”Vrtić” za bake i deke

BEOGRAĐANIN Mirko Dimić nadmeće se sa svojim prijateljem Branislavom u igranju domina. Pored njih bake Jovana, Milka i njihove drugarice zanimaju se slikanjem. U sobi pored, nekoliko vremešnih gospođa komentariše poslednju epizodu turske serije koja se trenutno prikazuje na televiziji.

Ovako izgleda jedan običan dan u dnevnom boravku za stare “Naše treće doba” u Beogradu, koji je posetila ekipa “Novosti”. Ovaj “vrtić” za bake i deke, u kojem trenutno boravi oko 20 najstarijih žitelja prestonice, jedina je takva ustanova u zemlji. Ipak, u mnogim gradovima Srbije postoje takozvani klubovi za penzionere, u kojima se za najstarije organizuju predavanja, sportske aktivnosti, umetnički kursevi...

Osim druženja sa vršnjacima, u dnevnom boravku koji se nalazi u Krunskoj ulici, u Beogradu, najstarijim građanima obezbeđena je medicinska nega, dva obroka dnevno, socijalna podrška... Cena za mesec dana je 21.900 dinara.

- Naš boravak otvoren je od sedam ujutru do 19 časova - priča Vida Đurović, socijalna radnica, koja sa svojim “štićenicima” provodi najveći deo dana. - Namenjen je starijim pokretnim, polupokretnim i osobama koje zbog godina starosti imaju promene u psihofizičkom stanju - senilna demencija, početna faza Alchajmerove bolesti, moždani udar - i nisu sposobne da se brinu o sebi, te im je neophodna pomoć drugih osoba.

Mirko ima 80 godina. Živi u centru Beograda. Zbog posla i svakodnevnih obaveza njegova deca nisu u mogućnosti da tokom čitavog dana brinu o njemu. Svoje penzionerske dane, zato, provodi u boravku. Među svojim “kolegama” iz ovog dnevnog doma, kako ih zove, važi za najvećeg šaljivdžiju.

- Da sam znao da će mi ovako lepo biti kada ostarim, ja bih požurio - u šali nam kaže ovaj vremešni gospodin, dok, drugim okom pazi da ga protivnik ne pobedi u dominama. - Otkada sam ovde počeo da dolazim, osećam se kao da sam ponovo krenuo u školu - imam društvo, osoblje brine o nama, jedino nema strogih profesora.

Da je društvo ono što starijima najviše nedostaje, potvrđuju i zaposleni u boravku.

- Kada uđu u pozne godine, ljudi su često sami, nemaju sa kim da komuniciraju, da iznesu svoje teškoće, da podele radost - objašnjava nam socijalna radnica. - Ponekad im nije toliko potrebna pomoć i nega koliko im je neophodno društvo i ublažavanje samoće. Nudimo im mogućnost da se druže, uče, informišu i koriste usluge u skladu sa svojim afinitetima.

Vida Đurić sa svojim damama

O posetiocima ovog dnevnog doma za stare svakodnevno brine nekoliko stručnjaka. Na raspolaganju su im socijalni radnici, medicinske sestre i negovateljice, radni terapeut i fizioterapeut.

Dnevni boravak za stare koji pruža i medicinsku negu korisnicima novina je u socijalnom programu naše zemlje. Zasad ne postoji nijedna takva državna ustanova, koja funkcioniše samostalno, van gerontoloških centara.

- Dnevni boravci rade u okviru ustanova za smeštaj starijih korisnika, kao dodatne usluge - kaže Biljana Zekavica, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. - Njihovo finansiranje je u nadležnosti lokalnih samouprava. Pošto je po ranijim propisima, gradska uprava bila zadužena za izdavanje dozvola za rad dnevnim boravcima za starije, Ministarstvo još uvek nema evidenciju o broju sličnih boravaka.

U prestonici trenutno postoji oko 20 klubova koje posećuje oko 8.000 penzionera. Oni rade ili samostalno, ili u sklopu domova za stare. Razlika je u tome što u tim klubovima nema medicinske nege, stručnog osoblja i organizovanog obroka. Za najstarije Novosađane postoji 16 klubova u kojima imaju priliku da sa svojim vršnjacima provode vreme, međutim u mnogim gradovima Srbije još uvek ne postoje slične ustanove.

MLADALAČKA LjUBAV U POZNIM GODINAMA

DA zaljubljeni sjaj u očima i leptirići u stomaku nisu rezervisani samo za prvu, mladalačku ljubav, posvedočili su nam u dnevnom boravku za stare.

- Još uvek pamtimo dvoje naših posetilaca koji su se zaljubili na prvi pogled - kaže socijalna radnica iz boravka “Treće doba”. - Jovan je bio naš najstariji član, kada je u Desanka prvi put došla u klub. Postali su najbolji prijatelji, a zatim i životni saputnici. Nisu se odvajali. Nažalost, njihova ljubav nije dugo trajala, jer je Jovan preminuo posle godinu dana.