I jastog sa ražnja

B. CARANOVIĆ - Z. RADOVIĆ

18. 07. 2014. u 20:48

Na Ibarskoj magistrali, čuvenoj po pečenjarama, danas sve više niču sale za venčanja i proslave. Cene u svečanim salama na Ibarskoj magistrali više nego u „Hajatu“. U Čibutkovici, mladence služe konobarice u narodnim nošnjama

NE miriše Ibarska magistrala na pečenje, kao nekad. Dok su u delu kod Čačka i Užica, prasići i jagnjići rumeni na ražnju i dalje na tronu, duž puta od Beograda do LJiga, retka su slika. Nekada čuvena kamiondžijska mesta smenili su fini restorani. A poslednjih nekoliko godina, cveta novi biznis na magistrali - otvara se sve veći broj sala za venčanja.

Vlasnici se utrkuju čiji će lokal biti moderniji, neobičniji, sa interesantnijim menijem, svilenijim stolnjakom, lepšom mašnom na stolici. Umesto sarme, svadbarskog kupusa i pečenja, služe se inostrani specijaliteti. Mladencima i gostima, serviraju se čak i losos, tuna, škampi na buzaru i jastog! Cene po gostu „idu“ od četiri, pa do 99 evra!

Svečanih sala na Ibarskom putu, najviše je uz Beograd, pa posle kod Lazarevca. Ima ih i kroz šumadijska sela. Tamo su zamenile nekada čuvene „šatre“. A i preduzetnici su „prepisivali“ jedni od drugih. Kad ne znaju šta bi sa parama, gde da ulože, ajde da otvore salu za veselja. Jer, Srbi, kažu, mnogo vole da slave. Umesto ispraćaja, sada se naveliko slave punoletstva. Ali i veridbe, venčanja, krštenja...

Tako se za poslednjih nekoliko godina otvorilo desetak namenskih lokala baš za proslave. Od onih jednostavnih - već viđenih, preko etno, drvenih, pa do luksuznih, čija je izgradnja koštala od pola miliona do 800.000 evra!

NISU ŠATRE ŠTO SU NEKAD BILE Vlasnici šatora za izdavanje tvrde da ovaj vid veselja nije prevaziđen i kažu da posla ima, naročito tokom leta i u jesen. I ovi montažni objekti su se promenili, sada su klimatizovani, a umesto po zemlji i travi gosti hodaju po itisonima. - U najmanji šator može da stane 50 ljudi, a imamo i onaj za 1.000 gostiju - kaže Saša Palić, iz Smederevske Palanke. - Najviše mušterija ima u okolini Požarevca, Svilajnca i Negotina. Uglavnom su to svadbe od 300 do 500 ljudi, a domaćinu je za toliko slavlje potrebno oko 20.000 evra. Slave gasterbajteri, ali ima i našeg sveta koji štedi i ne žali da potroši na rođenje, krštenje, svadbu i ostala veselja. Moja porodica se već treću generaciju bavi ovim poslom, a pre mene su šatore izdavali i otac i deda. Sada oni izgledaju kao i sale za venčanje, nema tu puno razlike, a srpski domaćini ipak više vole kad veselje naprave u svom dvorištu. Ako izdaju samo šator, od ovog biznisa po osobi Palići dobiju 10 evra, dok usluga sa hranom košta 23 evra. To su cene koje su slične kao i u restoranima u Srbiji.

- Svečanu salu smo otvorili tek pre nekoliko meseci i već smo imali pet-šest veselja - kaže Nikola Damević, vlasnik restorana „Srbija“. - Ugostiteljsku tradiciju započeo je deda Milan, nastavio otac Dejan, a sada sam se i ja pridružio. Uz restoran „Srbiju“, sada radimo i svadbe u novoizgrađenoj svečanoj sali, koja prima 400 gostiju. Mislili smo na svaki detalj, osvetljenje su nam radili stručnjaci sa televizije, podijum za igru u obliku zvezde nas je koštao nekoliko hiljada evra. Mladenci na poklon dobijaju luksuzni apartman sa đakuzijem u našem motelu.

Ovde je ponuda od 23 do 99 evra po osobi. Najskuplji meni u „Hajatu“ - „rojal svadbeni paket“, recimo, košta 75 evra. Od standardnih svadbarskih jelovnika sa pršutom, pečenicom, sirom, kajmakom, roštiljom i pečenjem, preko modernih varijanti sa mariniranim lososom, salatama sa egzotičnim voćem, piletinom u gorgonzoli, ovde na Ibarskoj magistrali, nude se i kulinarske „perverzije“.

- Meni od 99 evra po osobi ne očekujemo da prodamo više od jednom u dve godine - kaže Nikola. - Po struci sam kuvar i držim do ponude hrane i pića. Tako je ova najskuplja varijanta zaista ekskluzivna i može da se nađe isključivo kod mene. Predjelo je od svežeg mariniranog lososa, tune, rižota sa morskim plodovima, mušlji, kozica, vongola i škampa. Za glavno jelo služi se losos, tuna, orada sa gradela, dalmatinsko varivo, jastog iz Jadrana, strana pića i vrhunske rakije „rajal“.

