Poznati

Turske serije nam najbliže

Tatjana LOŠ

28. 01. 2012. u 11:05

TV Novosti istražuju - sapunice sa orijenta za kratko vreme okupirale televizijski program u Srbiji. Turski mentalitet nam je ipak bliži od latinoameričkog, kaže sociolog Ratko Božović

HOĆEMO li mi to opet u boj sa Turcima ili su se oni vratili u Srbiju da se pomirimo? Na slavama se više ne priča o srpskoj, nego o islamskoj kulturi. Nije tačno da su turske serije škart. Da li je to umrla Kasandra, pa smo zato „ugostili“ Šeherezadu?

Ovo su neki od komentara forumaša. Samo jedan deo. Jer, na uzavrelu temu, radnog naziva „Najezda turskih serija na male ekrane“, piše se i piše. Svakodnevno. Čak i oni koji (još) nisu postali ljubitelji orijentalnih televizijskih poslastica, pomalo se osećaju „prozvanim“ da prozbore o aktuelnom fenomenu, a tu su i brojke da im „izađu u susret“. Trenutno se „samo“ šest serija ovog „kalibra“ emituje na našim nacionalnim televizijama, a još više ih je već „prodefilovalo“. Gledanost je na zavidnom nivou, čemu svedoči i utrkivanje nekih TV kuća da konstantno izbacuju nove turske sapunice. TV Prva je sa „1001 noći“ otvorila ovaj „bal“, koji je, sećate se, finiširan posetom glavnih junaka Beogradu, a potom su njenim stopama krenuli Pink i Hepi.

PRETEČA - ŠEHEREZADA, REKORDER - „LIŠĆE“ SVE je počelo sa serijom „1001 noć“, a potom je publiku fascinirao „Gumuš“, euforija se nastavila sa „Zabranjenim voćem“, a slavi je doprinelo i „Nasleđe jedne dame“. Trenutno se kod nas emituju: „Kad lišće pada“ i „Asi“ (Prva), „Turkan“, „Noć u junu“ i „Miris proleća“ (Pink), kao i „Suze Bosfora“ (Hepi). Paunovićeva kaže da je „Kad lišće pada“ ubedljivo najgledanija strana serija u Srbiji. Čak 50 odsto žena i svaki treći muškarac svakodnevno prate ovu seriju.

O tome kako se ta „najezda“ dogodila, šta može da simbolizuje i implicira, razgovarali smo sa: orijentalistom Darkom Tanaskovićem, sociologom kulture Ratkom Božovićem, filozofom medija Divnom Vuksanović i pi-arom TV Prva Slađanom Paunović.

Za početak, sagovornici „TV novosti“ se slažu da, čak i nezainteresovanim gledaocima, ne može da promakne činjenica da su turske serije odjednom preplavile naše medijsko nebo, pošto su s trona zbacile, dotad vrlo popularne, latinoameričke. Turska je, kažu, neosporno postala velesila odnosno lider u proizvodnji ovog formata, ali nismo mi prvi i jedini koji smo se „inficirali“ ovim serijama. Podaci pokazuju da su „okupirale“ oko 20 zemalja sveta, dok su na Balkanu stekle najjače „uporište“. Ovo saznanje otkriva prvu „sumnju“ - da li se ta „okupacija“, pre svega, može objasniti - istorijskom povezanošću Srba i Turaka?

Kada se o korenima ove „pojave“ govori iz tog ugla, mišljenja nisu sasvim ista.

Božović podseća da nam je turski mentalitet prilično blizak i da daleko veće sličnosti imamo sa Turcima nego sa Latinoamerikancima.

- Čak i ako ne prihvatamo tu tradicionalnu konstantu, jer smo se u međuvremenu promenili, sigurno je da prepoznajemo nešto od nasleđa, koje se, osim u običajima, sistemu vrednosti i temperamentu, oslikava i u nekim jezičkim ostacima - kaže Božović.

S druge strane, Tanasković veruje da fenomen masovnog medijskog uspeha, pa tako i dobar prijem turskih serija, predstavlja rezultat uticaja većeg broja faktora. Zato, dodaje, njihovu neslućenu popularnost ne treba, u prvom redu, dovoditi u vezu s neospornom kulturnom i mentalitetnom bliskošću.

- Iz drugog plana, međutim, ona deluje na veći stepen identifikacije sa sudbinama junaka s Bosfora, u odnosu na one sa Ist Rivera ili iz Brazila - objašnjava orijentalista.

Vuksanovićeva je tu prilično isključiva, smatrajući da rekordna gledanost ovih serija prevashodno govori o - siromaštvu ponude.

ZOVEM SE ONUR BOSFORSKA groznica počela je da se prepoznaje i u srpskim krštenicama. Sve je više „naših“ Onura. - Setimo se posleratnih Mašinki, Marklena, Zenica, „nesvrstanih“ Indira i Nasera, pa Gagarina, Lara i Kasandri. Sada je moda da se naša deca usrećuju imenom - Onur - kaže Tanasković.

