"DA BISMO SAČUVALI ŽIVOT KAKAV POZNAJEMO": Naučnici žele da na Mesecu naprave banku ljudskog semena

Novosti onlajn

13. 03. 2021. u 13:43

NAKON trezora "Sudnjeg dana", u kojem je uskladišten veliki broj autohtonih biljnih vrsta, čovečanstvo bi uskoro moglo da dobije još jedan trezor u kojem bi se za razliku od biljne vrste, čuvalo ljudsko seme.

ДА БИСМО САЧУВАЛИ ЖИВОТ КАКАВ ПОЗНАЈЕМО: Научници желе да на Месецу направе банку људског семена

Foto: Piksabej

I to ni manje ni više, nego na Mesecu.

U onome što oni nazivaju „savremenom globalnom polisom osiguranja“, mašinski inženjeri su predložili da ljudi uspostave spremište reproduktivnih ćelija - sperme i jajnih ćelija - od 6,7 miliona vrsta na Zemlje, uključujući i ljude. Predložena banka, ili „arka“, bila bi ispod mesečeve površine, piše NJujork post.

Dok se naša planeta suočava sa prirodnim katastrofama, sušom, asteroidima i potencijlnim pretnjama kao što je nuklearni rat - da nabrojimo nekoliko nevolja - naučnici kažu da ljudi moraju usmeriti pogled na svemirska putovanja kako bi sačuvali život kakav poznajemo.

"Zemlja je prirodno isparljivo okruženje“, rekao je autor studije Jekan Tanga, čiji je tim na Univerzitetu u Arizoni predao svoj izveštaj „Mesečeve jame i cevi od lave za modernu arku“, na godišnjem Institutu inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE) prošle subote.

Zbog nestabilnosti planete, kako je rekao, spremište zasnovano na Zemlji ostavilo bi uzorke ranjivim. Usled toga, Tanga je predložio pokretanje planetarnog egzodusa vrsta osnivanjem banke za ljudsko seme na Mesecu što je pre moguće. Naime, tu bi se čuvale reproduktivne ćelije u nedavno otkrivenim mesečevim „jamama“ iz kojih naučnici veruju da je pre nekoliko milijardi godina, nekada tekla lava.

Takozvana „arka“, prema Tanginoj prezentaciji, tada bi kriogeno očuvala razne vrste u slučaju globalne katastrofe.

- Još uvek ih možemo spasiti dok tehnologija ne uznapreduje da bi ponovo uvele ove vrste - drugim rečima, sačuvale ih za još jedan dan - rekao je.

Krateri ili jame, takođe imaju savršenu veličinu za skladištenje ćelija, prema njegovim rečima. Oni se spuštaju ispod 80 do 100 metara pod zemlju i pružaju u velkoj meri zaklon od mesečeve površine, koja trpi velike temperaturne promene, kao i pretnje od meteorita i zračenja.

Tanga je takođe rekao da su mnoge biljke i životinje ozbiljno ugrožene, a kao razlog za zabrinutost naveo je erupciju indonežanske planine Toba pre 75.000 godina, rekavši da je izazvala period hlađenja od 1.000 godina i da se, prema nekima, poklapa sa procenjenim padom u ljudskoj raznolikosti. U tom primeru, on je uvideo paralelu modernog doba zbog ljudske aktivnosti i drugih faktora koje u potpunosti ne razumemo, rekao je, dodajući da je već bilo brzih gubitaka u poslednjih nekoliko decenija, piše NJujork Post.

Koncept "arke" već se koristi u Svalbard Global Seed Vault-u koji čuva seme biljaka, odnosno na norveškom ostrvu Spitsbergen u Arktičkom krugu, gde naučnici kažu da masivna kamena struktura može da izdrži jake udare. Postoji preko 992.000 jedinstvenih uzoraka, od kojih svaki sadrži u proseku 500 semena.

Tanga je dodao da je bio "iznenađen" koliko bi misija mogla biti isplativa, prema njegovoj proceni. Za transport 50 uzoraka svake (6,7 miliona ciljne) vrste bilo bi potrebno 250 lansiranja. Poređenja radi, bilo je potrebno 40 lansiranja za izgradnju Međunarodne svemirske stanice koja se nalazi u niskoj Zemljinoj orbiti - daleko bliže od Meseca.

(Blic)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Komentari (0)