Čovečanstvo pred slepim zidom: Ernesto Če Gevara - legenda kubanske revolucije

Miodrag Mija Ilić

18. 01. 2020. u 20:35

Човечанство пред слепим зидом: Ернесто Че Гевара - легенда кубанске револуције

Ernesto Gevara de la Serna Foto dokumentacija "Novosti"

Avgusta 1959. na pistu starog beogradskog aerodroma sleteo je jedan od vođa kubanske revolucije, lekar po obrazovanju, pisac, diplomata i vojni teoretičar, proslavljen pod imenom Če Gevara

MIODRAG Mija Ilić, dramski pisac, scenarist, prozaist i publicist, proveo je više od tri decenije u novinarstvu, pripadajući prvoj redakciji - osnivačima "Večernjih novosti". Kao direktor i odgovorni urednik Programa za inostranstvo devedesetih godina, potom urednik u Dokumentarnom programu RTS posle 2000, i uporedo kao inostrani saradnik američke globalne TV kompanije Si-En-En u godinama građanskog rata i raspada Jugoslavije, imao je pristup mnogim uglednim ličnostima na vrhu političkog života, nauke i umetnosti u mnogim zemljama širom sveta. U ovom feljtonu objavljujemo opise njegovih susreta i odlomke razgovora sa nekolicinom koje je autor izdvojio kao posebno zanimljive i danas još relevantne prema aktuelnim problemima.

RAZGOVORI sa velikim ljudima - onima koji su svojim umom i delima uticali na tok istorije dvadesetog veka, za svakog su novinara-istraživača ozbiljnijih ambicija neodoljiv izazov. Kao mlad saradnik "Večernjih novosti", član tek osnovane redakcije novog dnevnog lista, imao sam retku privilegiju da sretnem impozantan broj uglednih ličnosti iz mnogih krajeva sveta. Prvi od mojih značajnih sagovornika bio je major Ernesto Gevara de la Serna, Argentinac, legendarni revolucionar, gerilac, jedan od vođa kubanske revolucije, lekar po obrazovanju, pisac, diplomata i vojni teoretičar, proslavljen pod imenom Če Gevara.

Nisam ni slutio tog avgustovskog dana 1959. godine da ću podeliti izvesno vreme sa ovim zagonetnim čovekom, o kome se već uveliko govorilo širom sveta. Dogodilo se da mi je glavni urednik Bogdan Pešić tog prepodneva prišao u desku "Novosti" i kratko mi rekao: "Put pod noge: aerodrom, za dva sata doleće iz Karačija kubanska Misija dobre volje, sa tim Gevarom na čelu. Uzmi izjavu!"

NA PISTU starog beogradskog aerodroma, sleteo je dvomotorni avion JAT-a. Foto-reporteri "Večernjih novosti", "Politike", "Borbe" i Tanjuga i snimatelj "Filmskih novosti", pohitali su prema putnicima koji su silazili niz pokretne stepenice, a za njima, mi, izveštači pomenutih glasila i nekoliko dopisnika stranih listova i agencija. Ugledali smo četvoricu mladih ljudi u zelenkastim uniformama i sa kapama koje su bile nešto između francuskih oficirskih šapki i kapa američkih igrača bejzbola.

Najupadljiviji bio je član delegacije duže kose sa crnom beretom na glavi, čije je lice bilo oivičeno crnom bradom. U prvom trenutku nisam uspeo da se probijem do njega, potisnut od ostalih kolega koji su se sjatili oko delegacije i nadmetali se horski u traženju odgovora na isto pitanje: "Koja je najvažnija svrha vaše posete Jugoslaviji?"

ZVANIČNICI jugoslovenske vlade, Veljko Zeković, Veljko Mićunović, Vladimir Velebit, Slavoljub Petrović i Jovan Janković, određeni da dočekaju prve predstavnike nove Kube, preuzeli su četvoro gostiju i zaštitili ih svojim telima, pokazujući im put prema niskoj aerodromskoj zgradi. Oteo sam se, požurio i prestigao celu grupu koja je bila u hodu. "Potrebna mi je opširnija priča o revoluciji na Kubi za najtiražniji jugoslovenski list" - izgovorih na engleskom glasno, nametljivo. Če Gevara je zastao, pogledao me ispitivački i tiho odgovorio: "Saznajte gde ću biti smešten i dođite sutra."

Sutra? Gde? U koje vreme?

I to je bilo sve na aerodromu što sam imao za svoj list. Naravno, sročio sam vest, ilustrovanu fotografijom, o dolasku delegacije prijateljske zemlje, o tome da će voditi razgovore "na visokom nivou", s ciljem uspostavljanja bilateralnih odnosa s našom zemljom. Izveštaj je dopunjen opisom tih ljudi koji su "prepešačili stotine kilometara kroz močvare provincije Orijente, prošli kroz bitke, otimali svaki komad oružja, digli se golim rukama protiv tenkova, aviona i oklopnih vozova". U Misiji su bili, osim Če Gevare, kapetan kubanske armije Omar Narsis, Fernandez Kamisares, predstavnik kubanske Poljoprivredno-industrijske banke dr Salvador Viljaseka Forne, i poručnici Hoze Argubin Mendoza i Francisko Garsija Valje.

FOTO-REPORTER Mile Negotinac, koji je nastavio "poteru" za Kubancima i ovekovečio snimcima njihov trodnevni boravak u Beogradu, rekao mi je da su Če Gevara i njegovi saborci smešteni u hotelu "Metropol". Sutradan pre podne, možda je bilo oko deset sati, zajedno sa kolegom Harijem Štajnerom obreo sam se u holu hotela, koji je tada bio nesumnjivo najelitniji u Beogradu.

Službenik obezbeđenja u civilu rekao nam je kratko da se ne nadamo nikakvom susretu sa Če Gevarom, jer je on odavno izišao sa ostalim članovima misije. Njegov program je veoma obiman, najbolje bi bilo da preuzmemo zvanično saopštenje koje će poslati agencija Tanjug. Hari i ja odlučismo da budemo neposlušni i da čekamo. Tog prepodneva Misija je bila u Državnom sekretarijatu za inostrane poslove, u Komitetu za spoljnu trgovinu i Narodnom odboru Beograda.

PROŠLO je više od tri sata, a onda se četvoro Kubanaca u pratnji šefa Protokola pojavilo na ulazu. Uputio sam se u susret Če Gevari i zaustio da ga podsetim na njegovo jučerašnje obećanje. Video sam da me se setio. No, šef Protokola je stao između nas. "Imate samo 15 minuta!" - izgovorio je odsečno.

Hari i ja pođosmo za živom legendom kubanske revolucije: uveo nas je u apartman na prvom spratu, tačno iznad glavnog ulaza hotela. Skinuo je beretu sa žutom majorskom zvezdicom (obeležjem najvišeg čina u novoj kubanskoj armiji). Učinilo mi se naspram svetlosti sunčanog dana da mu je lice bledo. Ono što je na njemu nezaboravno to su svakako duboke oči s dugim trepavicama, ispod lepo izvajanog visokog čela.

DUGA kosa i brada davali su njegovom lepom mužastvenom licu nešto prisno, romantično, gotovo poetično. Ponašao se kao da smo stari drugovi, mirno, opušteno. Smeh bi ozario njegov lik nekom unutrašnjom veselošću, koja je u mladosti jača od svih dužnosti i položaja. Njemu je tada bila trideset prva, a meni dvadeset peta godina.

Zapalio je lulu i razgovor je počeo uz opojan miris havanskog duvana.

Dao sam mu primerak "Večernjih novosti" u kome je bio objavljen jedan od pet nastavaka feljtona pod naslovom "Sedamnaest Kastrovih pušaka", ilustrovan njegovom fotografijom, koji sam pisao na osnovu njegovih iskaza datih stranim novinama samo desetak dana pre njegove posete Beogradu. Pogledao je sa interesovanjem tekst koji nije razumeo i klimnuo zadovoljno glavom.


SVETSKI HEROJ

ERNESTO Gevara, poznatiji kao Če Gevara, legendarni Kastrov gerilac, jedan od vođa kubanske revolucije, lekar, diplomata, političar, rođen je u mestu Rosario (Argentina) 14. juna 1928. Ratni komandant koji je prošao kroz sve bitke protiv diktature Fulgensija Batiste, posle pobede pokreta "26. juli" i uspostavljanja revolucionarne vlasti u Havani, zdušno je radio na afirmaciji nove države. Posle nekoliko godina odlučio je da nastavi borbu za svoje levičarske ideale. Učestvovao je lično u pokretanju pobuna, prvo u Kongu, a potom u Boliviji, gde je ubijen sa grupom gerilaca sutradan pošto je upao u zasedu agenata CIA i regularne bolivijske vojske, u mestu La Igera, 8. oktobra 1967. Danas, nekoliko decenija posle smrti, on traje u svesti ljudi širom sveta kao simbol i ikona pravednog bunta u interesu porobljenih i eksploatisanih. Časopis "Tajm" uvrstio je Če Gevaru među 20 najvećih svetskih heroja i među 100 najuticajnijih ljudi moderne istorije. Čuvenu fotografiju Če Gevare, koju je snimio Alberto Korda Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je simbolom 20. veka.


SUTRA: Zle slutnje o sudbini vođe

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije