Čolić: U drugom životu bio bih sportista

UVOD za Zdravka Čolića nije potreban. Jednostavno, Čola je legenda koja hoda, čovek koji što je stariji to je mlađi, popularniji i bolji. Naravno, ovaj intervju smo počeli od Sarajeva, od navijačkih strasti, fudbala, atletike...

Malo ko zna da ste u kratkim pantalonama navijali za Partizan?

- Ćale je bio vojno lice pa smo tako svi “po komandi” navijali za Partizan. Ali, samo dok smo zaista bili mali. Kako sam odrastao, zavoleo sam Željezničar, bio sam talentovan golman, branio i na školskim manifestacijama, turnirima malog fudbala. Tada mi je učitelj gitare bio čika Ivan Barić, vojni muzičar, ali ja sam više voleo da idem na treninge juniora Želje ili da igram za ekipu Grbavica 1, zajedno sa Saračevićem i Piketom Mujkićem, da igram mali fudbal. A onda bi mlađi brat dolazio po mene, a ja sam razmišljao da li da ostanem na golu ili da odem na čas. Ipak, otišao sam kući da sviram gitaru, od nervoze sam polomio trzavicu, a čika Ivana sam raskrvario vratom od gitare...

I atletika vas je terala na razmišljanje?

- Da, bio sam dobar sprinter i trenirao sam u AK Sarajevo. U drugom razredu srednje škole sam bos trčao 11,6 na 100 metara. Trajalo je to nekih godinu dana, a opet je pobedila muzika. Međutim, i danas rekreativno trčim, ostalo mi je i ono razgibavanje naučeno tih dana, a atletiku cenim jer je bazični sport kojim se “hrane” svi drugi. Nisam zaboravio ni mog trenera Zorana Divčića, javljao sam mu se sa svake turneje...

A onda je Zvezda zauzela mesto u vašem srcu?

- To je ljubav koja traje. Bari je kriv za sve, biti prvak Evrope iz one male zemlje, predstavljalo je čudo. Postojala je ta spona, ta nit, održao sam tri koncerta na “Marakani”, klub je stao iza mene, podršku su mi dale i “delije”, tribine su bili krcate. I dan-danas sam blizak sa Zvezdom i zvezdašima. Ali, moram da kažem da sam u ono vreme simpatisao i Hajduk jer su Splićani bili pravi radnički klub, cela Dalmacija i deo Hrvatske bili su uz njih, dok je Željo uvek bio gradska ljubav.

Kada biste imali koncert, a posle Zvezda igrala utakmicu, koliko bi “Marakana” morala da ima gledalaca?

- Uh, verovatno bi bila mala i ona izvorna, brazilska koja je nekada primala 200.000 gledalaca. A, ova naša “Marakana” je uvek bila mesto dobre energije, hram fudbala, voleo bih da priredim još jedan koncert jer je uzvišeno pevati u toj atmosferi.

Pričate o fudbalu, sportu, sa velikom ljubavlju?

- Kada bih u nekom drugom životu opet počinjao od početka, opredelio bih se za sport, a ne za muziku!

Da li je to moguće, pa vi ste decenijama kralj muzike na ovim prostorima i šire?

- Moguće, naravno, jer je ljubav teško deliti. Ja sam veliki profesionalac i brinem o svojoj publici. To je ona ljudska odgovornost, Bog te pogledao, mnogo toga ti dao i ti moraš da to vraćaš. Pošteno. Najveće zadovoljstvio mi je kada na koncertima vidim tri generacije, a da neke pesme, stare i po 30 godina, pevaju deca, neki novi klinci. Za mene je moja publika moja porodica koju volim i poštujem iznad svega.

I pored silnih obaveza uspeli ste da završite i ekonomski fakultet?

- Bio sam odličan đak i u gimnaziji, a kako je u socijalizmu bilo bitno završiti i faks, jer je donosio sigurnost, upisao sam ekonomiju. Kada sam dobio diplomu, došao je do mene pokojni Davorin Popović, doneo mi umesto viskija veknu hleba i ružu, i rekao: “Sada si svoj čovek”. Bio sam zaista ponosan.

Rešili ste da svojim fanovima podarite 2015. godinu?

- Da, biće ovo koncertna godina. Sa istom energijom pevaću i na manjim i na većim koncertima, bitno je samo da oni ne budu tezgaroški. Imam 250 pesama i jedini mi je problem koje ću i gde pevati. Ja najbolje funkcionešem uživo, kada stojim ispred publike bez obzira na to koliko ih je. Želim da priredim i jedan intimniji koncert, da pevam i po manjim salama, na taj način bi se i repertoarski menjale pesme. Trg je jedno, Sava centar drugo, otvoreni prostor treće, a ta raznolikost je takođe nešto što mi prija. A i mojoj publici. Zato se spremam, održaću koncerte u Podgorici, Opatiji, na stadionu u Mostaru, u planu su Niš, Banjaluka, Ohrid, Budva, Novi Sad, šetaću malo Evropom, malo Amerikom...

IDOLI?

- Širok je spektar sportista koji su me oduševljavali. Košarkaši, vaterpolisti... Ratku Rudiću i Igoru Milanoviću sam rekao da će biti prvaci sveta, tako je i bilo. Sa neverovatnim Đokovićem sam prijatelj, sa Perićem, nekadašnjim šampionom u bacanju kugle sam nekada trenirao... Ali, jedan je Dragan Džajić. Voleo bih da, posle svega što je prošao, bude predsednik FS Srbije. Da svojim iskustvom, harizmom, ali i mirnoćom utiče na nove generacije, da vole sport i to gospodski, baš kao nacionalni Džaja.

PROČITAJTE I OVO:
* Srpski golman uspešno završio spor sa albanskom Apolonijom: Caković slobodan
* Jokanović u nadoknadi vremena ostao bez titule u Čempionšipu
* Ana posle preokreta i predaje Rumunke Dulgeru u drugom kolu turnira u Madridu
* Dženkins: Pravi šampioni znaju kako da reaguju kada su na zemlji
* Lalatović: Niko ne voli da igra pred praznim tribinama
* Bronza za srpske kajakašice na EP u Češkoj
* Novak kralj velikih turnira
* Nikolić: Volim kad sport podseća na seks...
* Tipsarević dobar na startu kvalifikacija za turnir u Madridu