Žive u frižideru i na vreloj plotni: Žitelji sibirskog mesta ponovo u Ginisovoj knjizi rekorda zbog temperatura

RUSKI gradić Verhojansk na severu hladne Jakutije uglavnom se spominje zimi po rekordno niskim temperaturama. Ali, ovog leta o Verhojansku se pisalo zbog rekordne vrućine! Živa u termometru je dostigla čak 38 stepeni celzijusa. Tako je 20. jun upisan u istoriju meteorologije kao najtopliji dan severnog polarnog kruga. Dosad je rekordna vrućina na severu bila u junu 2015. na Aljasci u mestu Fort Jukon, kada je termometar pokazivao 37,8 stepeni.

I do sada je Verhojansk bio u knjizi Ginisa po rekordnoj temperaturnoj razlici - od minus 68 stepeni zimi do plus 37,2 leti.

Ovog leta su ne samo u Jakutiji nego i na ruskom Dalekom istoku rekordno visoke temperature koje prelaze 30 pa i 35 stepeni. Neuobičajena vrućina donela je mnogobrojne nevolje jer se povećao broj požara. U Jakutiji ih je do 21. juna bilo 30 a vatra je zahvatila 275.825 hektara.

Verhojansk se, nažalost, spominje u istoriji uglavnom po tome što su tamo u progon slali političke osuđenike. Prvi prognanici bili su poljski ustanici 1863. godine. Njih je predvodio pesnik Vikentij Pužucki. Kasnije su kao prognanici bili i dekabristi kao i učesnici revolucionarnih pokreta.

Kad se ponekad pojave slike surove hladnoće u Verhojansku, samo po sebi se nametne pitanje kako ljudi tamo uopšte mogu da žive? Šta rade i od čega žive? Uglavnom se stanovništvo bavi stočarstvom. Glavni prihod im je od uzgajanja jelena i konja. Podaju meso i kožu, a južnije imaju i nešto drva za prodaju. Transport je moguć leti kad je plovna reka Jana, a u drugim mesecima do Verhojanska se, kad nema jakog vetra, može stići i severnom avijacijom.

Zime su ekstremno hladne ali su uglavnom suve. U maju počne naglo da se topi sneg. Dan tada traje 18 sati, a već 31. maja nastaje polarni dan kad uopšte nema noći. Priroda počinje da se budi i vegetacija menja sliku pejzaža. Leto je kratko ali zato temperature znaju da budu vrlo visoke. Padavina je vrlo malo, što utiče na to da se u toku toplog perioda ne može postići željeni rod voća i povrća. Meteorolozi kažu da je količina padavina kao u pustinji. Leto traje do druge polovine avgusta, a u septembru ume da bude vrlo sveže. U oktobru su već prosečne temperature od minus 14 stepeni i stalno padaju, a u novembru se oseća prava polarna zima koja traje do kraja aprila.

Gledajući TV reportaže o ljudima koji žive u severnim vrlo hladnim predelima Rusije, mnogi se zapitaju ko to tamo stalno živi? U hladnoj Jakutiji je malo došljaka i oni su uglavnom tamo gde su rudnici zlata i dijamanata. Većina stanovnika su oni čiji su dedovi i pradedovi i mnoge prijašnje generacije živele u takvim klimatskim uslovima. Oni su naviknuti jer je za njih to prirodna sredina. Gotovo svakodnevno jedu zamrznutu struganu ribu i meso jelena.

Kada je reč o alkoholu, ne podnose ga, jer to stanovništvo nema dovoljno fermenta koji razgrađuje votku i druga pića, pa se posle dve-tri čaše brzo napiju. Ali to ne znači da se oni ne vesele. Imaju oni svoje običaje i praznike, narodnu nošnju i njima je najlepše u nedirnutoj prirodi gde i ne znaju za reč ekologija.

JAKUTI SA LEDENE JANE

VERHOJANSK ima status grada, ali on je zapravo veće selo na severu Jakutije, na desnoj obali reke Jane, koja je gotovo do kraja maja zaleđena, a leti je dosta hladna. U Verhojansku živi samo 1.122 stanovnika. Osnovan je 1638. godine, a stanovnici su po nacionalnosti Jakuti. Oni imaju svoj jezik ali ih većina govori ruski jer je to službeni jezik.

VANREDNO I NA KAMČATKI

REGIONALNE vlasti na Kamčatki uvele su u ponedeljak vanrednu situaciju u šumom obraslim područjima i zatražili pomoć ruskih federalnih vlasti, zbog 36 požara koji su zahvatili 53.650 hektara šume. Regionalno ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da je vatrena stihija uglavnom daleko od naseljenih mesta i gradova, ali da je u naselju Kamensko uočen dim prouzrokovan velikim požarom na šumovitoj lokaciji udaljenoj 20 kilometara.