Kako je Tito proganjao Branka Ćopića

Ivan Miladinović

11. 03. 2018. u 21:30

Како је Тито прогањао Бранка Ћопића

Branko Ćopić, Josip Broz Tito

Priča o jedinom piscu koji je imao dosijea u Gradskom komitetu i UDBI. Satirična priča iz 1950. izazvala paničan strah u vrhu jugoslovenskog partijskog rukovodstva

BIO je 26. mart 1984. godine. Branko Ćopić izlazi iz svog stana, tu negde oko "Beograđanke", najviše beogradske palate, i odlazi do hotela "Moskva". U restoranu na spratu naručuje kafu i dugo gleda na Savu. Časti konobare, valjda prvi put, i to pozamašnom svotom...

- Koji je povod? - pitaju konobari.

- Imam, verujte, veliki razlog - odgovara Branko.

Silazi do mosta. Okreće leđa zgradi Centralnog komiteta, preskače ogradu i strmoglavljuje se na beton. Sutradan štur izveštaj u novinama. Nervno rastrojstvo... Nigde pitanja zašto... Zašto je Branko Ćopić bio prvi književnik koga je posle rata javno napao sin naroda i narodnosti, najautoritativniji čovek zemlje, Josip Broz Tito, proglašavajući za laž njegovu naivnu istinu? Nigde pitanja zašto je Ćopić bio jedini pisac s posebnim dosijeom u Gradskom komitetu Saveza komunista Beograda kao i u Udbi, koji je zatvoren tek početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

OVO samoubistvo nadnosi se, i danas, kao neka mračna senka, nad njegovim bogatim delom. Odneo je u smrt mnoga pitanja. I svoja, i naša.

Tito je obožavao da se šali, ali zbog ovog vica je slao ljude na Goli otok

Sudanije Branka Ćopića, kako je Ratko Peković nazvao knjigu o njemu, počelo je odmah na početku. Jugoslavija se oporavljala od krvavog rata i prvih posledica razorne rezolucije Informbiroa i raskinutog zagrljaja s Moskvom. Zemlja se lagano oporavljala, ali su sa oporavkom lagano rasle i mnogobrojne privilegije onih koji su zaseli da vladaju u ime naroda.

Te daleke 1950. godine bilo je sparno leto, kako inače i danas zna da bude u Beogradu. Duško Kostić, glavni i odgovorni urednik "Književnih novina", zaključio je avgustovski broj i krenuo ka rodnom Ivangradu, ne pomišljajući o tome da će najnoviji satirični zapis Branka Ćopića "Jeretička priča" uzdrmati sam vrh nove države. Na autobuskoj stanici dočekali su ga drugovi iz Komiteta i saopštili mu da se prvim autobusom vrati za Beograd i da sutra uveče u sedam sati bude u redakciji. I ništa više. Uspeo je nekako da stigne na vreme. Kad tamo, Ćopić. Sproveli ga do redakcije. Ni on ne zna ko ih je i zbog čega okupio.

Branko Ćopić lečio humorom

Oko devet, ušla su dva druga u kožnim mantilima i strpala ih u crveni "bjuik" sa zamračenim staklima. Kakve li simbolike, njihova, komunistička, crvena boja i automobil simbol kapitalizma! Goli otok, prošlo im je kroz glavu. Neko ih je ocinkario ako su negde nesmotreno neku lepu o Staljinu rekli.

ALI, umesto u Udbi, našli su se pred Đilasom.

- A ti onako, Ćopiću! Tvoja satira i "Jeretička priča"! Hrana za malograđane, povlađuješ sitnoj buržoaziji i čaršiji... A i tvoja literatura, sve sami seljaci, Jovandeke i ostala seljačka bratija, a gde ti je Partija, nje kod tebe nema... - Đido kritikuje, upozorava, čini to meko, nenapadno, ne strogo i narogušeno, kao više drugarski.

- Saznao si da Partija priprema akciju protiv privilegija, pa si, da ispadneš hrabar, prvi opalio. Kao onaj borac u ratu koji, ne čekajući komandu, ispaljuje prvi i tako otkriva položaj... - i sve u tom tonu.

Bolela ga je izdaja pisaca

Branko se pogurio, klima glavom i onako skrušeno cedi kroz usta:

- Joj, što pametno govoriš druže Đido. Kako si sve to dobro uočio. A ova moja glupa bosanska glava ne umije da sve to razluči... Kako ti to dobro vidiš... - povija se i dovija Branko.

- Sad smatraj da je sa ovim sve svršeno - reče Đilas Ćopiću.

Stevan Raičković, Branko Ćopić i Ivo Andrić


Izašli su ošamućeni. U hodniku Duško prošapta:

- Jeftino smo prošli!

