SAME TRAŽE PAŠU I VODU, BEŽE OD VUKA: Nekoliko decenija stočari podno Suve planine gaje 600 divljih krava na nesvakidašnji način

Daliborka Alihodžić

18. 10. 2020. u 22:00

САМЕ ТРАЖЕ ПАШУ И ВОДУ, БЕЖЕ ОД ВУКА: Неколико деценија сточари подно Суве планине гаје 600 дивљих крава на несвакидашњи начин

Foto D. Alihodžić

PROSTRANSTVIMA Suve planine od proleća do zime bez pastira luta skoro 600 krava koje svojim prisustvom ne daju da ova opustela planina bude potpuno bez života. Nazivaju ih divljim, ali one to nisu.

Sve imaju vlasnike, koji su ih prepustili ćudima planine na više od hiljadu metara nadmorske visine, jer je to jedini način da stočarstvo ne zamre u ovim krajevima. Krave žive svojim životom, razmnožavaju se, prelaze kilometre da bi došle do bolje paše i vode, a onda ih "vrate kući" zajedno sa potomstvom.

Pri bliskom susretu deluju narogušeno i opasno, ali ne beže od ljudi. Naprotiv, krenu ka vama, ali ne treba da se bojite, neće vam ništa. Misle da im nosite so, jer to njihovi vlasnici redovno rade. Skoro svakog dana neko ih obiđe i ako primete da vrane zlosutno kruže oko nekog mesta, znaju da imaju "gubitak", odnosno da su kurjaci imali gozbu.

Sir za tita

Na jednom od vrhova Tri lokve nekada je radila mlekara gde se pravio kačkavalj dostojan Titove trpeze. Mlekara je decenijama pusta i svi pokušaji da ona oživi uvek su se završavali samo na planovima.

- Što preživi, to je naše. Ove godine izgubili smo dva teleta, bile su kiše i mi nismo mogli doći do planine. Dešavaju se takve stvari, a inače se ove krave same tele i brinu o potomstvu - priča nam Nikola Manojlović (27) iz Malog Krčimira, čija porodica ima na planini 40 krava. Inače, ovo selo ima najviše krava na planini, čak 300, a vlasnici ostalih su iz okolnih sela, pa čak i iz okoline Bele Palanke i Leskovca.

Foto D. Alihodžić

- Sistem čuvanja je "krava-tele", ne muzemo ih već prodajemo meso. Ljudi i ne znaju koja je privilegija jesti ovo meso, jer one ne znaju šta je koncentrat. Za zimu im spremimo kod kuće silažu, tako da sejemo kukuruz na pet hektara. Ne želimo da otkrivamo tačne lokacije gde se krave okupljaju, jer ima i nedobronamernih... - veli ovaj mladić koji konjem obilazi Suvu planinu i nadzire stado. - Bilo je krađa i tu smo nemoćni. Sada nas je više, pa možemo da se bolje i organizujemo i "pratimo situaciju".

Foto D. Alihodžić

Gorštaci se prisećaju kako su se krave preselile u planinu.

- Verovali ili ne, to je bilo jedino rešenje da ih zadrže. Kada su naši dedovi nabavili mehanizaciju krave im više nisu bile potrebne da obrađuju njive, a proizvoditi mleko nije bilo isplativo. Da ih ne bi prodali, pustili su ih u planinu i eto, mi njihovi unuci čekamo hoće li doći bolja vremena za naše krave. Treba nam siguran i pošten otkup mleka i sve bi bilo drugačije - pojašnjava nam Stefan (24), koji je ostao na selu, jer ne želi da nekom bude "sluga" u gradu.

Vodu dovoze kamionima

Nije slučajno planina nazvana Suvom jer ne obiluje izvorima iako "leži" na jezeru. Aktivna su tri veća izvora i to Ljuberađa, Dušnik i Studena koja služe za vodosnabdevanje Nišlija... Krave piju vodu iz krečnjačkih uvala gde se nakupi posle topljenja snega. Međutim, leta znaju biti sve suvlja tako da te rezerve presuše.

- Primorani smo da plaćamo opštini da nam kamionima odveze vodu na planinu da napojimo krave. Put je pre nekoliko godina popravljen, tako da nam barem to olakšava život - kaže Nikola.

Dežurstvo Stefan Manojlović, Foto D. Alihodžić

Ali, život podno Suve planine je težak i pun izazova.

- Priča mi drug koji je otišao u Austriju da su tamo otkup i cena mleka zagarantovani. Zašto to ne može i kod nas? Zar treba da nas neko ucenjuje i "pojede" našu muku? Neka ih krave u planini, tako je izgleda svima lakše a šta država gubi nije moje, da se pitam, premlad sam za to - znalački nas upućuje Stefan u (ne)prilike.

TELAD UMIRALA, PLAKAO SAM KAO DETE

Ivici Potiću iz Koprivštice za svega nekoliko dana u mestu Zanoga, u Zavojskom ataru uginulo je 9 teladi, jedna krava i junica.

Štetu od oko milion dinara neće moći da nadoknadi, a postavlja se i pitanje daljeg opstanka ovog stočara koji je na planini od 1994. godine. Ukoliko ne dobije neku pomoć teško da će uopšte moći da se bavi ovim teškim poslom.

Foto V. Ćirić

- Skoro tri decenije čuvam krave i ovo mi se nikad nije desilo. U nekoliko dana sam izgubio kompletnu zaradu za celu godinu. Gledao sam kako su jedno za drugim uginuli, a nisam mogao da im pomognem. Plakao sam kao malo dete, gledajući jata gavranova koji kruže nad kravama, čekajući lešinu. Kod teladi se prvo pojavila pena na ustima, onda su počela da se guše... kada se pojavio otok oko vratnog dela, već je sve bilo gotovo. Isto se desilo i sa kravom i junicom. Gledao sam stoku kako se muči a nisam mogao da pomognem. Do veterinara je 40 kilometara - priča Ivica.

Foto V. Ćirić

Posle nekoliko dana bolest se pritajila, ali problemi su ostali.

- Stoka je bila umatičena i vakcinisana. Analizom uzoraka ispostavilo se da je reč o pastereli, bolesti od koje nema spasa. Prvi put se na Staroj planini javila pre desetak godina, na Gostuškom govedarniku i od tada je nije bilo. Nikome se nije desilo da izgubi 11 grla - priseća se ovaj stočar.

Pasterela nastaje upravo kod stoke na slobodnoj ispaši i to u danima kada se često menjaju kiše i tropske temperature, odnosno kad stoka legne na vlažnu podlogu.

- Nemam pojma kako ću dalje. Zima se približava ja još uvek spremam hranu za stoku. Svake godine tražim od osiguravača da mi osiguraju krave, ali oni to ne žele jer je stoka na takozvanoj slobodnoj ispaši. Preko potrebna mi je pomoć da prebrodim predstojeću zimu. Ukoliko ne uspem da očuvam preostale krave, ne ostaje mi ništa drugo nego da odem u grad i tražim socijalnu pomoć - kaže ovaj stočar koji živi sam.

Ukoliko ne dobije pomoć i ne sačuva svoje krave, od Ivičinih planova za proširenje stočarstva i uvećanja broj grla na Staroj planini, sasvim sigurno neće biti ništa. Do sada je u nekoliko navrata imao štete od vukova, ali od bolesti nikada.  V. Ćirić

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)