Učio sam ponovo da hodam, pišem i stojim: Francuz koji je bio u komi zbog korone opisao oporavak posle skidanja sa respiratora

Nikad pre francuske bolnice nisu imale toliko pacijenata na odeljenjima za reanimaciju i intenzivnu medicinu, na hiljade njih.

Reč je o ozbiljnim slučajevima s teškom respiratornom insuficijencijom uzrokovanom novim korona virusom koji je pacijentima zahvatio pluća.

Pacijentima tada treba respirator.

- Daju im se sedativi i često sredstva za opuštanje mišića - objasnio je AFP-u Stefan Peti Mair, anesteziolog-reanimator u Bourg-en-Bresseu, u departmanu Est.

Najteže obolele okreću na stomak jer takav položaj dprinosi povećanju količine kiseonika u njihovim plućima.

- Pacijenti mogu da imaju problema i s bubrezima, srcem, jetrom pa i neurološke probleme - kaže lekar.

- Na odeljenjima za reanimaciju ostaje se dugo, dve do tri nedelje, čak i više - kazala je Helen Prižent, pneumolog u bolnici Raymond-Poincaré à Garchesu, u pariškoj regiji.

- Postoje rizici, koji nisu tipični samo za Covid-19, kao što je rizik od gubitka mišićne mase te mišićnih i neuroloških komplikacija - kazala je. Ona koordinira odeljenjem za oporavak pacijenata skinutih s respiratora.

Dugotrajan boravak na respiratoru izaziva probleme s gutanjem i disanjem.

- Nakon više nedelja ležanja treba ponovo naviknuti telo na menjanje položaja. Ono je zaboravilo neke mehanizme koji omogućuju regulaciju arterijskog pritiska - objasnila je.

Prvi put kada je Paulo Alves, koji je bio intubiran i stavljen u indukovanu komu u bolnici Bichat u Parizu, pokušao da ustane, nije mogao da se drži na nogama.

- Mislio sam da ću se onesvestiti - rekao je.

- Puno sam vežbao kako bih povratio mišićnu masu, ali sam vozio i sobni bicikl kako bih ojačao pluća.

Klod Gati, 67-godišnji veterinar, sredinom marta primljen je u bolnicu na Korzici, i šest dana bio je u dubokoj komi. Mislio je da će umreti. Ali preživeo je.

Čak i nepokretan, počeo je sam da radi s rukama, pokušavajući da se podigne, dotakne koleno.

- Govorio sam sebi: ako možda imam šansu da preživim, moram da hodam, moram da povratim malo osećaja; ne smem da gubim vreme.

Nakon što je bio otpušten sa odeljenja za reanimaciju, zadržali su ga u bolnici zbog daljeg oporavka i sada ponovno hoda.

- Morao sam sve ponovno da učim: da pišem, da hodam, da stojim na nogama. Nisam mislio da bi moglo da bude tako teško - rekao je.

Pacijenti otpušteni s odeljenja za reanimaciju, preslabi su da bi se vratili kući, idu na odeljenje za odvikavanje od respiratora ili u centre za ponovo učenje svakodnevnih funkcija.

Anais Legendr, fizioterapeutkinja u pariškoj regiji, morala je da se prilagodi promenjenim uslovima rada zbog korona virusa. Nema više timskog rada s neuropsiholozima, psiholozima i modernom opremom.

- Vežbamo u sobi - kazala je.

- Većina pacijenata još nosi maske s kiseonikom i imaju virus, jedan dan su dobro, drugi nisu.

- Pokušavam s njima da vežbam hodanje: kretanje do kupatila, vežbe za jačanje mišića. Ali jako lagano jer su veoma iscrpljeni.

Kada bolesnici ne mogu da ustanu, vežba s njima je istezanje u krevetu.

Psihološke posledice

Osim bolesti, posledice mogu izazvati usamljenost u jednokrevetnim bolničkim sobama jer su kontakti svedeni na minimum.

- Bližnji ne smeju da vas posećuju. Medicinske sestre ne smeju da ostaju u sobi - rekao je Paulo Alves.

- Bolest i reanimacija zahvatili su mi i mozak, i to jako - rekao je Klod Gati.

- Imam problema s pamćenjem. Kada mi se nešto kaže (...) uđe na jedno uvo, a na drugo iziđe - rekao je.

Čak i nakon što se izleče, ti ljudi mogu da pate od "neurokognitivnih posledica, poput PTSP-a, anksioznosti i depresije - upozorava Stefan Peti Mere.

Neki mogu da imaju "respiratorne posledice, kratak dah pri mirovanju ili naprezanju, čak su im potrebne maske s kiseonikom kod kuće - dodao je lekar.

Kada se pacijenti vrate kući, fizioterapeut ih podstiče da budu aktivni, da peru sudove, pospremaju krevet, usisavaju. Ležanje u krevetu može da bude jako štetno.

Mogu da im zatrebaju i logopedi i radni terapeuti.

(Indeks.hr)