U kolicima čuvam stado i srećan sam: Nenad posle udesa umesto pevačke karijere izgradio novi život

Nenad Golubović (37), iz Zaječara, zvani Čape, maštao je da postane poznati pevač narodne muzike. San mu se naglo prekinuo 2006. godine, kada je, nakon teške saobraćajne nesreće, ostao invalid, vezan za kolica. Čovek, koji je sarađivao sa najpoznatijim srpskim muzičarima u naredne dve godine, kaže, bio je "biljka, koja je videla samo nebo". A, onda je, pre tri godine, rešio da u Kalni, kod Knjaževca, otvori poljoprivredno gazdinstvo i, u invalidskim kolicima, počne da se bavi uzgojem koza, sorte alpina, koje dnevno proizvode do 10 litara mleka.

- Imao sam velike snove - u kolicima, vedrog osmeha, priča Nenad. - Radio sam sa Šabanom Šaulićem, Snežanom Đurišić, Ljubom Aličićem, Slađom Alegro... Snimio sam duet sa Renatom Hencom, obišao celu Evropu, sve dok pre 14 godina nismo, nakon nastupa, iz Leskovca, krenuli nazad za Zaječar.

Čape je bio na suvozačkom sedištu. Žena koja je vozila auto, izgubila je kontrolu nad kolima, skrenula na suprotnu stranu kolovoza, probila zaštitnu ogradu i vozilo je sa nadvožnjaka palo sa visine od nekoliko metara. Tom prilikom, Nenad je polomio kičmu i ostao doživotni invalid, prikovan za invalidska kolica.

- Naredne dve godine su bile pakao - seća se Golubović. - Banje, rehabilitacija, bolnice... Mogao sam samo da ležim na leđima i sve što sam, u najboljem slučaju mogao da vidim, bilo je - nebo! A, onda mi je i saopštena najcrnja moguća dijagnoza - ostao sam doživotni invalid!

Od momka koji je važio za novu nadu srpske muzičke scene, Čape je došao u situaciju da mora da prihvati novu realnost - da nikada više neće moći da hoda. Nerazdvojni deo njegovog života postala su - invalidska kolica.

- Pre tri godine, gledao sam TV i menjao kanale - priseća se Nenad. - Ne znam zašto, jer ranije tu emisiju nikada nisam gledao, pažnju mi je privuklo "Znanje, imanje". Čuo sam o alpino kozama i u trenutku odlučio - počeću da se bavim uzgojem tih životinja.

Čape u knjaževačkom selu Kalna ima porodično imanje. Kupio je odmah desetak jarića i, u invalidskim kolicima, krenuo da ih čuva. Sa kozama je dnevno provodio i po deset sati, a usput je i učio sve o njima.

- Danas imam umatičeno stado od 30 koza, a plan mi je da tu cifru dupliram - otkriva nam planove Golubović. - Prodavao sam, u međuvremenu, jariće, a već naredne godine, kada budem imao oko 50 koza, počeću da se bavim prodajom mleka i pravljenjem sira. I država daje dobre subvencije. Verujte, poljoprivreda me je vratila u život... Sedim u kolicima, čuvam svoje stado i - srećan sam...

Čape kaže da od ovog posla može pristojno da se živi. Treba puno odricanja, ali se isplati.

- Pored toga, opet sam počeo da se bavim i pevanjem - osmeh je ozario Nenadovo lice. - Pozvao me je otac Lene Stamenković, koja je srpskoj javnosti postala poznata u takmičenju "Pinkove zvezdice", i pitao me da se sa njegovim bendom ponovo latim mikrofona.

Nenad je oklevao, ali je ljubav prema muzici pobedila. Na prvom nastupu, na jednom ispraćaju u selu Rgotina kod Zaječara, goste je raspametio svojim vokalnim sposobnostima.

- Iskreno, bojao sam se da ni mikrofon neću moći da držim u rukama - ne krije Čape. - Ali, čim sam počeo da pevam, osetio sam kao da sa tim nikada nisam ni prestajao. Publika je bila u delirijumu.

Nenad sada ima u planu da snimi prvi album, a pri kraju je i snimanje dueta sa Bobijem, iz Amadeus benda.

- Znate šta je najbitnije? - iznenada je upitao Čape. - To da se nikada ne predate! Nema mesta očajanju, tuzi, depresiji. Ostao sam živ, i ponovo se bavim onim što volim. Neka vas obore milion puta. Ustanite, otresite prašinu i - nastavite da se borite. Ja samo jedno znam - nikada se neću predati. Boriću se dok u meni ima daha...