FELJTON - PRVI INTERKONTINENTALNI LET PARIZ - BOMBAJ - BEOGRAD: Srpski Rusi su zaslužni za formiranje prve domaće aviokompanije „Aeroput“

Piše: Drago Delić

18. 03. 2024. u 18:00

RUSKI avijatičari dali su značajan doprinos međuratnom usponu jugoslovenskog vazduhoplovstva sa centrima u Novom Sadu, Zemunu, Pančevu, Beogradu.

ФЕЉТОН - ПРВИ ИНТЕРКОНТИНЕНТАЛНИ ЛЕТ ПАРИЗ - БОМБАЈ - БЕОГРАД: Српски Руси су заслужни за формирање прве домаће авиокомпаније „Аеропут“

Prva srpska avio komaonija osnovana 1927.godine, Foto Muzej Vazduhoplovstva

Kraljevina Jugoslavija je razvila nekoliko fabrika aviona i prateće opreme, uglavnom na zapadnoj tehnologiji, a naši konstruktori, zajedno sa ruskim, učestvovali su u njihovom razvoju. Drugi svetski rat Jugoslavija je dočekala sa sopstvenom, za to vreme modernom flotom proizvedenom u domaćim fabrikama.

Ruski piloti su učestvovali u stvaranju prve jugoslovenske civilne aviokompanije „Aeroput”, prethodnice JAT. Tri ruska emigranta, sa velikim iskustvom u Prvom svetskom ratu i Građanskom ratu na strani belogardejaca bili su prvi piloti „Aeroputa”, prve civilne aviokompanije u Jugoslaviji i dali su veliki doprinos stvaranju i razvoju redovnog vazdušnog saobraćaja. „Aeroput” je za kratko vreme do Drugog svetskog rata uspostavio redovne linije do vodećih evropskih gradova: Praga, Budimpešte, Bukurešta, Sofije, Tirane, Soluna, Milana, Venecije. Izgrađen je i aerodrom sa modernom poslovnom zgradom na Tošinom bunaru

Značajan doprinos u razvoju srpskog vazduhoplovstva dali su ruski emigranti: Sergej Korsunski, Oleg Gudovič, Dimitrije Korovnikov, Vladimir Tihomirov, Nikolaj Rumjancev, Jakov Strižkov, Nikolaj Lavrovski, Boris Klimovič, Petar Mazajev, Filip Baranov, Aleksandar Vintjakov, Boris Legata.

Konstruktor prvog srpskog civilnog aviona „Resava” bio je Nikolaj Ivanovič Lobač-Žučenko, a ruski inžinjeri i kon- struktori primenili su svoje znanje i iskustvo prilikom pri- jema i testiranja uvoznih aviona, kao i naših novih modela. Obučavali su mlade pilote, obavljali probne letove.

RUSKI  emigrant Leonid Bajdak (1894-1970) je bio kopilot, a jedan od pionira srpske avijacije, dobrovoljac u Prvom svetskom ratu - Tadija Sondermajer, glavni pilot aviona „potez- 25” na prvom interkontinentalnom letu Pariz - Bombaj - Pariz - Beograd, u aprilu 1927. godine. Posle 14.800 pređenih kilometara i 11 dana putovanja, avion se srećno vratio u Beograd, gde ga je dočekala skoro polovina stanovništva glavnog grada. To je bio prelomni događaj u civilnom vazduhoplovstvu, jer je presudno uticao na osnivanje „Aeroputa” veću junu 1927. godine. Kada se avion uspešno vratio sa interkontinentalnog leta, nastala je prava trka vodećih domaćih kompanija da postanu akcionari „Aeroputa”.  Prvi let „Aeroput” je obavio na liniji Beograd - Zagreb 15. februara 1928. godine, pilotirali su Tadija Sondermajer i Vladimir Striževski.

Kao potpukovnik avijacije Bajdak je komandovao Petim lovačkim pukom u Aprilskom ratu na području Južne Srbije.Kada su nacistički avioni u rano jutro aprila 1941. godine napali Jugoslaviju iz pravca Bugarske, piloti sa aerodroma Režanovačka kosa kod Kumanova, hrabro su uleteli među nemačke strelce i bombardere i u neravnopravnoj borbi oborili pet neprijateljskih aviona.

NAJPOZNATIJI pilot među ruskim izbeglicama je bio svakako Vladimir Striževski Striž, po kojem je dobila ime jedna akrobatska vežba srpskog vazduhoplovstva. Legendarni Striž (1894-1940), rođen je u Mogiljevu u plemićkoj porodici, jedan je od najpoznatijih srpskih pilota i simbol prve jugoslovenske i srpske aviokompanije.

Poginuo je u avionskoj nesreći upravljajući avionom Lokid naliniji Zagreb - Split, 22.avgusta 1940.godine, kada je letelica udarila u planinski vrh Velebita, Mala Visočica blizu Gospića. Nastradali su Striževski, njegov radiotelegrafista i devet putnika, koji su išli na letovanje, među njima i sekretar francuskog poslanstva Moris Perenj. Novine su taj događaj ispratile detaljno, objavile su da je u trenutku poletanja vreme bilo povoljno, ali je nad Jadranom vladalo veliko nevreme sa kišom. Striževski je pokušao da se okrene i vrati za Zagreb ili spusti na neki drugi aerodrom ili ravan prostor. Avion je nađen tek posle dva dana traganja, ispod vrha Velebita.

Striževski se istakao još kao mlad pilotu Prvom svetskom ratu na Istočnom frontu, obavio je više od 200 ratnih letova sa preko 400 časova, tri puta je ranjavan, oborio je više neprijateljskih aviona, dobio najviše ruske ordene: Svetog Georgija, Svete Ane i Svetog Vladimira.

PORED redovnog letenja bavio se obukom pilota, uvežbavanjem posada za nove tipove aviona i drugim odgovornim poslovima, budući da je bio jedan od rukovodilaca „Aeroputa”. Zabeleženo je da je posle svake opravke aviona prvi isprobavao njegovu ispravnost, pa ih tek onda prepuštao drugim pilotima. Avioni su posle leteli na toj liniji svakodnevno, osim nedeljom, s tim što su zimi po lošem vremenu letovi bili obustavljeni.

Striževski je obavio oko 4.000 letova, obučio dosta mladih pilota našeg ratnog i civilnog vazduhoplovstva. Bio je prvi jugoslovenski pilot sa više od milion kilometara leta, što je impozantan podatak imajući u vidu to da građanstvo još nije bilo naviknuto da putuje avionom. Pored najpoznatijeg srpskog pilota Tadije Sondermajera, direktora i jednog od osnivača „Aeroputa”, Striževski je doprineo da ova aviokompanija poveća broj redovnih linija na 17 evropskih gradova, flotu na 14 letilica i formira sposoban tim tehničara. Striževski je sahranjen na Novom groblju pored ruske kapele uz najviše vojne počasti.

VIKOTOR Mihajlovič Nikitin rođen u Kijevu 1893. godine. Pilotirao je avionom „farman” na redovnoj liniji Ljubljana - Sušak 12. septembra 1933. godine, kada je letilica, odmah posle poletanja, izgubila vezu sa kontrolorima leta i srušila se u obližnjoj šumi.  Poginuli su Nikitin, još jedan član posade i svih šest putnika.

Nikitin je bio iskusan pilot, učestvovao je u građanskom ratu u jedinicama generala Denjikina i Vrangela. U Jugoslaviju je došao 1921. godine, najpre u Novi Sad, a potom u Zemun gde je živeo sa porodicom i radio kao avio mehaničar i probni pilot u fabrici aviona Ikarus. Pošto je „Aeroput” tražio iskusne pilote, Nikitin je prešao u tu kompaniju u kojoj je obavio preko 460 sati leta. Sahranjen je na Pravoslavnom grobljuu Zemunu. Njegov unuk Aleksandar Nikitin bio je jedan od najboljih pilota JAT osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

U PADU aviona na istoj liniji Ljubljana - Sušak 15. jula 1936. godine, nastradao je Mihail Simonovič Jarošenko, rođen u ruskom Belgorodu, pilotirajući avionom „spartan” starim samo godinu dana, proizvedenim po britanskoj licenci u fabrici „Zmaj” u Zemunu. Prema pisanju štampe, avion se po maglovitom vremenu srušio odmah posle poletanja. U zvaničnom saopštenju o nesreći navedeno je da je Jarošenko u „Aeroputu” od osnivanja, da je obavio 750.000 kilometara leta „bez ijednog udesa i kvara“. Jarošenko je sahranjen na groblju u Zemunu pored kolege Viktora Nikitina.

U Jugoslaviju je došao 1920. godine posle poraza belogardejaca, živeo je u Zemunu, a do osnivanja Aeroputa radio je u vojnom vazduhoplovstvu. Bio je aktivan član Aerokluba, učestvovao na priredbama i promotivnim letovima, obučavao nove pilote. Treba istaći da su letovi u tom periodu bili znatno manje bezbedni nego danas zbog nedovoljno razvijene navigacione opreme, naročito u lošim vremenskim uslovima.

SRPSKA AVIJACIJA

SRBIJA je bila  jedna od pet zemalja koje su još u vreme Balkanskih ratova imale vojnu avijaciju, koja je osnovana 1912. godine. Prva fabrika aviona Ikarus, formirana je u Novom Sadu 1923, posle četiri godine premeštena je u Zemun. Do Drugog svetskog rata Kraljevina Jugoslavija je razvila, za to vreme jaku avioindustriju sa šest fabrika aviona. Osim Ikarusa to su bili Zmaj, Rogožarski, Utva, Rakovica, Kraljevo, i još nekoliko proizvođača prateće opreme, kao što su Teleoptik, Vlajković i sin. Sve su bile u Srbiji. Jugoslavija je proizvodila neke od najboljih aviona u svetu, a Ikarusov IKA 3 je imao neke ključne prednosti u odnosu na najbolje Nemačke i Francuske.

 SUTRA: RUSI GRADITELjI MODERNE SRBIJE 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)