Prve eksponate kupio na buvljaku, dosta ljudi mu poklonilo bajonete: Danas je najveći kolekcionar militarije, u svojoj zbirci ima čak 300 šlemova!

KOLEKCIONAR militarije Saša Milosavljević iz Lapova ima preko 300 šlemova iz raznih istorijskih perioda. Njegovu zavidnu kolekciju čine vojni, policijski i vatrogasni šlemovi iz 19. veka, pa sve do današnjih, modernih šlemova koji su još u upotrebi. Izložio ih je u posebnoj sobi svoje porodične kuće, u kojoj čuva i bajonete, srpske vojne i policijske uniforme iz ratova devedesetih godina, hrvatske i bosanske uniforme, ševrone naših specijalnih jedinica, kao i srpske, hrvatske i bosanske ratne oznake.

- Nažalost, mi nemamo kulturu čuvanja takvih stvari. Ljudi su orali u uniformama, bajonete su koristili za klanje svinja, od šlemova su pravili alate za čišćenje septičkih jama ili za hranjenje životinja. Veoma je teško naći uniforme iz Velikog rata ili Drugog svetskog rata, jer su bačene ili uništene. Prvi bajonet sam, recimo, dobio od prijatelja koji je njime hteo da seče ogradu. Kupio sam mu mačetu, a on mi je dao bajonet - kaže Saša Milosavljević.

NAJBOLjI "ulov", oficirsku "granu", kupio je na buvljaku za samo 800 dinara. Čine je beli orao sa mačevima, dve medalje za hrabrost Miloša Obilića, Albanska spomenica, koja je pripadala oficiru koji je učestvovao i u balkanskim ratovima. Na njoj je bila i pločica tog oficira iz zarobljeništva tokom Velikog rata. Inače, na buvljacima su mogle da se nađu zanimljive stvari po niskim cenama. Jednostavno, to su stvari koje su ljudi izbacili iz kuće samo da bi ih se otarasili. To su radili čak i sa ordenjem.

- Prvi, nemački šlem, kupio sam na buvljaku u Jagodini pre deset godina. Tako je krenulo. Dosta ljudi mi je poklonilo bajonete i šlemove koje su imali kod kuće. Onda sam počeo da kupujem na vojnim otpadima i sajmovima kolekcionara, potom preko oglasa, a onda sam putem interneta počeo da se menjam sa strancima. Sarađujem sa kolekcionarima iz Japana, Kine, Urugvaja, Amerike, Tajvana, Vijetnama, Grčke, Argentine, Češke... - veli Saša.

Foto Z.Gligorijević

ONOME iz Japana teško je da nađe jugoslovenski šlem, čija cena je na vojnim otpadima od 100 do 300 dinara, dok on nigde ne može da nađe japanski šlem. Tako jedini ima primerak japanskog šlema, koga niko nema u Srbiji, osim kolekcionara iz Niša. Naš sagovornik kaže da gotovo svi strani kolekcionari vole da imaju nešto iz sukoba devedesetih godina prošlog veka. Zanimljivo je da Kinezi i Japanci kupuju kompletne uniforme srpskog ili hrvatskog vojnika sa svim oznakama, pa "ratuju" u pejntbolu kao Srbi i Hrvati.

- Mislim da imam najviše šlemova u Srbiji, jer su mi oni na prvom mestu. Kad poželim neki, ne gledam na cenu. Radije ću da kupim neki dobar šlem nego da odem na letovanje ili kupim bolji auto. Najponosniji sam na šlem koji je nosila regularna vojska Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i bajonet plumb, američke proizvodnje, prvopozivaca Velikog rata. Najduže, gotovo osam godina, tražio sam šlem koji je nekada koristio SAJ. Reč je o ruskom titanijumskom šlemu iz sedamdesetih godina prošlog veka. Na kraju sam ga kupio preko oglasa - priznaje Saša.

Foto Z.Gligorijević

Najomiljeniji su mu srpski šlemovi, bajoneti i uniforme iz Velikog rata, do kojih se najteže dolazi. Neostvarena mu je želja da nađe šlem iz Velikog rata, koji je naša vojska dobila od Francuza prilikom proboja Solunskog fronta.

MEDALjE

Milosavljević poseduje i medalje iz Velikog rata, oznake Jugoslovenske armije, kao i Vojske Jugoslavije, korišćene od 1991. do 2000, ševrone koje su koristile naše jedinice tokom ratova devedesetih, policajci na Kosovu, JSO, Škorpioni, Prištinski korpus, Vojska RS, garda Panteri, ali i hrvatske i bosanske ševrone.

Foto Z.Gligorijević

BOKSER OD ČETNIKA

SAŠI je najzanimljivija bila priča o bokseru kojeg je dobio od jednog prijatelja. Naime, po završetku Drugog svetskog rata kod njegovog oca navratio je četnik. Zamolio je da se presvuče i obrije, a potom je zatražio sanduk u koji je spakovao uniformu, pušku, pištolj i bokser.

Foto Z.Gligorijević

Rekao mu je da to čuva, jer će se vratiti po svoje stvari. Sanduk je sakrio na tavanu, jer se plašio da se četnik ne vrati. Kada je on umro, 1990, njegov sin je oružje predao policiji, a Saši poklonio bokser.