SVAKA kuća u Plešu uskoro će imati kafanu! Istorija i baština proslaviše i spasiše naše selo!

Ovo šeretski najavljuje Aleksandar Stajkovac, predsednik mesne zajednice sela u Aleksandrovačkoj župi sa 300 duša, šest kafana, jednim srednjovekovnim manastirom i ostacima najmanje dve drevne crkve. Reči prvog čoveka potvrđuju i meštani sela, i kažu da procvat ugostiteljstva i turizma duguju obližnjem starom gradu Kozniku, prestonici Župe Rasine, jedne od temeljnih oblasti nemanjićke Srbije.

- Sada na dva i po kilometra seoskog puta imamo šest odličnih restorana i u svakom se traži mesto više. Ima gostiju koji čak iz Beograda rezervišu mesta i dolaze da bi uživali u Plešu koji se donedavno osipao kao i ostala srpska sela. Stvari su počele da se menjaju otkako su u Kozniku održavane viteške igre. Turisti su otkrili naše pastrmke, župska vina, maline i kupine, domaće specijalitete... Pročuli smo se nadaleko. Počeli su da dolaze gosti s obližnjeg Kopaonika i iz Vrnjačke Banje. Narod je počeo da se bavi turizmom i iseljavanje je stalo. Sada imamo novi problem, nedostaje nam radna snaga - kaže Stajkovac, koji je i predsednik crkveno-graditeljskog odbora sela Pleš.

Promućurni seljani su brzo povezali stvari i shvatili kako funkcioniše kulturni turizam.

- Goste privlači kad čuju da su u Kozniku i Župi stolovali, uživali, pravili zadužbine i imali vinograde Stefan Nemanja, knez Lazar i Rajko od Rasine. Znaju da su oni znali šta je dobro - kaže Stajkovac.

Krajem devedesetih meštani su obnovili Manastir Svetih vrača na srednjovekovnim temeljima. Reč je o zadužbini jednog od najvećih vojskovođa i feudalaca srpske despotovine, velikog čelnika Radiča Postupovića, u epu zapamćenog kao Rajko od Rasine. Bistri Plešani su naučili od muzealaca iz Zavičajnog muzeja Župe i arheologa da u predanjima i toponimima traže putokaze za dalja istraživanja. Uputili su naučnike na lokalitet Letine, na bregu s koga puca pogled na Koznik i vrhove rudonosnog Željina. Iako se na lokalitetu nisu videli ostaci nikakve građevine, narod Župe je, vođen predanjem, vekovima odlazio na Letine i na šumskom tlu ostavljao zavetne darove, posvećene mučenicima - svetiteljima.

Institucije, međutim, nisu davale novac za istraživanja, pa su seljani sami napravili fond za arheološka istraživanja i pozvali stručnjake.

- Niko, u stvari, nije znao ima li ičega na Letinama. Nisu se videli ostaci manastira, ni najmanji zidić. Ipak, otkad se pamti, odlazilo se na taj pusti breg sa strahopoštovanjem - priča Stajkovac.

PROČITAJTE JOŠ: Žene će sačuvati selo


Koliko su bili u pravu, pokazalo se kada su počela istraživanja.

- Da bi arheolozi radili, morali smo da isteramo nekoliko traktorskih prikolica nataloženih darova. Brzo se pokazalo da je legenda o crkvi tačna. Otkriveni su temelji hrama koje nameravamo da obnovimo. Ljudi sada još više dolaze na crkvište, pa kada vide ove naše restorane na Rasini zastanu malo i da uživaju - kazuje Stajkovac.

RIMLjANI NA SABORU

PLEŠANI su pozvali arheologe i da "izvide" livadu gde se odvajkada, na Ilindan, održava veliki sabor. Kad su se na lokalitetu Kaluđerac ukazali temelji građevine s polukružnim zidom, nalik oltaru, pomislili su da je crkva. Ispostavilo se da je reč o rimskim termama. Meštani i dalje kraj njih pale sveće.
- Ne smetaju nama Rimljani, malo smo pomerili saborište, da arheolozi mogu da kopaju, jer verujemo da će nam naći još jednu crkvu - kaže Aleksandar Stajkovac.