TITO JE BIO MEDIJSKA IKONA: Sve što niste znali o Brozu - vodio je računa gde se i kada pojavljuje i bilo mu je važno da se slika sa tompusom

Novosti online

28. 07. 2021. u 00:46

JOSIP Broz Tito kao medijska ikona. O čemu je sve vodio računa, kako se ponašao u javnosti, kakve instrukcije su imali snimatelji i fotoreporteri, koja fotografija ga je proslavila...

ТИТО ЈЕ БИО МЕДИЈСКА ИКОНА: Све што нисте знали о Брозу - водио је рачуна где се и када појављује и било му је важно да се слика са томпусом

Arhiva

O emu su u jednoj emisiji govorili bivši ambasadori, novinari, istoričari, snimatelji.

- LJudi zaboravljaju da je Tito postao medijska zvezda mnogo pre nego što je došao na vlast. NJegov prvi veliki nastup je čuveno suđenje u Zagrebu. Tek 1942. se otprilike znalo ko je on a od one nemačke poternice 1943. svi su znali kako on izgleda - kaže istoričar prof. dr Predrag Marković.

Kako kaže Marković, Tito je vodio neverovatno veštu medijsku politiku tokom rata.

- U Jajcu i Bihaću u pauzama vojnih i političkih događanja njega su već slikali umetnici. Najvažniji doprinos njegovom kultu iz Drugog svetskog rata je čuvena fotografija ranjavanja u bici na Sutjesci. Retko se dešava da komandant vojske bude ranjen u jeku bitke. Time je već i za našu i za svetsku javnost zaslužio oreol hrabrog borca - napominje Marković.

Dedijer glavni tvorac Titovog kulta

On ističe da je Brozu u početku najviše pomagao Vladimir Dedijer.

- On je bio jedan od glavnih tvoraca njegovog kulta. Postojala je čitava organizacija koja se zvala agitprop koja je vešto gradila kult ličnosti, i kult partije i kult narodnooslobodilačkeborbe. Stvaranje kulta ličnosti se pojačalo posle 1948. kada je iz svečanih tribina nestao Staljin. Tito je rekao ‘ne’ dvojici velikih zlotvora – Hitleru i Staljinu. Malo ko može da se pohvali time u međunarodnim okvirima. Bio je i simbol borbe malih naroda za ravnopravnost. Pokret Nestvrstanih je veličanstvena stvar. Oni su u njemu videli svog neformalnog vođu.

Vladimir Dedijer

Niko nije sreo više američkih predsednika od Tita. Izgleda da je on državnik koji je poslednji sreo Kenedija pred atentat u Dalasu. A, imate tu čuvenu urbanu legendu kada je Elizabeta II navodno rekla – ako je Tito bravar, ja nisam kraljica. Sve su to stvari na ivici mita, ali se on neobično dobro snašao", rekao je Marković.

Koliko je Tito bio značajan i za istok i za zapad govori i nekoliko činjenica koje posebno ističe Predrag Marković.

- Imate slučaj da američki predsednik Karter šalje svog državnog sekretara u Beograd da se posavetuje sa Titom šta da rade u Palestini. Onda tu je onaj dolazak Nikite Kruščova koji u nekom izgužvanom odelu koji dolazi da se izvini Titu. On se u nekoj izgužvanom odleu se poklanja pred Titom, a Tito mu u beloj maršalskoj uniformi mu sa visine pruža ruku. Deluje kao da će mu Hruščov poljubiti ruku - ispričao je Marković.

Foto: Printskrin Youtube

Poseban trenutak u Titovoj vladavini je čuvena 1968. godina kada su studenti izašli na ulice da protestuju posle čega je Tito održao govor koji se pamti i danas.

- Ništa ne može da se meri sa govorom iz 1968. koji je vrhunac improvizacije. On se postavio kao dobar kralj. Za probleme u državi su krivi ovi srednji kadrovi koji njega ne slušaju, a on studente voli kao svoju decu i on će da izađe njima u susret a oni samo neka uče, on će rešiti sve probleme. Time je matirao sve svoje konkurente jer je time pokazao da u 76. godini drži sve konce u svojim rukama - istakao je Marković.

Prema njegovim rečima Tito je osećao svet, znao je gde se svet kreće.

- Kako je to znao to je potpuno neobjašnjivo. On sebe proglasi sebe za maršala pre nego što su ga prihvatili saveznici. To je prva revolucionarna vlast koja je međunarodno prihvaćena pre kraja revolucije - napominje Marković. - Možda najgori period je bio sam kraj njegovog života kada je on izgleda bio fasciniran onim što je video u Kini i Severnoj Koreji. U toj poslednjoj fazi je izgubio meru.