MNOGO godina docnije, u Herceg Novom, posle svih Đilasovih stradanija i zatvora, negde posle Brionskog plenuma, srešće se prvi put od te avgustovske epizode, bivši ideolog partije i bivši glavni urednik "Književnih novina".

- Niko me u životu nije zajebavao kao Branko one noći kod mene u kabinetu povodom "Jeretičke priče" - biće prve reči koje je Đido izgovorio Kostiću dok su pružali ruku jedan drugom.

Ipak se na tome nije sve završilo, kako je Đilas obećao.

Najpre će on i Moša Pijade posvetiti dve pune strane "Borbe" u odbranu od "pošasti" zvane Branko Ćopić. Zamislite, on se usudio da napiše priču kako jedan ministar i njegov pomoćnik letuju u luksuznoj vili u Dubrovniku sa porodicama i pride svastikama i još kojekavim osobljem, a usput spominje i generala i nekog udarnika. Ali ni to im nije bilo dosta. Toj osudi pridružiće se i važan funkcioner tog vremena Dušan Popović, ali i poznati pisci i kritičari - Skender Kulenović, Mihailo Lalić, Velibor Gligorić, Oto Bihalji-Merin i Milorad Panić Surep.

Ali ni to nije bilo dosta. Na Kongresu AFŽ-a u Zagrebu oglašava se niko drugi do najveći sin naših naroda i narodnosti, sam Josip Broz. Nimalo nevino, nimalo naivno.

EKSKLUZIVNO Branko Ćopić skočio dok je zvonilo sa Saborne crkve!

TITO je u Ćopićevoj "Jeretičkoj priči" video aluziju "na naše najviše rukovodstvo". Jasno je rekao da on lično takvu satiru neće dozvoliti, ali i da pisac neće biti uhapšen.

Ironijom sudbine, u prvim redovima sedela je stara Ličanka Soja, Sofija, Brankova majka. Legenda kaže da je hrabra starica prišla maršalu i rekla mu da njen Branko nije izdajnik. O tome u partijskim arhivskim dokumentima, naravno, nema ni reči.

Veselog Krajišnika sve to je odviše zabolelo i dozlaboga uplašilo. Stalno je ponavljao rečenicu: Što baš teškom artiljerijom na vrapca!

Branko Ćopić sa porodicom


Ali Branko ne bi bio Branko kad i ovakve situacije ne bi pretvarao u šeretluk. Tekst Titovog govora iz Zagreba, u kome on kaže da neće biti hapšen, isekao je iz novina i zalepio na vrata stana. Kanda, da podseti zaboravne drugove, naročito one u kožnim mantilima, šta je rekao njihov vođa i učitelj, ako dođu da ga uhapse.

Usledili su dopisi komitetima o Brankovoj nepoćudnosti... U njegovoj Bosni, ali i ne samo u Bosni, počeli su da ga izbacuju iz školske lektire. Oko njega se lagano širio prazan prostor. Počeli su da ga izbegavaju i najbolji drugovi. Za svaki slučaj. Ali neki drugi ljudi počeli su da se vrzmaju oko njega. A njegov dosije je bio sve deblji. I partijski, u Gradskom komitetu, i policijski, u Udbi. Punili su ga dvadeset godina.

U JEDNOM od izveštaja o kretanju Branka Ćopića piše: "Onoga dana kada je u 'Borbi' izašlo saopštenje CK SKJ povodom Đilasovih članaka, Ćopić je uveče u Klubu književnika pitao svakoga ko je ušao je li za Đilasa ili ne. Neposredno posle Plenuma, međutim, pred izvesnim licima je nedvosmisleno, ali i prilično jasno, rekao: - Gadna je ova beogradska klizavica. Onomad se umalo ne đidnu."

Ovim je hteo da kaže kako mu je malo trebalo da pre Plenuma "sklizne" po Đilasovoj liniji, ali se, eto, na vreme povukao... Ćopić je tih dana, ukoliko bi ga neko pitao je li za Đilasa ili ne, obično odgovarao: "Ja sam za Đidu... ali Veselinovićevog."

U drugom, sa jednog predavanja novembra 1954, takođe piše: "... Naveo je primer kako je u toku rata na oslobođenoj teritoriji prikazivan skeč 'Jazavac pred sudom'. Kad je počelo predstavljanje, predsednik odbora - seljak, popeo se na binu i svojim prisustvom tamo ometao je izvođenje programa. Na primedbu glumaca da siđe u masu nije hteo, jer je on vlast i treba da se oseti ko je on. Tendencija mu je bila sa ovim primerom da pokaže rđave korene pri formiranju Narodne vlasti..."

