Ako ste danas od ranog jutra u neobjašnjivom strahu i grču, verovatno patite od paraskavedekatriafobije, straha od petka trinaestog.

Reč je o relativno čestom, ali ujedno i izrazito nerazumnom strahu od kombinacije petka i broja 13 i se istorijski veze uz nekoliko mitova.

Norveški mit kaže da je 12 bogova večeralo u Valali, rajskoj dvorani i domu boga Odina. Na večeru je upao i 13., nezvani gost. Bio je to zli bog Loki.

Lokiju je, prema mitu, u društvu ozbiljnih bogova postalo dosadno pa se odlučio poigrati s njima. Rezultat njegove igre bio je tragičan. Nagovorio je Hodera, slepog boga tame, da strelicom čiji je vrh premazan imelom pogodi Baldera, boga veselja i zadovoljstva. Balder je umro i celom je zemljom zavladala tama. Od tog trenutka nadalje brojka 13 smatra se kobnom i zloslutnom.

Biblija daje još jedno od objašnjenja za ovaj strah od kombinacije dana i datuma. Juda, apostol koji je izdao Isusa, bio je 13. gost na Poslednjoj večeri.

Takođe, u antičkom Rimu postojalo je verovanje da se veštice okupljaju u grupama od 12, a trinaesto je mesto bilo rezervirano za đavola. Ipak, većina istoričara veruje kako petak 13. zao glas vuče od 1307., kada je počela jedna od većih tragedija u ljudskoj istoriji. Tog je dana francuski kralj Filip le Bel, u dogovoru s tadašnjim papom, naredio hapšenje više od stotine vitezova iz reda Templara optuživši ih za herezu.

A ako vam zdrava logika već ne nalaže da se petka 13. ne treba bojati ništa više od, naprimer, ponedeljka 27., onda vas možda uteši objašnjenje profesora psihologije, dr. Klaja Rautlidža.

- Praznovjerja nam pomažu da shvatimo svet i kako stvari funkcionišu - kaže on.

Ljudi žele da veruju da svet funkcioniše prema nekim pravilima i da se neke stvari mogu predvideti, a pre svega, žele verovati da je neke stvari moguće kontrolisati i da sve nije haos i niz slučajnosti. Naravno, to je nemoguće pa onda zbog toga neki od nas veruju u neke spoljne faktore ili sile koje kontrolišu sve oko nas.

To je vidljivo čak i u nekim daleko benignijim situacijama. Na primer, nešto se nije ostvarilo jer "nije bilo suđeno".

Istraživanja pokazuju da praznoverja funkcionišu na ovaj način. Što je manje osećaja kontrole to smo skloniji praznoverjima (kucanje u drvo), a nešto slično događa se u razdobljima ekonomske nesigurnosti. To možete primeniti i na veru jer kad se ljudi osećaju panično, prestrašeno i misle da svet nema smisla, skloniji su poverovati da svetom upravlja neka viša sila. Dakle, samo opušteno danas.