Prof. Miroslav Glušica, nekadašnji snimatelj TV Beograd kaže kako najveći deo naroda ondašnje Jugoslavije uopšte nije video Tita kad ide npr u koloni u onom mercedesu.

- Samo se vidi ruka izbačena kroz prozor i vidi se bela rukavica. Narod je njega prihvatao kao užasno blisku osobu, ali mislim da to Tito nije bio - napominje Glušica.

Pušenje (ni) je zabranjeno u Beloj kući

Foto: Novosti arhiva

Kaže kako je nezamislivo koliko je Tito ljudi sreo, koliko je susreta imao, sa koliko je ljudi pričao. A onda je ispričao i jednu zanimljivu stvar.

- Dobijali smo instrukcije da kada Tito priprema tompus da bi ga zapalio mi to treba da snimamo. Čim ga zapali i povuče prvi dim mi treba da se povučemo - kaže Glušica.

Kada je reč o cigarama, poznat je onaj snimak gde Tito puši tompus usred Bele kuće u prisustvu Ričarda Niksona. Mnogi vole da naglase kako je to samo Tito smeo jer je navodno pušenje u Beloj kući bilo zabranjeno. To naravno nije bila istina, pušenje nije bilo zabranjeno ali taj snimak ipak otkriva nešto što je zapravo Tito uradio a Amerikance je moglo posebno da iznervira.

- Te 1971. godine se svuda puši pa čak i u avionima. Teško da Tito nije znao da sve što Kubanci rade, pa bile to makar i kubanske cigare, Amerikanci ne mogu da smisle. Možda je to bila jednim delom neka negova demonstraciija - rekao je istoričar prof. Tvrtko Jakovina.

On napominje da je fenomen Tita uopšte pa samim tim i kao medijski fenomen, zatim kult vođe, kult prvog diplomate i kult prvog revolucionara izgradio niko drugi do sam Tito.

- Ako ga gledate kada šeta sa Ričardom Niksonom videćete ga u pantalonama do gležnjeva, a to bi danas bilo moderno. Tito je tu puno elegantniji. On je imao brižljivo krojena odela - otkriva detalje Jakovina u emisji na RTS.

Foto: Novosti arhiva

 

Budimir Lončar, poslednji šef diplomatije SFRJ, napominje da je prvi put video Titov lik na Visu 1944.

- Bio sam zaprepašćen njegovom elegancijom. Na mene je ostavio strašan utisak. Strašno mi je imponovao. Putovanja galebom od 1953. do 1986. Obišao je Galebom u 14 putovanja 18 zemalja i zadržao se 476 dana. Vrlo mu je bilo bitno šta su mediji pisali i izveštavali. Čitao je sve izveštaje ambasada, nije voleo da mu se prepričavaju - rekao je Lončar.

Ivan Ivanji, pisac i dugogodišnji Titov prevodilac kaže da je Josip Broz govorio perfetkno nemački i to sa austrijskim akcentom. Znao je pomalo i mađarski jer je imao starijeg brata koji je živeo u Mađarskoj kod koga je odlazio. Inače, Tito je bio najbolji loš govornik na svetu", kaže Ivanji. Na to se nadovezao i Tomislav Jokić, nekadašnji novinar HTV, koji kaže da su Austrijanci bili douševljeni kako je Tito govorio nemački jezik.

- On je nemački tečno govorio kao i ruski. Pamtim kada je ubijen DŽon Kenedi on je dao iste večeri izkave za JRT na našem jeziku i istu izjavu na engleskom jeziku. Te večeri sam gledao austrijsku televiziju. Oni su objavili njegovu izjavu i posebno naglasili da treba napomenuti da je jugoslovenski predsednik za ovu priliku govorio engleski - rekao je Jokić.

Foto: Arhiva "Novosti"

Kaže kako je bilo nepisano pravilo da vest o Titovoj aktivnosti ide u glavu TV dnevnika, odnosno na prve stranice novina.

- On je svoje nastupe dozirao i zato su oni zaista bili medijski događaj - ističe Jokić.

Jokić je prepričao i jedan zanimljiv razgovor koji su vodili tadašnji predsednik vlade Severne Rajne i Josip Broz.

- Na nekom ručku sa industrijalcima predsednik vlade Severne Rajne rekao je Titu: Gospodine predsedniče vi ste bili gastarbajter kod nas i kažu da ste tada razmišljali da li da odete u SAD. Šta bi bilo sa Evropom, sa vama i sa vašom zemljom da ste otišli u Ameriku? Ne znam šta bi bilo sa Evropom i sa mojom zemljom ali znam šta bi bilo sa mnom. Da sam otišao u SAD bio bih milioner tamo - rekao je Tito po Jokićevim rečima.

Arhiva

(Mondo)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)