Najveća misterija nove istorije: Monstruozna operacija Nedelja pacova

Ubrzo je na ucveljeni Niš bačeno još oko 800 bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veličini grad Srbije potpuno je dokusuren.

Tih dana na Peć su bacane bombe od 500 kilograma. Razorena je i Ćuprija, bombe padaju po šumadijskom selu Markovcu, Žitkovcu, kod Aleksinca, i drugim bespomoćnim srpskim selima i gradovima.

Samo u prvoj nedelji septembra Englezi i Amerikanci su svakodnevno sa 200-300 lovaca i bombardera razarali ono što je od Srbije ostalo. Njihovi kobni bombarderi su u toj nedelji, od 1. do 7. septembra 1944. godine, izveli tačno 1.973 borbena leta nad Srbijom i Crnom Gorom.

Tu monstruoznu operaciju zapadni saveznici nazvali su "Nedeljom pacova": Masakriranje prestonice Srbije nastavljeno je 3. septembra 1944. i trajalo je puna dva sata. Ovog puta na redu su Dušanovac, Rakovica, Karaburma, pa ponovo Pašino brdo, Kotež, Neimar i ulice oko glavne železničke stanice. Tri dana kasnije, 6. septembra, kada se u srpskim crkvama obeležavao rođendan kralja Petra Drugog Karađorđevića, u po bela dana, u 10 časova, usledilo je novo granatiranje.

Stradali su Senjak, Sarajevska ulica, sirotinjske barake pored Save... Tog dana u Beogradu su se dogodila i tri zemljotresa. Prvi je počeo u 6 časova, 30 minuta i 15,8 sekundi, drugi u 11 časova, 35 minuta i 10,8 sekundi.

Beograđani su tad spavali po dva-tri sata, ustajali su oko pet sati da bi na brzinu posvršavali poslove u kući i oko kuće i žurili da se zavuku u skloništa.

U izmoždenom Beogradu najugroženijima je pomagao gotovo svako ko je mogao. Čak i oni koji su i sami bili u jadu i bedi. Ratni zarobljenici koji su se tek vratili iz nemačkih logora odvajali su od svojih usta za decu izbeglica iz Pavelićeve NDH. Čeda Spasić i Vojin Eraković priložili su 11.354 dinara, Nemanja Ostojić 5.978, Radoslav Spremo 4.490, Dobrivoje Mutavdžić 3.466, Stanka Marić 1.590, Milan Trtica 1.190, Zagorica Žarkov 5.150, Zdravko Vragarić, Jovan Sladić i Ljubo Kukavica po 990, Jovan Bajić i Svetomir Tanasković po 790, Žarko Milošević 290 dinara.

Mnogi su već bili oguglali na bombardovanja pa su gradom kružila obaveštenja:

"U interesu samog građanstva je da odmah po davanju znaka za uzbunu potraži sklonište. Dosta već s tom nepromišljenošću koja dovodi samo do teških gubitaka! Kad je uzbuna nema niko ništa da traži po ulicama, sem ako ima da izvrši kakav službeni nalog. Lakomislenost i radoznalost su greh prema sopstvenom životu. Ko se ne pridržava ovih uputstava, biće kažnjen!"

Na rođendan kralja Petra Drugog Karađorđevića zapadni "saveznici i oslobodioci" krenuli su i na Leskovac, koji je razoren više nego bilo koji grad na Balkanu za sve vreme Drugog svetskog rata.

Dan pakla osvanuo je 6. septembra 1944. godine: Sumnju u svrsishodnost ove sulude akcije izneo je i očevidac ovog terorističkog čina Ficroj Maklejn, Čerčilov izaslanik u Titovom Vrhovnom štabu, koji je sa obližnjeg brežuljka posmatrao razaranje grada. "Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru prašine, dima i ruševina... Ono što je ostalo od Leskovca ležalo je obavijeno pokrovom od dima", zapisao je ovaj poznati škotski vojnik, političar i pisac.

Ispod "savezničke" prašine ostala je gotovo četvrtina Leskovca. Od 28.000 stanovnika "srpskog Mančestera", život gubi hiljade ljudi, žena i dece. Tačan podatak o broju nastradalih nikad nije utvrđen, po procenama istoričara kreće se između dve hiljade i šest hiljada. Iz aviona savezničke alijanske bačeno je 69 tona "tepih bombi". Porušeno je oko 1.800 objekata. Uništen je kompletan centar grada sa 84 najlepših zgrada jedinstvenog arhitektonskog izgleda, koje su predstavljale predratni simbol grada. Nemački gubici u Leskovcu i okolini bili su 300 puta manji od gubitaka nevinog civilnog stanovništva.

Prvi spomenik (spomen-česma), žrtvama savezničkog bombardovanja 1944, podignut je tek 1991. godine

Samo 24 časa po završetku "Nedelje pacova" engleski i američki bombarderi su se po deseti put okomili na Beograd. Tog dana, 8. septembra, na grad su padale bombe od 1.000 kilograma. Srušene su i mnoge višespratnice, među kojima i ona na uglu Njegoševe i Kralja Milutina ulice.

Opet je bilo na desetine mrtvih i obogaljenih, ucveljenih i unakaženih. Deset dana kasnije, 18. septembra, - Beograd je već jedanaesti put bio na meti engleskih i američkih bombardera.

U Prvom, Velikom, ratu,Francuska je odala priznanje Beogradu i Srbiji svojim najvišim odlikovanjem - Ordenom počasne legije. U sledećem, onom Drugom svetskom ratu Amerikanci i Britanci, valjda iz zahvalnosti za 27. mart i operaciju "Vazdušni most", u kojoj je spaseno više od 500 njihovih pilota, i koja se smatra za jednu od najuspešnijih spasilačkih misija, iza neprijateljskih linija, u istoriji ratova, odužili su se Srbiji i njenoj prestonici, obasipajući ih bombama i sejući smrt.

Stari Latini bi rekli Tempora mutantur - vremena se menjaju...