da ceo proces dezintegracije Jugoslavije može da se posmatra i kroz lične odnose trojice čelnika Jugoslavije Josipa Broza, Aleksandra Rankovića i Edvarda Kardelja. Prve ozbinjnije čarke među njima počeće s kraja pete i početkom šeste decenije dvadesetog veka.

Kamen spoticanja biće pripreme za promenu ustava. Na jednoj strani su Bili Tito i Ranković, a na drugoj Kardelj. „Sin naših naroda i narodnosti“ tada je još bio za federacij, a Kardelj je već bio slovenački nacionalist i konfederalist. Jugoslavija mu je bila potrebna da pomoću nje ostvari slovenačke nacionalne ciljeve. I Tito je to dobro znao. Zbog toga je on lično zaustavio ponovno štampanje Kardeljeve predratne knjige „Slovenačko nacionalno pitanje“.

Ranković i Tito

O TOM VREMENU ostalo je zabeleženo sećanje Aleksandra Rankovića: „Prvi veliki koncepcijski sukob između mene i Kardelja dogodio se 1962. godine, kada sam dobio nacrt ustava po Kardeljevom projektu, koji smo doneli 1963. godine. U tom Kardeljevom projektu garantovan je pun suverenitet republika. Šta to znači, pitam se.

- Odem Titu i kažem: Stari, dobio sam projekat ustava. Iznenađen sam koncepcijom.

- Kako ti izgleda? Šta misliš o projektu?

- Ne mogu da prihvatim neke stavove. Prepričam mu stavove o suverenitetu republika, a on mi kaže: ’To tako ne može. Daj mi svoj primerak ustavnog projekta.`

Sutradan, Tito mi se javlja telefonom i kaže: -Ako stvari ovako idu, ja dajem ostavku!

-Ne treba da daješ ostavku. Sazvaćemo plenum CK i raspraviti te stvari...„

Ovo se dešavalo neposredno posle martvoske Proširene sednice Izvršnog komiteta CJ SKJ. I stvarno Tito je već u aprilu sazvao sledeću sednicu, na koju su pozvani samo probrani članovi ovog partijskog foruma. Kardelj je ostao usamljen u svojim stavovima. Niko mu nije dao javnu podršku.

Posle oštrih nastupa Tita i Ivana Gošnjaka, drug Bevc je zatražio reč i zaplakao se, nije mogao da završi svoj govor...I kao da se pomirio sa sudbinom i povukao se iz javnog života. Odlazi sa Pepcom u London na lečenje. Slao je poruke de će se po povratku potpuno povući iz Beograda i da će se posvetiti profesuri, da će predavati Marksizam na LJubljanskom univerzitetu.

Ali slovenačko rukovodstvo nije mislilo tako. Šalju delegaciju kod Tita. Miha Marinko, Franc Leskovšek, Vida Tomšič i Ivan Maček postavljaju ultimativan zahtev da Kardelj ne može da se povuče iz partijskog vrha. Tito je popustio i pozvao Kardelja da se vrati na svoju dužnost. On je odmah prihvatio i već sutradan bio u Beogradu. I nastavio je tamo gde je stao...

NA JEDNOJ OD SLEDEĆIH sednica Izvršnog komiteta, na iznenađenje prisutnih, Kardelj je rekao: „ Jer na kraju krajeva, drugovi, ja ću to da kažem, nismo se mi u Jugoslaviju ujedinili zbog Jugoslavije, nego smo se ujedinili zbog socijalizma. I ako nam ne bude jasno da je socijalizam taj koji ujedinjuje Jugoslaviju, onda nikakav drugi faktor ne može Jugoslaviju da ujedini. A kada kažem socijalizam, mislim na društveni progres na bazi socijalizma.”

Međutim, svoju misiju nisu završili rehabilitaciojm Kradelja kod Tita. Okružuju ga sa vih strana . Naredne dve godine vuku ga po Sloveniji, organizuju lovove, priređuju zabave... i sve to u kordinaciji sa Hrvatima.

Opkolili su ga Stevo Krajačić, Miroslav Krleža, Vladimir Bakarić...Deset meseci 1964.godine ni je kročio u Beograd. Boravio je na Brionima, na Brdu kod Kranja, poseživao razna mesta po Hrvatskoj i Sloveniji. kongresa SKJ Po povratku u prestonicu „okrenuo je ćurak naopako, nije se više ni kamuflirao, zaokrenuo je nacionalnu i državnu politiku ka konfederaciji“ zabeležio je Aleksandar Ranković.

U toku priprema za VIII Kongres Saveza Komunista Jugoslavije dolazi do novog razlazla velike jugslovenske trojke. Ovog puta sa jednom rokadom – Tito je uz Kardelja protiv Leke Rankovića.

Na ovom kongresu pripremala se promena partijskog državnog kursa i politike. U fokusu su konfederacija i nacionalne države. Zastupala se koncepcija nacionalnih i republičkih ekonomija...

JOSIP BROZ TITO, koji je nakon burnog partijskog plenuma marta 1962. godine dopuštao razdor između konfederalista i Jugoslovena, i pritom iskorišćavao jedne i druge u potrazi za nužnom ravnotežom kako bi sačuvao režim i svoju ulogu u njemu, na ovom kongresu je neočekivano stao na Kardeljevu stranu.

Bakarić, Tito i Kardelj

Predlažući članove Izvršnog komiteta i naglašavajući njihovu nacionalnu pripadnost, za sebe je rekao: „Josip Broz Tito, Hrvat“. Nekima je posle toga bilo jasno kuda ide Jugoslavija. Mnogima, na žalost, ni danas nije jasno... Pet meseci posle VIII kongresa SKJ , sredinom marta 1966. godine, za vreme Zagrebačkog velesajma, Kardelj i Vladimir Bakarić će obaviti seriju razgovora na kojima će biti udaren temelj događaja narednih godina i decenija o dezintegraciji Jugoslavije.

Prvi korak je bio uklanjanje Aleksndra Rankovića, mada je njihov cilj zapravo bio Tito, ali kako shvatili da njemu nisu dorasli, latili su se Rankovića,“ glavni oslonac na koji je mogao da računa“.

A onda je došao Četvrti plenum na Brionima na kome je lider srpskih kominista optužen nosilac jugoslovsnskog velikodržavnog centralizma i kočnica samoupravljanja i u uz to da je prisluškivao Tita i sve ostale značjanije jugoslovenske funkcionere.

Put za donošenje Ustva iz 1974.godine bio je otvoren. Ni Titov obračun sa maspokovcima u Hrvatskoj nije bio nekakva značajnija prepreka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

VREMENSKA PROGNOZA ZA ČETVRTAK, 19. MAJ 2022: Ponovo više sunca i za koji stepen toplije, popodne košava