Verni narod nastavlja da brani svoje svetinje u Crnoj Gori. Ni vremenske neprilike ne mogu poljuljati namere ljude u svim gradovima da stanu u odbranu Srpske pravoslavne crkve.

Prvi put danas je na Sinjajevini prošla litija.


Na Fejsbuk stranici "Sačuvajmo Sinjajevinu" piše kako je na 1700 metara postavljen rekord.

Učesnici su bili građani Kolašina, Mojkovca i Danilovgrada.

Krsnim hodom mirno su protestvovaliprotiv spornog Zakona o slobodi veroispovesti.

Pročitajte još: HAOS u Podgorici: Policija bacila SUZAVAC I ŠOK BOMBE na mladiće koji su oslikali mural na Zlatici, okupljeni UZVRATILI KAMENICAMA, preti opasnost od sukoba!

- Naša planina je blagoslovena! Hvala svim učesnicima i mitropolitu Amfilohiju koji je dao blagoslov za ovu litiju.Mitropolit je inače podržao našu borbu za spas Sinjajevine na čemu smo mu zahvalni i mi tu podršku pamtimo - istakli su na stranici.


Sinjajevina




KUČI KRENULI KA PODGORICI

Iz glasovitih Kuča, plemena Marka Miljanova, krenula je molitvena litija prema Podgorici. Oni će se pridružiti hiljadama vernika koji se očekuju u glavnom gradu.


Kuči



U LITIJI U BERANAMA VIŠE OD 25.000 LjUDI

Neviđeno sabranje u Beranama. U četiri litije koje su se na kružnom toku kod Autobuske stanice slule u jednu, bilo je više od 25.000 građana. Nije mali broj onih koji tvrde da je ta brojka veća i za 5.000, ali, nema sumnje, ovakva litija nije do sasa viđena na celom severu Crne Gore.












MOĆNE PORUKE IZ BERANA

Iz Berana, iz porte čuvene lavre Nemanjića, manastira Đurđevi stupovi, moćna poruka:"Ne damo svetinje". Vijore se zastave Stare Crne Gore, Srbije, crnogorski "krstaš" barjak. Čuje se pesma guslarska...


- Hvala Milu, Dušku Markoviću, komandanta batinaša Veselinu Veljoviću, koji nas danas sabraše, da se sa našim komšijama drugih vera pomolimo za spas naših i njihovih svetinja, ali i spas duša nesrećnika, koji su naredili batnanje nedužnih žena, dece i omladine na Zlatici. Neka znaju, neće im to biti zaboravljeno, ali, kao pravoslavci, opraštamo našoj braći bezumnoj - govorio je sedi Beranac, koga su unučići držali za ruke dok je koračao u krsnom hodu do manastira Đurđevi stupovi.



- Ne damo svetinje, skandirali je nekiliko desetine hiljada ljudi, a onda se iz grla ponositih gorštaka prolomila pesma ponisa i prkosa: Crna Gora i Srbija, to je jedna familija.



BIJELOPOLjCI NIKAD BROJNIJI

Oko 20.000 ljudi slilo se u centar Bijelog Polja kod Crkve Svetog Petra i Pavla. Narod je i danas po lošem vremenu prešao više kilometara kako bi učestvovao u molebanu i litiji koju predvodi vladika budimljansko-nikšićki Joanikije.


I danas su mnogi vernici pešačili kilometrima kako bi učestvovali u večerašnjoj litiji.

KUČI UŠLI U PODGORICU: ULICAMA SE ORI PESMA I SLOGAN "NE DAMO SVETINjE"

Nekoliko hiljada Kuča, potomaka znamenitog vojvode, junaka i slobodara, obrasca čojstva i junaštva, Marka Miljanova, upkos lošem vremenu, prepešačilo je deset kilometaara do Sabornog hrama Vaskrsenja Hristovoga u Podgorici.



PRVA LITIJA IZ MAJSTOROVINE

Prva fotografja litija iz Majstorovine, prema Bijelom polju.Nekoliko litija iz mesnih centara slilo se u pravu reku koja je prošla ulicama Bijelog polja.

NIKŠIĆ: UPRKOS NEVREMENU 30.000 LjUDI NA ULICAMA

Nikšić po velikom nevremena u krstonosnom hodu oko 30.000 građana. Do sada najbrojniji izlazak vernika na ulice.

LITIJA IZ ZATONA

Litija iz Zatona, prema Bijelom Polju, magistralom, 10 kilometara.