A BRANKO, umoran od svojih satira na račun sitnih buržuja, religije, popova, crkvenjaka, hodža, nije hteo da zatvori oči pred socijalnim i političkim pojavama u novoj, njegovoj komunističkoj i pravednoj Jugoslaviji. U pismu, naslovljenom Veljku, najverovatnije Vlahoviću, drhtavom rukom ispisuje: "Nije me majka Ličanka rodila da puzim i previjam se i više volim da me čak i anarhistom nazovu, i drskim i bezobraznim čovjekom, nego li književnikom bez kičme, bez dostojanstva i savjesti."

I tih dana u Klubu književnika sedeo je jedne noći sam samcit. Niko da ga pozdravi, a kamoli da sedne. Kad u neko doba nailazi Andrić i pravo za njegov sto. Priča nešto o Geteu i ljušti jabuku. Branko ga gleda u čudu i misli da on ne zna šta se sa njim dešava i da je zbog toga seo. Kad u jednom trenutku budući nobelovac procedi:

- Jebo ti take šale, piši romane, njih ionako niko ne čita - reče Andrić.

Niko pre, a kažu, niko ni posle nije čuo Andrića da psuje.

I počeo je Ćopić da piše romane. Ali avaj, kada je objavio "Gluvi barut", prošao je kroz isti partijski "topli zec" kao u vreme "Jeretičke priče" i, konačno, 1960. je izbačen iz Partije.

"Jeretička priča" u "Književnim novinama" uz ilustraciju Zuka Džumhura / Foto Arhiv "Borba"


Živeće tako Branko dvostruki život između pošalice i dosetke i depresije, između slave najčitanijeg, najtiražnijeg i najprevođenijeg književnika i pritiska državne aparature da slomi u njemu trajne ljudske vrednosti. Tamo sedamdesetih godina prošlog veka, u predgovoru "Bašti sljezove boje", uputiće nam opomenu, koju tad nismo razumeli. Piscu su se ukazali crni jahači, konjanici apokalipse, aveti razaranja i požara, neman koja se sprema da sve satre - ognjišta i krovove, detinjstva i ceste, sela i čitave gradove. Kasno će nam poruka postati jasna - kada je počeo razorni rat i krvoproliće.

REVOLUCIJE BEZ ORUŽJA

Ćopić je rođen 1. januara 1915. godine u Hašanima pod planinom Grmeč. Pohađao je učiteljsku školu u Banjaluci i Sarajevu, a završio u Karlovcu, i Filozofski fakultet u Beogradu. Posle rata neko vreme je bio urednik dečjih listova u Beogradu, a potom postaje profesionalni književnik. Smatra se jednim od najvećih dečjih pisaca svog vremena. Objavio je više od 50 knjiga pripovedaka, romana, poezije i dečje literature. Prevođen je na ruski, engleski, francuski, nemački, ukrajinski, poljski, češki, bugarski, slovenački i mađarski jezik. Bio je član SANU i ANU BiH.

Bio je nosilac Partizanske spomenice. Gostujući jednom prilikom u Studentskom gradu, spominjući spomenicu Branko je rekao:

- E ta moja generacija baš nije imala sreće. I prvu i ovu drugu revoluciju (seksualnu) dočekala je bez oružja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (24)

ja

12.03.2018. 03:32

@Aleksandar - Krleza je pretrpeo slicnu sudbinu, kada su ga posle rata doveli ispred kabineta u kom su Djilas i Zogovic raspravljali o tome kako se treba obracunati sa piscima koji nisu komunisti, navodili su i licitirali kazne nekih sat vremena, da bi ga na kraju pozvali unutra i srdacno se pozdravili sa njim. To je starom enciklopedisti bio dovoljan znak kako treba da se postavi ubuduce i koliko glasno treba da iznosi svoje stavove ako zeli da nastavi da pise slobodno. Stari je to dobro shvatio.

Шатор

11.03.2018. 22:08

Бранко је био прави комуниста. А ако некоме није јасно након ових ствари ко је био Броз и за шта се те клика борила, непоправљиво је глуп. И сви рачуни те власти пали су на плећа Срба јер смо имали највише Бранка и испали будале.

veselnik

11.03.2018. 22:22

Branka obozavam od detinjstva, tako da mi se svidja clanak o njemu, ali ne i ono sto mu se desavalo. Veliki covek, slava mu!

Hari Haler

11.03.2018. 22:40

Srpska dusa je posle 1945 pocela da pati i do dana danasnjeg nije prestala, drugovi su hitali da nam izmene nukleus, seme, dusu i u tome su nazalost uspeli.

Malo si se 'ajebao

12.03.2018. 00:34

@Hari Haler - Srpska dusa pati od Kosovskog boja pa preko I i II seobe Srba sa Kosova. A najveca patnja je zapocela kada su Austrougarskog kaplara izabrali za "marsala".

