Bolela ga je izdaja pisaca

R. RADOSAVLjEVIĆ

05. 12. 2015. u 14:08

Болела га је издаја писаца

Branko Ćopić

Zašto je smrt "našeg Marka Tvena" ostala "gluva" i ko se sve odrekao Branka Ćopića. Razapinjali su ga Kulenović, Krleža, Lalić, Gligorić, Oto Bihalji...

BRANKA Ćopića je najviše bolela izdaja pisaca, priseća se Momčiko Srećković koga su veliki pisac i njegova supruga školovali i gajili kao rođenog sina.

- To mi je Branko, citiraću ga, ovako opisivao: "Jarane moj, našao sam se na udaru žpodguznih muvaž koje su se trudile da opravdaju poverenje partije, pa me počeše kao Hrista razapinjati" - nastavlja Srećković svoju ispovest "Novostima", započetu u dokumentarcu "Mala moja iz Bosanske Krupe" Puriše Đorđevića.

Prvi put u ovom filmu on je osvetlio istinu o samoubistvu Branka Ćopića, kao jedini očevidac tog događaja. Kao svedok ogromne nepravde i velikog zla koje je veliki pisac doživeo, naročito posle "Jeretičke priče" i humoreske "Ko s đavolom piše", Srećković otkriva i u koga se Ćopić posebno razočarao:

- To su bili Dušan Popović, Skender Kulenović, Mihailo Lalić, Velibor Gligorić, Oto Bihalji Merin, Milorad Panić Surep, Gustav Krklec, Miroslav Krleža, i još takvih ulizica. Od njega su bežali kao da je tuberkulozan, zarazan. Niko nije želeo da bude u njegovom društvu, bio je izolovan. Kada ga vide na ulici, prelazili su na drugu stranu. U "Klubu književnika" niko nije smeo da sedne za njegov sto, niko ga telefonom nije zvao. Tada je prvi put video kakvih sve ljudi ima u ovom Beogradu. Govorio je: "Ali, ja i dalje nisam hteo da zatvaram oči pred socijalnim i političkim pojavama u novoj Jugoslaviji". Od silnih saslušanja, privođenja, praćenja i razočaranja u prijatelje već mu je dosta popustilo zdravlje - ističe Srećković.

I Matija Bećković kaže za "Novosti" da je neshvatljivo kako je Brankova smrt ostala tako "gluva":

- To je nečuveni, jedinstven slučaj da smo jednog pisca nekako sakrili od sebe samih - kaže Bećković. - I to ne običnog pisca, nego jednog od najslavnijih, najvećih - Ćopićevo lice bilo je svima poznato, u ono vreme kad nije bilo televizije, kompjutera, fejsbuka. Kad bi krenuo od Beograđanke do savskog mosta, pozdravile bi ga desetine i desetine ljudi, skudajući šešire. Njegova smrt, koju svet video nije, ostala je zabeležena tako kratko, šturo. A u stvari, ubio se naš Mark Tven, Servantes, koji je u dobrim godinama tako tužno završio život. Kad se ubio Majakovski, ili Jesenjin, to su bili veliki događaji, a Brankova smrt za nas ovde nije bila događaj, jer su se njega najpre odrekli pisci, njegove kolege. Žao mi je da sada pominjem imena, ali ne samo da su ga se odrekli, nego su i pisali te strašne komentare o njemu. Branko im je na kraju sve oprostio, jer je bio ogroman gospodin, najsuptilniji lik, najlepše doteran, koji kao da je preko svega toga nosio jedan kožuh, da se nekako ne odvaja od svoga sveta - ističe Bećković.

ANDRIĆ: ĆOPIĆU, PIŠI ROMANE

BRANKO mi je često prepričavao kako je jednom prilikom u "Klub književnika", dok je sedeo sam, u neko doba ušao Ivo Andrić, i seo pravo za njegov sto. On ga je gledao u čudu, pomislio je šta li se to dešava, kad mu je Andrić rekao: "Jebo ti takve šale Ćopiću, piši romane, njih ionako niko ne čita"! Branko se osećao kao da ga je maljem pogodio u glavu, jer Andrić nikada nije izgovorio nijednu psovku u životu, i na kraju ga je poslušao - seo je i napisao roman "Gluvi barut". Knjiga je objavljena, a Branko je opet doživeo partijskog "toplog zeca", kao u vreme objavljivanja "Jeretičke priče" - seća se Srećković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

Voleo bih da objavite

05.12.2015. 16:13

Od nastankaprvih Srpskih zemalja pa preko svih Jugoslavija u Srbiji su se uvek stvarali "nepodobni" i unutasnji neprijatelji.To je i danas jedna od "industrijskih" grana koju su vlastodrsci maksimalno razvili nebi li strasili narod i sebe odrzali na vlast. Baranko je otisao u legendu i vecnosta a mnogima se vise ni imena ne pominju. Branko hvala ti na svemu odrastao sam uz tvog Nikoletinu Bursaca.

Srbo-Kanađanin iz Makaoa

06.12.2015. 11:26

Чуди ме за Крклеца, он је од ћитаве те булументе (Д. Поповић, Куленовић, Лалић, Глигорић, Бихаљи, Суреп, Крклец, Крлежа) једини био лиричар. А они обично имају срце.

Ђедо, драги заштитниче...

06.12.2015. 14:59

Не бих оно давно доба ни за какве дао новце, кад сам некад, испод гаја, с дједом Радом чув'о овце. Куд побјеже моје златно прибјежиште неповратно?! Кроз бисерну перлу стада наш се Шаров вриједно маје, а дјед везе старе гатке и рођене доживљаје. Бајке су ми срцу драже, а остало – ђедо лаже! Кад понекад небом крене мрки облак, бљесне муњом, ја скровиште трком тражим под старчевим црним гуњом. Ни у зечјој логи није сигурније и топлије...

Ђедо, драги заштитниче...

06.12.2015. 15:02

Одвели ме давно пути тамо гдје се бајка скрива. Стадо нам се истопило, под могилом дјед почива. Куда даље, дједе мили, пути ми се замрсили? И докле ћу у лутању по свијету да се млатим? Слутим, већ је дошло вријеме дједу своме да се вратим. Ђедо, драги заштитниче, заврши ми крај од приче." --- (Бранко Ћопић: "Недонршена прича")

Koja d inn

07.12.2015. 08:18

Kad je Broz ,, napao ,, Brankovu majku niko je nije smeo braniti pa ni Brozova supruga-drugarica.Ona nije imala osecaj majke jer nisu imali dece , imali su lep zivot .