Nije vera u dangubi: Saveti nekadašnjeg srpskog patrijarha Dimitrija iz 1898. godine i danas aktuelni i dragoceni

SAVETE koje je davne 1898. godine, 26. maja, u manastiru Ćelije, kod Valjeva, dao episkop Dimitrije (Pavlović), pošto je upravo stupio na tron episkopa šabačko-valjevskog, na kom je bio sedam godina, mogli bi da budu, i danas, i te kako važni i dragoceni za zemljoradnike i vernike, uverava protođakon dr Ljubomir Ranković, koji je dobar poznavalac života i dela tog velikodostojnika SPC, koji je, uz završenu gimnaziju i bogosloviju, završio studije književnosti i filozofije u Parizu, ali i agronomiju na Nacionalnom agronomskom institutu u francuskoj prestonici, pošto je video kako mladi u Srbiji izbegavaju te studije.

Vladika koji će 13. novembra 1920. godine biti ustoličen u Sabornoj crkvi u Beogradu, za srpskog patrijarha, i koji ima najveće zasluge za osnivanje Bogoslovskog fakulteta, mnogo se starajući za unapređenje crkvene prosvete, bio je i plodan pisac, a imao je jak osećaj i znanje za poljoprivredu.

PROTOĐAKON dr Ljubomir Ranković, osnivač i urednik Izdavačke ustanove "Glas crkve", došao je do dokumenta koji svedoči o poseti episkopa Dimitrija manastiru Ćelije, te 1898. godine, gde je, posle liturgije, ušao među vernike, interesovao se za njihov život i rad. Oni su mu se, pored ostalog, požalili da im je zemlja mršava i krševita, ne može dobro da rađa i moraju đubrivom da je popravljaju, da je manjak stoke... Pošto ih je pažljivo saslušao vladika, koji je i o poljoprivredi dosta znao, rekao je da se ne žale mnogo na stanje zemlje, koje je takvo kako je, "jer se, uz naporan rad, može puno da popravi".

- Dosta sam sveta prošao i video kako, u korpama, o sebi i o stoci, iznose zemlju iz ravnica i zasipaju je krševito i brdsko zemljište i na njima seju useve, zasađuju voće, vinograde i šume - kazao je vernicima valjevskog kraja tadašnji šabački episkop, potonji patrijarh srpski. - I, verujte, imućniji su nego naš narod, koji za ovo još nema potrebe, ali bi trebalo svako da čuva svoje krševe od daljeg ogolićavanja, ubranjujući stoci da na neko vreme ne idu po njima, dok se šuma ne podigne, podižući i sam šume, odvraćajući potočiće da ne jure na sve strane i čime čine pustoš odnoseći zemljište, jer za kratko vreme imamo dve štete, krševe potpuno gole, a ravnice zasute kamenjem.

Protođakon dr Ljubomir Ranković Foto V. Mitrić

VLADIKA, dalje, ukazuje da zemlju treba popravljati i đubrenjem i dubljim oranjem. Stoke bi, kako je rekao, moglo biti dosta više, "a dovoljno bi bilo i ovo ako bi se pametnije gajila". Protiv rđavih trava, kako je rekao, ima leka i to preoravanjem livada, sejanjem pitomih biljaka od deteline do drugih, "pa će biti više hrane za stoku".

PROČITAJTE JOŠ: "SPC je NAJŽIVLjA crkva u Evropi, litije su nešto neviđeno do sad, narod može tamo samo OTKAZ da dobije,nema POVIŠICE": Arno Gujon objasnio zbog čega ovakav protest u Crnoj Gori svet ne pamti

Mudri i obrazovani arhijerej SPC, bez dlake na jeziku, osvrnuo se što - "radi svoje naivnosti dangube i ne rade u mnoge radne dane". Upućuje im reči, koje su važne i te kako da se čuju i danas, koje glase:Onda kad je oranje u najvećem jeku, vi o zemlji ne radite sve od četvrka do Vaskrsa sve do Spasovdana. Ne radite na trskovitu sredu, vodenu subotu, u mlade petke, na omanje svece kao što su sveti Jeremija, Jovani, Ognjena Marija, Pantelija i drugi, bojeći se voda, groma, bolesti na zemlji i stoci.To je, deco moja, greh i prema veri i prema samima sebi - objasnio je vladika, ističući da je "naša sveta crkva odredila u koje ne treba da se radi, a to su nedelja i ostali praznici u kalendaru obeleženi crvenim slovima".

Manastir Ćelije,Foto V. Mitrić

- Pa čak i u te dane naša sveta crkva odobrava vam da radite, ako je to nužda. Pokošeno seno treba pokupiti na svaki praznik, ako vidite da će da pokisne, tako i pšenicu požnjite da ne prezri ili da je grad ne upropasti. Deco moja, zapamtite ovu izreku "Bog daje, ali u ambar ne unosi". Vi imate svoje sveštenike, svoje učitelje, upitajte njih kad treba a kad ne treba da se radi. Sveštenici mogu da vam dozvole da i na veće praznike radite, jer je to njima Bogom dano: - Što oni razreše na zemlji i Bog će razrešiti na nebu.

PRVI PATRIJARH UDRUŽENE SPC

Dimitrije (Pavlović) je 39. srpski patrijarh, odnosno prvi patrijarh ujedinjene Srpske pravoslavne crkve, od 1920. do 1930. godine. Kao mitropolit Srbije i arhiepiskop beogradski, najviše je uradio na ujedinjenju SPC, što sadašnja vlast u Crnoj Gori pokušava da ospori braneći neustavni Zakon o slobodi veroisposvesti, protiv kojeg je masovno ustao verni narod.

Foto Glas Crkve

Želju mitropolita Dimitrija za ujedinjenjem, iskazanu na prvoj konferenciji srpskih pravoslavnih episkopa oblasnih crkava 31. decembra 1918. u Sremskim Karlovcima, potvrdio je 13. marta 1919. Sveti arhijerejski sabor Beogradske mitropolije, da bi potom, od 24. do 28. maja, takođe u Beogradu, bila održana druga konferencija, koja je pod predsedništvom mitropolita crnogorsko-primorskog Mitrofana Bana, donela odluku kojom je izraženo "duhovno, moralno i administrativno jedinstvo svih srpskih pravoslavnih crkvenih oblasti".

Četvrta konferencija srpskih arhijereja, koja se proglasila Saborom, održana je u Beogradu 9. septembra 1920. a tri dana kasnije svi članovi tog sabora otputovali su u Sremske Karlovce i na Dan Sabora Srba svetitelja, u nedelju 12. septembra 1920, na svečan način proglasili ujedinjenje Srpske pravoslavne crkve i njeno uzdizanje u stepen patrijaršije, ukinute 154 godine ranije.