Srbin gradio u Rusiji na minus 33

POSLOVNA 2013. godina je veoma burna za Mirka Latinovića i njegovu porodičnu firmu „Trejdjunik“. Jer tokom proleća, leta i jeseni Latinović se ruskoj javnosti predstavio novim zdanjima u Sočiju, gde podiže velelepni hotel „Južnij“ i objekte za predstojeću Olimpijadu.

Punih deset godina kompanija „Trejdjunik“. je renovirala Centralnu banku Rusije i njene filijale širom ove velike zemlje, dok su pored majstora i graditelja u depoima ispod zemlje ležale zlatne poluge prekrivene običnom ciradom. Taj posao bio je odraz poverenja koje Rusija pokazuje prema ovoj srpskoj firmi i njenim vlasnicima.

U Sočiju, gde su nekada bile ledine i deponije smeća, firma „Trejdjunik“ je izgradila poslovno naselje, a potom sportske hale i hotele, velike energetske objekte i infrasturkturu. Latinović nam objašnjava da su on, njegovi projektanti i radnici, na primer, u Sibiru, gradili biznis centar na minus 33 stepeni. Ploče su dovlačili iz Slovenije i Finske, a 150 ljudi je radilo na prostoru od 300 kvadrata i oblagalo zgradu kamenom.

- U Moskvi radim već 26 godine. Sredinom osamdesetih, kada sam bio zaposlen u državnom slovenačkom preduzeću iskoristio sam pravo i mogućnost koji su nam tada dati da osnujem privatnu firmu „Omeks“. Kada je došlo do sloma SSSR-a, nisam se uplašio, ostao sam u Moskvi. Moja poslovna iskustva iz SSSR-a i Rusije, gde sam doživeo raspad velike države i njenog sistema, perestrojku i glasnost, mali građanski rat, fazu oligahrizma i demokratije, su surova. Ta 1992. godina, kada sam i osnovao kompaniju „Trejdjunik“ bila je prekretnica i u mom životu. Način poslovanja po principu kliringa se preko noći ugasio i nastao je poslovni haos, jer kurs rublje više nije zavisio od države već od slobodnog tržišta. I zavisno kakav je kurs rublje bio, a kave su bile tvoje zalihe robe i materijala, mogao si preko noći da postaneš ili siromašak ili bogataš. Premijer Hazbulatov je, na primer, za noć spustio kurs dolara, tako da je nastao veliki bankrot. Mnogi biznismeni su u očajanju izvršili samoubista. A mi stranci smo sve svoje poslove plaćali duplo. Kako se i Jugoslavija raspadala, naši papiri, čak ni tablice na automobilima nisu važili, pa smo nosili nemačke, francuske, a ja engleske – seća se tog vremena Mirko Latinović.

Posle velikog bankrota stigao je „crni petak“ 1994. godine, kada je predsednik Centralne banke Viktor Gerašim Vladimirovič žrtvovan od strane države, koja je, da bi se uveo red na finansijskom tržištu Rusije, zabranila tog dana rad malim privatnim bankama i štedionicama. Vladimirovič se kao stručnjak brzo oporavio, prešao u jednu američko-austrijsku banku, pa ponovo se ponovo vratio na čelo Centralne banke Rusije.

- Kad je Viktor Gerašim Vladimirovič odlazio posle prvog mandata, pozvao me na vino i preda mnom cepao neke poslovne papire, govoreći: „Možda će mi ovaj papir spasiti život, a možda će mi uzeti glavu. Šta da radim sa njim?’ Bio je duhovit i odvažan čovek. I njegov otacVladimir je bio ugledni bankar, predsednik Međunarodne komisije za spor između Italije i Jugoslavije oko Trsta. Viktor mi je rekao da smo Trst izgubili jer nismo mudri: „Vi Srbi ne umete da vodite politiku. Najbolji ste kada ćutite. Pošto ste diskutovali, izgubili ste Trst“.

Kako je Centralna banka u Barnau urađena, kompanija je dobila prvu nagradu Altanjskog regiona za građevinarstvo. Kada smo ovog poslovnog čoveka iz Moskve upitali, nije li mnogo za jednog graditelja da godišnje u Rusiji gradi deset najkvalitetnijih objekata, uvek skromni Mirko Latinović nam je filozofski odgovorio:

- Važno je da čovek ima dve ruke i dve noge. To su mu jedini oslonci u životu. A mi sada imamo četiri velika projekta koji klackaju onoliko koliko ih čvrsto držite!

Mirko Latinović je iz rodnog Potkozarja u vreme stare Jugoslavije otišao na rad u Sloveniju, a odatle u privredno predstavništvo u SSSR. Latinović je u Moskvi 1992. osnovao projektantsku i građevinsku kompaniju „Trejdjunik“, koja danas ima filijale u Srbiji, Crnoj Gori, Švajcarskoj, Španiji i Italiji. Za kompaniju „Trejdjunik“ se može reći da je prava porodična firma. Mirko je sa braćom Bogdanom, Radetom, i suprugom Olgom gradio velelepna zdanja tržnih centara u Mosvki i celoj Rusiji, od fabrike Ikea do salona poznatih svetskih proizvođača automobila. Holding "Tredjunik" je izgradio tržne i turističke centre u Sibiru, na Krimu, u Bečićima, Budvi, Beogradu i Inđiji. U španskoj Marbelji je izgradio eksluzivni kompleks za odmor evrospkih zvezda.

Njegova braća Bogdan i Rade Latinović vode filijalu porodične kompanije u Crnoj Gori. U posao se uključuju i Latzinovićeva deca, sin i ćerka, koji su diplomirali u Londonu. Njihov moto je da je porodica stub svakog čoveka.

Za dela porodice i firme Mirka Latinovića koja su u Moskvi, Londonu, Parizu, Podgorici i Madridu dobili sjajna svetska priznanja. Holding "Tredjunik" je uvršćen na listu najboljih graditelja na Starom kontinentu.