Milijarde i dalje odlaze za naoružavanje: Cela planeta nemilice troši na kupovinu ubojnih sredstava

SAMO na prvi pogled, povećanje ulaganja u naoružanje širom sveta 2019. u odnosu na 2018. godinu nije veliko, jer je u pitanju 3,6 procenata. Ali kad se pogledaju nominalne sume vojnih budžeta, postaje jasno da se planeta ubrzano naoružava. Jer, lane je za kupovinu oružja dato 1.917 milijardi dolara, što je najviša suma potrošena u vojne svrhe još od 1988. godine.

To se navodi u najnovijem izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Analitičari ove švedske ustanove svetskog glasa ističu da je ovih 3,6 odsto najveći godišnji porast troškova za naoružavanje od 2010. godine.

SIPRI ističe da je globalni trošak za naoružavanje lane iznosio 2,2 odsto BDP, što je 249 dolara po glavi.

- Ovo potvrđuje stalni trend, koji se ogleda u sve ubrzanijem rastu sume koju svet daje za naoružanje - kaže dr Nan Tijan, analitičar u SIPRI.

Pet najvećih trošadžija kad je o oružju reč, čiji izdaci za ovu namenu čine čak 62 odsto svetskih, jesu SAD, Kina, Indija, Rusija i Saudijska Arabija. Ova poslednja je, suprotno opštem trendu uvećanja vojnih budžeta, svoj smanjila za 16 procenata u odnosu na 2018. godinu. Prvi put, u vrhu liste našle su se i dve azijske zemlje.

Apsolutni lider u ovoj oblasti, SAD, su podigle svoje izdatke za naoružanje za 5,3 odsto i dostigle brojku od 732 milijarde dolara u prošloj godini. U globalnoj vojnoj potrošnji ova zemlja učestvuje sa 38 odsto.

Razlika u potrošnji SAD za naoružanje između 2018. i 2019. godine jednaka je celokupnom vojnom budžetu Nemačke za prošlu godinu. A i pored toga, Nemačka je vodeća evropska zemlja kad je u pitanju potrošnja za naoružanje. Sa povećanjem od deset odsto, ona je dostigla sumu od 49,3 milijarde.

Rusija, koja se našla na četvrtom mestu svetske liste, potrošila je za oružje lane 4,5 odsto više nego godinu ranije, odnosno, 65,1 milijardu. To čini 3,9 odsto BDP ove zemlje. Aleksandra Kuimova, istraživač SIPRI, ističe da ove brojke čine da se Rusija nalazi na spisku najvećih investitora u naoružanje u Evropi.

Članice NATO (29) potrošile su lane 1.035 milijardi za naoružanje.

U SIPRI procenjuju da je globalna vojna potrošnja ipak dostigla svoj vrhunac i da će većina država biti prinuđena da smanji troškove u ovoj oblasti zbog velikog privrednog pada uzrokovanog pandemijom virusa korona.

KINA I INDIJA

NA drugom, odnosno trećem mestu po trošku za naoružavanje, Kina i Indija su napravile preokret. Kina je potrošila 261 milijardu dolara, odnosno, 5,1 procenat više nego godinu ranije. Rast Indije je veći, 6,8 odsto, što ju je dovelo do potrošnje od 71 milijardu dolara. Rastuće tenzije u odnosima sa Pakistanom i Kinom dovele su Indiju u vrh trošadžija kad je oružje u pitanju. Najveći potrošači u Aziji i Okeaniji uz njih su Japan i Južna Koreja sa 47,6, odnosno 43,9 milijardi dolara.

NA DNU LISTE

IZDVAJANjA za vojsku u ostatku sveta znatno su manja. Zemlje Južne Amerike su lane potrošile 53 milijarde dolara, od čega više od polovinu Brazil. Zemlje Jugoistočne Azije su dale 41 milijardu dolara, a afričke 42 milijarde dolara. U Africi postoje velike razlike u izdacima, pa su se u Ugandi oni povećali za rekordna 52 odsto, dok su se u zapadnoafričkoj Burkini Faso smanjili za 22 odsto.

RAST SRPSKIH IZDVAJANjA ZA OPREMU

SRBIJA je, prema studiji Međunarodnog instituta za mirovna istraživanja iz Stokholma (SIPRI), za naoružanje i vojnu opremu u 2019. godini izdvojila 1,14 milijardi dolara, što je svrstava na peto mesto na skali zemalja koje su zabeležile najveće skokove ovih investicija. Izraženo u procentima, prošle godine naša zemlja je zabeležila rast investicija ove vrste od čak 43 odsto u odnosu na 2018. godinu. Prva na ovoj listi je Bugarska, koja je u vojnu tehniku uložila više od 2,1 milijardu dolara. Ispred Srbije je i Slovačka, koja se naoružala opremom vrednom 1,8 milijardi dolara. Na ovom spisku našla se i Severna Makedonija, koja je u svoje oružane snage investirala 151 milion dolara.

Na visok plasman Srbije na listi investicija SIPRI najviše je uticala kupovina helikoptera za oružane snage. Reč je pre svega o realizaciji ugovora sa kompanijom "Erbas helikopters", na osnovu kojeg se u našoj vojsci i policiji našlo devet letelica tipa H145M, sa pratećom opremom. (R. D.)