The Duke

12.03.2018. 09:02

@Hari Haler - Nisu uspeli, ne boj se. Nisu. Samo će nam trebati puno vremena da vratimo kazaljku na vagi na pravo mesto, ali će i to ipak doći.

nikad pravde

12.03.2018. 09:23

@Hari Haler - bas dobro stzo prte patila nije . Molim Vas da nisu cvetale ruze golom narodu pre 45.? patila je jos vise inace ne bi taj period od 45 opisilvala uglavnom kao najbolji jer je patnje bilo najmanje.Bar za one koji nisu cackali mecku.Tito je bar svoje borce ili "borce" nagradio dok su ostali pustili da idu u dronjcima kako onda tako i sada .

Vladimir

14.03.2018. 18:48

@Hari Haler - Narocito je nagradio one borce koje je poslao na goli otok. A to su bili velikom vecinom prvoborci koji su prosli golgotu rata od pocetka do kraja, pametnom dosta.

milan

11.03.2018. 22:50

Copici su poreklom iz Suvaje u Lici, odakle se Brankov deda Rade krajem 19.veka preselio u Hasane u bos,krajini. Pocetkom jula 1942.g. ustase su ubile preko 20 clanova porodice Copic u Suvaji. Brankovi rodjeni brat i sestra su poginuli kao borci i antifasisti u II sv.ratu . I takvog coveka nazvati izdajnikom? Njegova dela su, iako izgledaju kao naivna decija literatura, visoko filosofska dela, koja ocigledno oni koji su ih citali po zadatku, nisu mogli da shvate. Nismo mu se dovoljno oduzili.

Mira Papic- Bileca

12.03.2018. 00:31

Toliko ste usli u srz problema a i u "dusu" druga Copica da sam u jednom trenutku pomislio da se vas pisac nalazio u sobi u kojoj su UDBA-si ispitivali Branka.Svaka vam cast na objektivnosti, iscrpnosti a i lazi koju ste podastrli ,sto bi "veliki " prijatelj (barem ste ga vi Srbi odmah ukovali u zvezde) D.Trump rekao fake news.

Ranko Hribar

12.03.2018. 02:14

Branko, kao pošten čovek nije mogao da oćuti za lopovluke partijskih drugova. Imao je hrabrosti, ludosti dovoljno tada da Brozu kaze sta misli. Mene čudi današnje ćutanje drugova Broza.

melbourne

12.03.2018. 02:24

Dajte jednog Srbina po rodjenju/opredeljenju da ga hromi daba from Zagorje nije progonio i oterao u smrt!

Ratko Banja Luka RS

12.03.2018. 02:42

Jos samo da ste naveli da se Tito radovao kad je Branko izvrsio samoubistvo.To bi bio vrh vrhova ovoga texta.

Opaki

12.03.2018. 03:38

Veliki neprijatelj Srba je bio taj bravar. Ali ga mnogi i dan danas velicaju i slave. Nepopravljivi smo mazohisti.

Lili

12.03.2018. 06:18

Pisac mog detinjstva! Imao je poseban senzibilitet i poetiku,a Broz i kompanijasu se o mnoge ogresili i nadamo se da su na mestu koje su zasluzili. Brankovo mesto je u istoriji srpske knjizevnosti. I da, bitno je da mu Krleza bio podoban.

Miki

12.03.2018. 08:10

ma sta se primate,dali umete da citate,Tito nikada nije proganjao Copica,Copic je bio omiljen i kod vlasti i kod naroda,komunista i nosioc velikog broja funkcija,kad se on ubio Tito je odavno bio mrtav...

u ćutanju je sigurnost

12.03.2018. 09:20

jel to sigurno samoubistvo?. Da li mu je neko i fizicki pomogao?

floyd

12.03.2018. 16:01

Колико је честитих људи настрадало од стране, Броза и његових индоктринираних фанатика, ни броја им се не зна! И поред откривања тајни, масовних злочина, сатирања српског народа, још увек постоје Титови следбеници. Морају се већ једном озбиљно запитати, шта су им дедови учинили овом нашем јадном наивном народу!!!

ranko75

12.03.2018. 17:24

@floyd - U mome komentaru imas odgovor na svoje pitanje, samo moderator nece da ga objavi!

ranko75

12.03.2018. 17:31

Ja cenim i Copica i Tita. Prema Titu imam i nekih zamerki, a prema Copicu nemam, osim sto mi je zao sto se je ubio. Medjutim ne slazem se da je Copic bio meta kod Tita. Ja sam ziveo u to vreme i citao copica i primetio bih da je bio pod zabranom, ili da su vodili protiv njega kampanju. Mozda cu razocarati one sto bi zeleli da kazu da je svako zlo od Broza,ali sta im mogu.Najlakse je reci za sve je kriv Tito, a mi smo jako dobri i fini. Ja znam da je Copic jednom rekao "znam ja nas .ebo ti nas".

Awee

15.03.2018. 18:05

Neka novinari istraze sta je sa testamentom, za koji je rekao da se procita 30 godina posle njegove smrti!!!