Tanasković se slaže da na uspeh ovih priča utiče i objektivna „oseka“ u proizvodnji kvalitetnih domaćih programa, kao i vešt marketing i povoljnija cena turskog materijala. Međutim, Paunovićeva demantuje ove tvrdnje:

- Ne mogu da govorim o ostalim, ali znam da su serije koje se emituju na Prvoj rađene u vrhunskoj i skupoj produkciji. Gledaoci su prepoznali taj kvalitet, što se potvrđuje i emotivnim vezivanjem za sve karakterne likove - tvrdi pi-ar TV Prva.

Bez obzira na priču o kvalitetu i ceni, Božović kaže da se uspeh turskih sapunica može objasniti i dobrim rediteljskim vizijama.

- Serije su pravljene kao neka hibridna forma - sa elementima ljubavne, krimi i socijalne priče. I muzika dobro „kači“ radnju, podržava emociju koja se uspostavlja, i naglašava bonton koji smo mi izgleda izgubili. Gledanost se tako očitava i kao neka forma nostalgije za tradicionalnim društvom - kaže Božović.

Zanimljivo je da je većina turskih serija „iznenadila“ očekivanja gledalaca, pa se završila, ili će se tek završiti, tragično. I baš to što nema „hepienda“, Božović objašnjava dobrim strategijskim, tržišnim poduhvatom.

- To što ima više tragedije, a manje nameštenih optimističkih rešenja, uozbiljuje čitavu priču. Jer, konačno, život se zaista tako završava. A ta činjenica mami gledaoce, pruža im veći stepen empatije sa likovima - kaže sociolog kulture.

Da li će taj sevdah potrajati ili će vrlo brzo biti izgustiran, videćemo. Sagovornici podsećaju na neminovnost prolaznosti. Ipak, čak i da je u pitanju samo moda na kratke staze, činjenica je da je epidemija turskih serija uspostavila još neke trendove. Poznata je činjenica da je Turska za Srbe jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija, ali novina je da su naši građani sve više inficirani i njihovim jezikom. Nekad je moglo da prođe nekoliko godina, a da se na Filološki fakultet u Beogradu ne upiše nijedan student turskog jezika, a danas ih ima - više od 70. Oni kojima nije važna univerzitetska diploma, ovo pismo uče u privatnim školama, a broj potrebnih klupa se stalno uvećava. Sve su popularniji i kursevi trbušnog plesa, a od ove epidemije su „profitirali“ i mnogi „ugostitelji s vizijom“. Tako je, od aprila prošle godine, u prestonici otvoreno sedam novih prodavnica baklava. Nema sumnje - duh Orijenta lebdi na svakom koraku, što je, slažu se sagovornici, i trebalo da se postigne ovim serijama. One su, na drugom planu, odlična promocija Turske. A gde se, zapravo, te televizijske predstave susreću sa realnošću?

- U turskim serijama nema drastičnog nasilja, šokantne golotinje i seksa. U njima se prikazuje moderna, evropeizovana turska elita, koja nije prekinula veze s tradicijom. U pozadini se čuje Šopenova muzika, dok brigama rastrzani junaci, u elegantnim enterijerima, ispijaju viski, a ređe mastiku. U Turskoj sve to postoji, ali sve to, ipak, nije Turska - podseća naš orijentalista.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (30)

deda

28.01.2012. 11:44

( 12 ) ( 9 )

Tiha okupacija,kako će sutra kad ove serije padnu u zaborav jedan "naš Onur"da objasni nekome odakle mu takvo ime,ili će ga drugovi u školi prozvati janičar.Ja bih ove serije momentalno zabranio......

( 12 ) ( 9 )

DejanBG

28.01.2012. 11:46

( 11 ) ( 1 )

"U Turskoj sve to postoji, ali sve to, ipak, nije Turska - podseća naš orijentalista."Genijalno receno

( 11 ) ( 1 )

Valjevac.P.Vilo

28.01.2012. 11:48

( 10 ) ( 10 )

Zar nije bilo dovoljno Turskog ugnjetavanja Srbije pola Veka . ?.I sada opet vezbanje Turskog jezika i Kulture Srbija je brzo zaboravna sramota. od toliko Filmoa svetski vi nadjete Turski priprema opet za Islam tako to zvuci i Turci pripremaju. Sramota za srbiju i to ko tako radi.

( 10 ) ( 10 )

Dejo

28.01.2012. 12:02

( 7 ) ( 2 )

Nije ovo slucaj samo kod nas. Sve gore pobrojano (trendovi popularizacije orijenta) se moze naci i kod naroda koji nikada nisu imali "bliske" veze sa Turcima. Ako cemo realno, ove serije su po kvalitetu visi nivo od ogromne mase onih koje su prikazivane do toga. Druga je prica sto ce ovo pokusati da iskoristi Turska politika za ponovnu infiltraciju na Balkan. Na njihovu zalost, sve ce se to zavrsiti rdjavo po njih.

( 7 ) ( 2 )