Ni kilometar ranije, tek je otvorena sala „Biser“ , a preko puta nje četvrtu godinu radi „Stil“. Imaju zakazane termine i za 2015. godinu. Na sredini puta do Lazarevca, već decenijama radi restoran „Kod Brace“.

- Morao sam i ja da proširim ponudu i otvorim salu za venčanja - kaže gazda Braca. - Podigao sam pre nekoliko godina kredit, još ću ga vazda otplaćivati. Koštala me svečana sala oko 250.000 evra. Još se to ne isplaćuje. Sala ima sve više, ponuda je sve veća, a narod sve manje para ima. „Pukle“ su pečenjare u ovom delu magistrale. Ni ja više ne nudim prasetinu i jagnjetinu. Poznat sam po odličnom roštilju i kuvanim jelima, ali i po cenama koje nisam menjao deceniju.

Kako Braca kaže, promenio se duh magistrale. Nove generacije, barem iz ove okoline, sram je da jedu pečenje. Više od 30 odsto prometa je danas piletina. A i nema više, kaže, dobrog pečenja, nabavlja se iz Vojvodine, umesto u valjevskom kraju i iz Sandžaka.

Pet godina radi poznata sala za venčanja i slavlja „Grand A“. Nedaleko od sela Šopići. Čuvena po tome što prima najviše gostiju - postavlja se i za 650 zvanica.

- Svojevremeno je mnogima i to bio mali prostor, a danas su sve manje svadbe - kaže Dragan Janković. - Nekada sam se satirao od posla, a sad tek uleti poneka. Bio sam modernija zamena za šatre, koje su sada uglavnom prevaziđene. Sva sela u okolini: Mirosaljsci, Stepojevac, Šopići pravili su svadbe kod mene. Imam varijantu i da izdam samo prostor, to je 140.000 dinara, a kompletan meni kod mene je 16 evra po osobi. I kada sam otvarao, mislio sam, pa šta bih drugo. Da oročim pare u banci, bolje da se pare nekako obrću. Ali, kriza se baš oseća poslednjih godina. Uz to nas i ovaj porez satro. Radio - ne radio, 10.000 evra godišnje moram da platim.

Kod sela Čibutkovica, tek proradio etno-restoran za slavlja „Knjaz“. Do pre neki dan primao 330 gostiju, ali je u toku proširenje, pa će ponuda biti duplo veća.

- Doveo sam majstore iz Crne Gore, radimo punom parom, a sve me koštalo oko 250.000 evra - kaže Dejan Milić. - Morao sam da se proširim, jer mi za zajedničke svadbe, i mladini i mladoženjini gosti zajedno, traže veći prostor. Kod mene je sve u etno-stilu i imam konobarice koje služe u narodnim nošnjama. Mnogima je moja ponuda zanimljiva i drugačija. Osim toga, cena je važna. Nudim i varijantu, gde za četiri evra dajem prostor, moju kuhinju i osoblje, a za 14 evra je sve moje.

Većina ugostitelja koji se bave organizacijom slavlja i veselja, žali se na krizu poslednjih godina. Uprkos tome, ovih sala je sve više. I ne samo na Ibarskoj magistrali, već i na svim ostalim najvećim saobraćajnicama u Srbiji. Na Zrenjaninskom putu su mnoge fabričke hale i skladišta pretvoreni u svečane sale, kao i jedna fabrika obuće na Slanačkom putu. Na Zrenjanincu, vlasnik ima čak pet sala za venčanja na jednom mestu!

SALA ZA RAZVODE

U Čibutkovici poznat je i gazda Zindović. Decenijama je živeo i radio Austriji i Nemačkoj, a pre 14 godina otvorio je restoran uz Ibarsku magistralu. Uložio je u njega pola miliona evra. Nudi i pečenje. Ali, kaže, njegov lokal nije za venčanja, već za razvode. Bivše mladoženje kod njega proslavljaju srećnu rastavu.

SALE I ZA SAHRANE

Dobar biznis nisu samo veselja. Gazde su shvatile da im veliki prihod mogu doneti i daće i parastosi, pa se u blizini svakog groblja u većim gradovima u Srbiji nalazi i po desetak restorana. Ugostitelji se utrkuju ko će privući više ožalošćenih rođaka. Na beogradskom groblju Orlovača ima nekoliko restorana u nizu, a ista situacija je i na Lešću. Cene menija po osobi su od 5 do 10 evra.

- Parastosi se uglavnom obavljaju vikendom, u prepodnevnim satima, a potrebno je da se mušterije najave nekoliko dana ranije - kaže vlasnik jednog restorana za parastose u blizini Lešća. - Imam dva restorana, sa 100 i sa 400 stolica, tako da mesta uvek ima. Nudimo mrsan meni, domaća pića, teleću čorbu, pet vrsta roštilja i kolač.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije