Sveta Petka ispunila duše verom (FOTO + VIDEO)

VERNICI u Srbiji obeležili su danas praznik posvećen prepodobnoj Paraskevi, u narodnu poznatoj kao Sveta Petka, zaštitnica žena i siromašnih. Hiljade građana od ranih jutarnjih časova, posle liturgije u crkvi Ružica, čekalo je da uđe u kapelu ove crkve na beogradskom Kalemegdanu za koju se veruje da je podignuta na izvoru žive vode koja pomaže ljudima u nevolji.

- Svake godine dolazim, i svake godine je velika gužva, ali meni nije teško da čekam - objašnjava Zorica Katić, penzionerka iz Beograda. - Sačekam, upalim sveću, umijem se i napunim flašu svetom vodom da je ponesem ukućanima.

U nepreglednom redu koji se nije smanjivao tokom celog dana, strpljivo su stajali i stari i mladi. Čekali su u tišini na svoj red za kapljice vere i zdravlja, naslonjeni na štapove, invalidi... Ni majke sa decom nisu tražile da svetinji priđu preko reda. A u rukama svih, sveće i flaše.

PROČITAJTE JOŠ:Sveta Petka - srpska i beogradska

- Žao nam je što nismo uspeli da uđemo na liturgiju zbog velike gužve, ali sačekaćemo da upalimo sveću i da se pomolimo za zdravlje - ističe Marica Jokić. Ona se iz Obrenovca uputila na Kalemegdan kako bi se poklonila svetiteljki.

Sveta Petka se obeležava u mnogobrojnim srpskim domaćinstvima, a s posebnim poštovanjem joj pristupaju žene svih vera i nacija, smatrajući je svojom zaštitnicom. Prve zapise o ovoj svetiteljki ostavio je Grigorije camblak. On je opisao detaljan prenos njenih moštiju iz Vidina u Srbiju. Kako je zabeležio, čudotvorne mošti u Beograd su donete 1398. godine zahvaljujući kneginji Milici, tada monahinji Evgeniji. Despot Stefan ih je sahranio u srcu prestonice, u pećinsku kapelu kraj čudotvornog izvora. Na tom mestu podignuta je današnja kapela Svete Petke. Na ikonama se Sveta mati Paraskeva predstavlja u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.

PROČITAJTE JOŠ:Svetu Petku spasli švercom u Srbiju!

ROĐENA U CARIGRADU

SVETA Petka, prema predanju, rođena je oko 950. godine u mestu Epivat, na obali Mramornog mora, nedaleko od Carigrada. Posle majčine smrti nasleđe je razdelila siromašnima i uputila se u jordansku pustinju, gde se tokom četrdeset godina predala najtežem isposništvu. Ne otkrivajući identitet, posle dve godine službe pri Crkvi Svetih apostola, u neprestanoj molitvi i postu, umrla je u Epivatu u prvoj polovini 11. veka.