2.000 VERNIKA NA ULICAMA PLUŽINA

Oko 2.000 Pivljana, po velikom nevremenu je još jednom krenulo ulicama Plužina u odbranu svetinja i vere pravoslavne. Molitveom šetwom i odlaskom na moleban, iskazju neslaganje sa donošewem spornog Zakona o slobodi veroispovesti.
NIKAD VIŠE GRAĐANA U MOJKOVCU

Nikada više građana Mojkovca u litiji, uprkos snažnoj kiši koja je lila. Posle litije, Mojkovčani su bili na molebanu u hramu Roždestva Hristovoga.

Mojkovac je rodni grad premijera Duška Markovića i direktora Upraave policije Veselina Veljovića, koji je ovih dana na udaru javnosti zbog hapšenje jednog mladića u Nikšiću zbog objave na fejsbuku, ali i zbog brutalnosti kojima su bili izloženi građaani Zlatice u Podgorici, od pripadnika policije u subotu veče.


GRPA STUPOVI U ANDRIJEVICI

Svetosavska akdemija u Andrijevici, nastup grupe Stupovi.

LITIJA U KALDURI I BUDIMLjU

Litija iz obnovljenog manastira Svetog luke u Kaludri. Litija se održala i Budimlju.

U BARU PROTESTI 30 DANA, MASOVNOST NEZAPAMĆENA


Mesec dana narod se sabira u litije širom Crne Gore. Kišna nedeljna noć nije omela nekoliko hiljada građana Bara da mirnim protestima iskažu svoje neslaganje sa Zakonom o slobodi veroispovesti koji su poslanici Crne Gore usvojili u noći između 26. i 27.decembra.

Od tada ne jenjava masovnost građana koji na mirnim i dostojanstvenim protestima šalju poruku “Ne damo svetinje”.

Iz dana u dan povećava se broj građana koji protestvuju u Baru.

U nedelju veče nakon molebana u hramu Svetog Jovana Vladimira, formirana je litija i masovni skup,koji je mirno, molitveno prošetao ulicama Bara.

Organizatori navode da je u litiji bilo oko 5.000 građana, a prema procenama policije učestvovalo preko 1.500 Barana.

-Litija je protekla mirno, nije bilo incidenata, saopštili su iz policije.




REKE PRAVOSLAVLjA TEKU HERCEG NOVIM


Pet reka ljudi, pet reka pravoslavlja teklo je snažno kroz Herceg Novi i ulilo se dostojanstveno i mirno u portu manastira Savina, nakon molebana i litija koje su krenule iz Sutorine, Mojdeža, sa Poda, od Tople iz Kuta, sabirajući građane iz svih okolnih mesta i svedočeći protivljenje Novljana usvojenom zakonu o slobodi veroispovesti. Kiša nikome nije smetala i nije umanjila neverovatnu energiju koja se osećala na svakom koraku. Prvi put je nakon 213 godina, krst Svetog Petra Cetinjskog iznet iz sela Lučići, a vladika zakuhumsko hercegovačk i primorski Dimitrije, nosio ga je do crkve Vaznesenja Gospodnjeg na Toploj, gde se se litija iz Sutorine spojila sa onom koja je krenula iz Mojdeža a predvodio je otac Zoran Miljanić.


Bratstvo Lučić iz Sutorine, koje ovaj znamen čuva decenijama dobilo je krst na dar iz ruku Svetog Petra Cetinjskog 1806. godine, nakon ubistva starog i slepog sveštenika Jovana Lučića. Sveti Petar Cetinjski sahranio je popa Jovana, po kazivanju Mira Lučića, i ostavio bratstvu svetinju koju oni čuvaju kao zenicu oka.


Litiju iz Kuta koju predvodio je otac Drago Pešikan, sveštenik ledenog pogleda, a sa Poda je sa meštanima krenuo otac Aleksandar Papić. Ispred manastira Savina stiglo je hiljade građana Herceg Novog. Paroh trebinjski, Dražen Tupanjanin obraćajući se okupljenima kazao je da se narod sabira da pokaže da voli pravdu i da ne pristaje na nepravdu, te da sve to čini hrišćanski, dostojanstveno u ljubavi jednih prema drugima.


- Mirna šetnja, prividna nemoć pred silom ovoga sveta, ustvari označava najveću silu, poručio je otac Dražen.


-Zbog toga nemojte da posustanete. Otac Nikola i Drago su rekli da smo vladika hercegovački i mi koji smo sa njim, došli ovde da prenesemo blagoslove Svetog Vaslija i Svetih mučenika i svetinja zemlje Hercegovine, to je tačno , ali je još više tačno da smo mi kod vas došli da nas vi blagoslovite zato što smo zadivljeni vašim dostojanstvom, vašom istrajnošću da budete čuvari svetinja, da budete oni koji u ovim danima, u ovim nedeljama, blagim danima, ne pravite razlike među sobom i govorite svima biblijski i jevanđeljski. Svi ste dobrodošli, ali baš svi, ali samo jedan uslov postoji da volite pravdu i ne želite nepravdu. To ne znači da smo mi , koji smo večeras hodali, neki savršeni i mnogo dobri ljudi, mi smo grešni i slabi i svako od nas treba da se kaje i popravlja -kazao je otac Tupanjanin i poručio da i "oni ljudi koji su u dubini svoga srca izgubili osjećaj za pravdu učinili su sebi veliko zlo i obaraće pogled pred ogledalom, a to je jako teško i sa tim je teško živeti.


Baš zbog toga on je pozvao i njih da prepoznaju "makar u poslednji čas da je na sceni velika nepravda koju čine svome narodu svojim komšijama, kumovima na kraju svojoj deci".


Prof.dr Drago Šerović ustvrdio je da za Novljane nema uzvišenijeg mesta od manastira Savina, jer kao I mala crkva građena pre hiljadu godina sve ovde govori da smo tu dugo, vekovima, da postojimo, da naša vera vekovima postoji.


- Svetosavska crkva govori nam da smo putem svetosavlja pošli onda kada smo je ogradili kada nam je Sveti Sava osveštao i govori nam o naših osam vekova naše Srpske pravoslavne crkve ovde u našoj Boki-kazao je dr Šerović I dodao da nikakvi zakoni to neće nadvladati niti razoriti.



-Ne damo svetinje, ne damo Savinu, ne damo nijednu našu crkvu u našoj Opštini, od Svete Neđelje, preko Sv. Nikole, Sv. Spiridona, Sv. Trojice i svih svetih crkava u našoj opštini. Branićemo ih verom, molitvom, našim dostojanstvom i našom postojanošću, iako su ovo velika iskušenja za našu crkvu i za naš narod. Ali, ono što raduje, ono što ohrabruje jesu ove masovne molitvene litije, naročito ohrabruje mladost naša, mladost koju je Bog prizvao, kao i što je Sv. Savu prizvao u šesnaestoj godini prizvao da napusti svoju carsku obitelj i postane monah. Tako i naša mladost, puna vere, puna Hristove božanske energije da izdržimo i da molimo Majku Božiju, ovde u ovom hramu u kome smo se po ovakvom vremenu okupili da nas podrži, pred Bogom da ne dozvolimo da ni Savina ni jedna svetinja ne pođe tamo gde ne treba, da je sačuvamo vjerom i molitvom – poručio je prof. dr Šerović.


Hercegovina i čitav slobodoumni svet gledaju u Crnu Goru, u vašu veru i ljubav, sve od Svete Zavale gdje je kao dijete došao naš sveti Vasilije preko Mrkonjića , Tvrdoša, Dobrićeva , rodnog mjesta Svetog Petra Zimonjića i Bogdana Zimonjića, vojvode hercegovačkog, čitava Hercegovina junačka ali i sveta gleda u vas i čudom se svi čudimo, rekao je Vladika zahumsko hercegovački Dimitrije.


-Ovaj oganj i ova svetlost koju svi osjećamo u srcima su veliki blagoslov ali i velika odgovornost da ostanemo dostojni te svetlosti. Danas smo iz Sutorine doneli iz Eparhije zahumsko – hercegovačke krst Svetog Petra Cetinjskog i on se sjedinio ovde sa krstom Svetoga Save, tako su se simbolično sjedinile naše eparhije, naš narod u jedno srce i jednu dušu koja govori ne damo svetinje poručio je vladika Dimitrije . Prisustvom su istu poruku svedočili predsednik Herceg Novog Stevan Katić i potpredsednici Danijela Đurović i Miloš Konjević.



U KRSTONOSNOM HODU U PODGORICI PREKO 40.000 LjUDI


Više od 40 hiljada ljudi u krstonosnom hodu sa ikonama i svećama u rukama predviđeni mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem izašlo je na ulice Podgorice. Ni kiša nije omela vernika da izađu u velikom broju i naprave još jednu veličanstvenu litiju. Nakon hoda vernici i sveštenstvo vratili su se ispred Sabornog hrama, gde se održala Svetosavska akademija.

- Kroz litije vaskrsava Crna Gora i narod u Crnoj Gori. Međutim, nije dobro da crnogorska vlast priznaje lažnu državu Kosovo i odriče se prošlosti. Nije čudo da ti koji se odriču prošlosti donose okupatorske i bezbožničke zakone. Za predstavnike vlasti crkva je isto što i partija. Kao što formiraju partiju na trgu, misle da mogu tako i crkvu. To je trag bezumlja - kazao je mitropolit Amfilohije dodajući da litije kroz Crnu Goru treba da budu bez partijskih i nacionalnih obeležja.


- Javljaju mi se mnogi policajci koji me mole da litije budu samo crkvene. Razumem ih, rade za hleb.


Mitropolit se dotakao i dešavanjima na Zlatici i hapšenja mladića zbog nacrtane trobojke na zidu kod pasarele.


- Kome smeta trobojka koja označava slobodu, jednakost i bratstvo. Molim se Gospodu da aktuelnoj vlasti vrati razum i vernost izvornoj Crnoj Gori cara Justinijana i Jovana Vladimira.



PLjEVLjA: NIKO NIJE OSTAO KUĆI


PLjEVLjA :Rekordno, preko 20 000 Pljevljaka je, po vrlo lošem vremenu, izašlo na ulice ovog grada kako bi ponovo klazali Ne damo svetinje!


Na zgradi Hotela Pljevlja razvijena je ikona Svetog Save veličine 13 puta osam metara, za koju je rečeno da je najveća koja postoji u Crnoj Gori.


Više hiljada Pljevljaka prisustvovalo je večeras Molebanu koji je u crkvi Svete Petke u Pljevljima služilo sveštentvo Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.


Nakon Molebana ulicama Pljevalja krenuo je Krsni hoda (litija) iskazujući protest zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovijesti.

Oko 16 i 30 časova, od hrama na Ilinom brdu krenula je litija ka Pljevljima sa preko hiljadu vernika iz sela Mrzovići, Rabitlje i drugih sela koja gravitiraju na tom području.


Dve litije sastale su se kod zgrade Opštine. Tokom trajanja litije skandiralo se “Ne damo svetinje”, “Ustala je Crna Gora, svetinja se branit' mora” i "Milo, lopove".


Od jedinog partnera i pravne adrese za pregovore o nakaznom Zakonu protiv Srpske pravoslavne crkve u liku crnogorske Vlade i njenog predsednika Duška Markovića naša crkva postala je anticrnogorska i politička a predsenik Vlade došao je u Pljevlja da nam to kaže u grad koji je dao srpskoj crkvi patrijarha Varnavu Rosića. Moraće predsednik crnogorske vlade da se potrudi i nađe put izlaska iz ovog bezizlaznog u koji nas je doveo i koji ne može biti samo častan samo za njega i njegovu partiju nego i za nas pravoslavne vernike. Ni jednog trenutka neće nas zavarati deklarativne akcije predsendika Vlade i njegova časna pionirska reč da neće biti tako kako je napisano. Svoje molitve ne dižemo bogu da bi smo se radovali bilo čijoj propasti ili nesreći niiti iz želje da porazimo bilo koga već smo probudili veru u njenom najboljem vidu-navodeno je u saopštenju Odbora za odbranu svetinja koje je pročitano na skupu.


-Naš cilj nije da ponizimo Vladu niti da bilo kakvim revolucionarnim ili antirevolucionarnim metodama menjamo ustrojstvo države a ne posebno da ostvarimo bilo kakve privilegije na štetu drugih njenih građana, mi želimo da se iz pravnog poretka ukloni jedan đavolski naum Zakon o slobodi veroispovjesti-navoedeno je u saopštenju Pljevaljskog odbora za odbranu svetinja, koji je pročitano ispred zgrade Opštine.


Nakon litije ispred crkve Svete Petke organizovana je svečana Svetosavska akademija.Za razliku od predhodnioh godina Svetosavska akkademija se po prvi put održava na otvorenom.


-Borba protiv bezakonja i otimanja hramova i imena našoj Svetosavskoj crkvi okupila je toliko divnog i dobrog naroda da u Pljevljima ne postoji ni jedan zatvoreni prostor u koji bi mogli svi stati-rečeno je u najavi Akademije.



ODGOVOR NA DEŠAVANjA NA ZLATICI: NA VIŠE MESTA U PLjEVLjIMA OSVANULE TROBOJKE


Kao revolt na dešavanja u Podgorici na Zaltici omladoina iz Pljevalja je tokom predhodne noći na više lokacija u gradu iscrtala trobojku.


-Pozdrav braći iz Podgorice, sa Zlatice i Murtivine! Deli nas samo daljina ali nam srce jednako kuca za crveno , plavo , bele boje!


U inat kornjačama , orlovi šalju pozdrav iz PLjEVALjA ! –navedeno je u kiomentarima.