Pruga do Kosova i Beograda

Desetogodišnjim planom "Železnica Crne Gore" predviđena je, između ostalog, izgradnja pruge od Pljevalja, preko Ravne Rijeke i Berana, do Kosova, koja bi koštala najmanje 1,2 milijarde evra i čija bi dužina bila između 110 i 130 kilometara.

- Urađeni su studija opravdanosti i idejno rešenje, a razrađivano je sedam varijanti rešenja i predložena je izgradnja terminala u Beranama. Za izabranu varijantu deonice Pljevlja - Bijelo Polje (Ravna Rijeka) procenjeno je da je potrebno 745 miliona evra, a za deonicu Bijelo Polje (Ravna Rijeka) - Berane - granica s Kosovom izabrane su dve varijante i za njih je potrebno 523 miliona evra, odnosno 544 miliona - navodi se u Strategiji razvoja.

Priikom gradnje moralo bi se uraditi najmanje 19 kilometara tunela i šest kilometara mostova. Pruga bi imala jedan kolosek, sa dominantno teretnim saobraćajem i brzinom vozova u mešovitom saobraćaju do 100 kilometara na čas.

Kao dva prioritetna infrastrukurna projekta, kada je železnica u pitanju, za period do 2020. godine, predviđene su rekonstrukcija i elektrifikacija železničke pruge Podgorica - Tuzi - granica sa Albanijom i rekonstrukcija deonice Bar - Vrbnica na pruzi Beograd - Bar.

Rekonstrukcijom pruge Podgorica - Tuzi - granica sa Albanijom planirane su rekonstrukcija i modernizacija koloseka u dužini od 25 kilometara. Procenjena vrednost investicija za ovaj projekata je 37 miliona evra.

- Za prugu Beograd - Bar, deonica pruge kroz Crnu Goru Vrbnica-Bar, gde je potrebno izvršiti modernizaciju signalno-sigurnosnog sistema, remont gornjeg i donjeg stroja pruge, rekonstrukciju 106 tunela i 96 mostova, do sada je obezbeđeno 64,5 miliona evra (procena iz 2015. godine), a još nedostaju sredstva u iznosu od 183,2 miliona evra, navedeno je u Strategiji razvoja železnice.

KRAK ZA PRIJEPOLjE

Ranije je potencijalni investitor za izgradnju cementare u Plevljima GPU "Sfera" iz Sankt Peterburga, da bi se obezbedio jeftiniji, odnosno jedino moguć transpost velikih količina cementa, ponudio 95 miliona za izgradnju kraka pruge prema najbližoj železničkoj stanici Prijepolje. "Sfera" je tada izrazila zainteresovnost za eksploataciju laporca iz pljevaljskog basena, posebno s tehnogenog ležišta "Jagnjilo", gde bi u početnoj fazi izgradila cementaru kapaciteta milion i po tona cementa godišnje. U tu investiciju uložila bi 220 miliona evra.