Kukoč, jedini Balkanac koji je igrao za šampionske Bulse: Nije Kraus kriv za sve, a da sam ja bio Majkl DŽordan ne bih bio čovek kao on

Oglasio se i Toni Kukoč na temu Majkl Džordana i Čikago Bulsa. Jedini svedok sa Balkana koji je delio svlačionicu sa legendarnim Džordanom i bio deo tima čuvenih „bikova“ u telefonskom razgovoru za „NBC Sports Čikago“ prokomentarisao je prve dve epizode dokumentarnog filma „Poslednji ples“. Ukratko: Nisu mu se svidele.

"Nadam se da će ostale epizode biti više posvećene košarci i da se neće baviti pitanjima ko je za šta kriv i zašto Bulsi nisu osvojili osam ili deset titula. Svet je bio srećan u to vreme, ne znam danas zašto svi deluju kao da su tada bili ljuti“, rekao je Kukoč na početku razgovora.

Hrvatski košarkaš je stigao među Bulse u drugoj uspešnoj sezoni i sa njima odmah osvojio NBA ligu. Igrao je sa Džordanom tri sezone.

Najveća razlika, pišu Amerikanci, između Kukoča s jedne, a Džordana, Pipena i trenera Fila Džeksona s druge strane bio je odnos sa generalnim menadžerom, pokojnim Džerijem Krausom. On je 1990. draftovao Kukoča na predlog hrvatskog skauta i bivšeg igrača Jugoplastike Ivice Dukana. Trogodišnje vrbovanje Tonija da dođe u Čikago i hvaljenje njega kao igrača posebno je išlo na nerve Džordanu i Pipenu. Analitičari tvrde da nju njih dvojica kao članovi Drim tima u Barseloni igrali protiv Kukoča sa posebnom žestinom jer su u njemu videli omraženog Krausa.

"Te tri godine me je Kraus uveravao da dođem, govorio mi kako imaju neverovatnog trenera, sjajne starije igrače, neverovatne atlete poput Džordana i Pipena koji mogu što god požele... Govorio je o svemu s neverovatnom radošću. Nikada nije govorio kako je on postavio tu ekipu i nije sebi pripisivao zasluge, samo je pričao koliko su Bulsi sjajna organizacija", rekao je Kukoč.

U dokumentarcu se objašnjava zategnut odnos između Krausea i Džeksona kojeg generalni menadžer nije želio da zadrži trenera, bez obzira na šest osvojenih titula u osam godina. To je na kraju dovelo do raspada šampionske ekipe jer Džordan i Pipen nisu želeli da ostanu u Bulsima bez Džeksona.

"Ljudi koji nisu bili prisutni sad kažu kako je Krausov ego uništio dinastiju Bulsa. Nije da ne cene ono što je napravio, ali stalno ga omalovažavaju. A on više nije tu. Ne želim da kažem da on ne može da se brani jer nije više među nama jer nema od čega da se brani. On je bio generalni menadžer šestostrukog prvaka. Nabrojite mi još pet ljudi na svetu koji su to napravili, u bilo kom sportu", rekao je Kukoč.

Ipak, priznao je Toni da nije znao koliko je bio loš odnos između Krausa i Džeksona dok nije pogledao prve dve epizode dokumentarca.

"Možda sam previše gledao svoja posla. Znaš da se neke stvari događaju oko tebe, ali svakog dana ideš na trening, a onda se vratiš kući porodici i gledaš svoja posla. Nisam toliko obraćao pažnju na to. Osim toga, Fil nas je uvek držao odvojeno, svakog za sebe. Bilo je jasno da Majkl nikada neće igrati za drugog trenera, baš kao ni Skoti. To je bio kraj. Nadao sam se da će se svi složiti oko toga da bi trebalo da se vratimo i ponovno branimo titulu, ali sad vidim da su neki odnosi došli do točke s koje nema povratka. To je tužno. Ali zajedničko vreme bilo je sjajno", rekao je Kukoč.

Okrenuo se tada Toni košarci i otkrio koliko je bilo teško i naporno igrati u finalu tri godine zaredom.

"Bili smo iscrpljeni, sve nas je bolelo, vukli smo hronične povrede, menjali stalno patike zbog bolova u stopalima... Svake godine bilo je sve teže. Ne možeš samo tako da ušetaš u finale. Uvek govorim da su Juta i Indijana verovatno bili poput nas, naporno su trenirali, voleli se međusobno, bili potpuno posvećeni pobeđivanju. A onda su izgubili od nas. I niko ne priča o Indijani i Juti, to je ta tanka linija između pobede i poraza. Mi smo pobedili i 25 godina kasnije su o nama napravili dokumentarac“.

„NBA Sports Čikago“ posebno je izdvojio Kukočeve misli o ključnim saigračima i treneru.

O Fil Džeksonu: Izuzetno pametan, jako dobar učitelj koji je posvećivao pažnju najsitnijim detaljima. Ne tretira ljude samo kao igrače, nego voli da ih upozna kao osobe i da shvati šta ih motiviše.

O Majklu Džordanu: Ultimativna sportska pojava, ultimativni takmičar i sjajna osoba. Smatram ga prijateljem. Ja ne bih bio tako dobar da sam Majkl Džordan. Nosio se u životu mnogo puta sa toliko toga, a bilo mu je stalo samo do treninga, utakmica i pobeda.

O Skotiju Pipenu: On je bio ultimativni saigrač. Obožavao sam način na koji je pristupao utakmicama, bio je nesebičan i spreman da se žrtvuje za dobrobit ekipe. Meni je on najviše pomogao.

O Denisu Rodmanu: Isto kao Skoti. Fantastičan saigrač, potpuno je razumio svaki aspekt igre, košarkaški izuzetno inteligentan. Žrtvovao je napadački deo igre kako bi se posvetio obrani i skokovima. Vrlo sramežljiv kao Denis Rodman, ali potpuno lud i zabavan tip kad god je poželeo da bude neko drugi.

O Ronu Harperu: Bio mi je blizak prijatelj, voleo sam ga. Uvek smo razgovarali i o drugim stvarima, van košarke. Nije bio Majkl ili Denis ili Skoti, ali je bio veteran u ekipi koji je prošao puno toga i znao je sve šta se događa, sve je razumeo. Uvek bi me smirio kad mi je bilo potrebno da se smirim.