DEVET TIPIČNIH SIMPTOMA STRESA: Upozorenje stručnjaka - Povećavate rizik od dijabetesa, bolesti srca i moždanog udara

V. N.

04. 01. 2023. u 14:00

STUDIJA objavljena u časopisu Američkog udruženja za srce pokazala je da sredovečna populacija koja se preterano brine, odnosno svakodnevno je pod stresom, ima povećan rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i dijabetesa tipa 2.

ДЕВЕТ ТИПИЧНИХ СИМПТОМА СТРЕСА: Упозорење стручњака - Повећавате ризик од дијабетеса, болести срца и можданог удара

Foto: Shutterstock

Stres je neizbežan i zato je najbitnije pitanje kako se sa njim nositi. Neko ga lakše, neko teže podnosi i svako na njega reaguje na različit način. Neumeren unos često nezdrave hrane, neprospavane noći, slabljenje imunološkog sistema, čaša koja se uvek vidi kao poluprazna, samo su neke od posledica stresa. On može snažno da utiče na mentalno i fizičko zdravlje i da stvara probleme koji se ne očekuju.

Pre nego što ukažemo na tipične simptome stresa bitno je naglasiti kako se ovo stanje definiše. Jer, ako ga uspešno prepoznajete lakše ćete da se izborite sa njim. Medicinska definicija naglašava da je stres prirodna pojava koja se događa pri pokušaju organizma da se prilagodi nekoj životnoj nevolji, životnom izazovu, događaju ili situaciji. U tom smislu, stres je svaka neprilagođena, loša reakcija organizma koja nastaje kao rezultat pokušaja prilagođavanja organizma na neki iznenadni, neprijatni uticaj, a manifestuje se psihičkom i telesnom patnjom.

Evo koje su najtipičnije:

Promene u apetitu

Premalo hrane ili stalno posezanje za dopunom porcije je siguran znak stresa. Kada imate osećaj da je želudac kao "kliker" i da malo hrane stvara osećaj da ste se prejeli, pouzdano je loš znak. Druga krajnost je da se u hrani pronalazi uteha, često u nezdravim i preslanim grickalicama.

Foto Shutterstock

Nervoza

Svako vam lako "stane na žulj", razmislite da li se iza ovog problema krije vaš "kratak fitilj" koji je potpalio stres. Psihijatri upozoravaju da je ovo jedan od prvih znakova stresa. Može doći i do naglih promena raspoloženja, od velikog oduševljenja do skoro preko noći apsolutne nezainteresovanosti za nešto.

Problemi sa srcem

Svaki doktor će vam reći da je jedan od moćnih okidača za visok krvni pritisak stres. On povišuje i nivo masnoća u krvi i čini srce sve ranjivijim. Psihijatri upućuju da u nekim situacijama kada je stres posebno jak, ljudi čak misle da imaju srčani udar. Ovo je samo jedan od razloga zašto je bitno da držite pod kontrolom stres i da ga svedete na najmanju moguću meru.

Foto: Free Images Pixabay

 

Tenziona glavobolja

Tenziona glavobolja je najčešći tip glavobolje. Bol se uglavnom javlja u vidu konstantnog pritiska ili stezanja, najčešće zahvata čitavu glavu, može početi od vrata ili od čela. Mnogi opisuju ovo stanje kao da na glavi imaju kapu ili traku koja ih jako steže. Stres, nedostatak sna i preskakanje obroka česti su uzroci ove glavobolje.

Akne

Kao što se zadovoljstvo ispoljava na licu, pa kažemo za nekog da sija, tako i brige često izazivaju nedaće s kožom u vidu akni. Poznato je da hormoni utiču na pojavu akni, a naručito hormon stresa - kortizol.

Foto shutterstock

 

Poteškoće sa spavanjem

Posle napornog i veoma stresnog dana mnogima je veoma teško da se opuste i spavaju. Ova situacija nekada rezultira hroničnim umorom, koji je česta posledica stresa. Stručnjaci upozoravaju da je mozgu neophodan san kako bi se regenerisao. Nekvalitetan san može usloviti smanjen nivo koncentracije, dovesti do grešaka koje mogu povećati nivo stresa. Psiholozi savetuju da pokušate da se budite svakog dana u isto vreme. Ukoliko dremate po podne ili idete na spavanje kasnije nego inače, možete narušiti unutrašnji sat i poremetiti normalan ritam sna.

 

Problemi s pažnjom

Misli vam stalno lutaju, ništa ne završavate na vreme i kako bi trebalo, samo su neki od razloga da se preispitate. Doktori kažu da od ljudi koji su pod stresom često čuju rečenicu: "Ništa mi više ne drži pažnju". Ukoliko primetite da ne možete jasno da ustremite misli u jednom pravcu, razmislite koliko ste u stanju da kontrolišete stres.

Foto: Shutterstock

Mučnina

Stres utiče snažno na kardiovaskularni sistem, ali i na stomak. Mučnina je jedan od najčešćih simptoma. Uobičajene posledice stresa, kada je reč o sistemu za varenje su i grčevi i problemi s probavom.

Dijareja i opstipacija

Ukoliko pod stresom unosite previše hrane, neminovno je da ćete opteretiti creva, koja u takvim situacijama nekada rade ubrzano ili usporeno. Na osnovu podataka Američkog instituta za stres povišeni nivo nekih hormona imaju snažan uticaj na ovaj proces. Kada je organizam pod stresom, krv jače pumpa u vitalne organe kao što su srce, mozak, pluća. Najčešće gastrointestinalno oboljenje u kliničkoj praksi je sindrom iritabilnog kolona ili "nervozna creva". Smatra se da je stresan način života okidač za ovu bolest koja se ispoljava bolom u stomaku i poremećajem stolice, kojima se ne može naći organski uzrok.

BONUS VIDEO - Vežbe za ramena: Oslobodite se napetosti nakon dugotrajnog sedenja

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

BRUKA KAKVU ROLAN GAROS NE PAMTI: Rusija u šoku, niko ne veruje šta se dešava u Francuskoj (FOTO)