MOGUĆNOST da cenzus potreban za ulazak partija u Narodnu skupštinu bude spušten sa pet na tri odsto najviše bi odgovarao radikalima, SPAS-u Aleksandra Šapića i Pokretu slobodnih građana. Ove tri stranke, prema istraživanjima, trenutno imaju podršku između tri i šest procenata, pa bi im niži prag širom otvorio vrata parlamenta.

Ovo pravilo moglo bi da zaživi na parlamentarnim izborima koji će se najverovatnije održati 26. aprila, a da se o njemu intenzivno razmišlja, potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On tvrdi da se time nikako ne ugrožavaju prava opozicije, da bi SNS dobio manje mandata, ali da bi javno mnjenje bilo bolje preslikano.

PROČITAJTE JOŠ: Dačić poručio: Borba za očuvanje teritorijalnog integriteta ostaje prioritet Srbije, bez viza u 71 zemlju

Bojan Klačar iz CeSID-a istakao je, za "Novosti", da bi niži prag išao u korist stranaka koje su trenutno između tri i pet odsto podrške, a to su SRS, SPAS i PSG, ako bi odlučili da izađu na izbore.

- Naprednjacima ovo rešenje odgovara, jer bi omogućilo da više stranaka uđe u parlament i da se tako izbegne situacija da samo oni i SPS pređu prag. Međutim, menjanje izbornih pravila uoči glasanja otvorilo bi pitanja u domaćoj i stranoj javnosti što vladajućoj partiji ne odgovara i da bi zbog toga mogli da se odluče da odustanu od te ideje.

Ipak, činjenica je da su pojedini zakoni, koji se posredno tiču izbora, već promenjeni u izbornoj godini, i to na insistiranje opozicije i posrednika iz Evropskog parlamenta. Podsetimo, izmenjeni su akti o finansiranju izborne kampanje, Agenciji za borbu protiv korupcije i o javnim preduzećima.

MENjALI I 2008. MEĐU najljućim protivnicima snižavanja izbornog praga su predstavnici bivše vlasti koji su ga, dok su bili na položajima, korigovali baš uoči lokalnih izbora 2008. Tada je promenjen Zakon o lokalnim izborima i prag je sa tri povećan na pet odsto. Između ostalog, ovim propisom ukinut je direktan izbor gradonačelnika.

Ukoliko ovaj potez, za koji Vučić, kako tvrdi, još nije dobio podršku u svojoj stranci, zaista zaživi, mogao bi da bude nezgodna "koska" za deo opozicije koji želi da bojkotuje izbore. To se pre svega odnosi na Savez za Srbiju, gde bi mogle da se otvore pukotine među članicama, pošto bi snižavanjem praga bio olakšan ulaz u Skupštinu i pristup novcu iz budžeta koji je nekima od njih neophodan za funkcionisanje.

U ovom opozicionom bloku pak tvrde da se iza ovog "manevra" samo krije namera da se "prava opozicija zameni lažnom". I u PSG, koji još nije presekao da li će na izbore, kažu da su sada bliži odluci da na njima - ne učestvuju. Nezvanično saznajemo i da deo stranaka manjina ima rezervu prema ovom rešenju, jer bi niži cenzus podigao prirodni prag na osnovu kojeg oni dobijaju mesta u parlamentu.

Ministar Rasim Ljajić rekao je da bi spuštanje izbornog cenzusa na tri odsto doprinelo tome da se stranke uozbilje, jer bi svaka vodila računa o kandidatima koje će predložiti.

- Vladajuća koalicija pokazala je da joj je stalo da dođe do vraćanja poverenja u izborni proces. Očekivao sam da spuštanje cenzusa bude jedna od glavnih tema tokom dijaloga vlasti i opozicije - rekao je Ljajić za RTS.

CRNOGORSKI RECEPT U MAĐARSKOJ je cenzus pet odsto, a deo poslanika se bira direktno, a deo sa liste. Prag od pet odsto moraju da preskoče i partije u BiH i Hrvatskoj, dok je kod Crnogoraca granica tri procenta. Rumuni glasaju po većinskom sistemu koji ne podrazumeva cenzus.


On je 2013. godine već predlagao tzv. stepenasti model koji bi značio da partija koja ide solo mora da preskoči prag od tri odsto, one koje nastupaju u paru - pet, a za koalicije sa tri i više članova da važi cenzus od sedam procenata.

Potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović tvrdi da Vučić ne može da "razbije blok istinskih opozicionih snaga, koje će bojkotovati izbore, te je zbog toga posegnuo za snižavanjem cenzusa".


Lider Dveri Boško Obradović izjavio je da se vlast plaši bojkota i da razmišlja o nižem cenzusu, jer zna da će posle izbora u aprilu, parlamentarni saziv činiti samo naprednjaci i socijalisti:

- Zato su došli na ideju o spuštanju cenzusa da bi ugurali u parlament više od dve političke opcije, i tako glumili višestranačku parlamentarnu demokratiju.

Austrijski ekspert za Zapadni Balkan Volfgang Petrič predlog za smanjenje cenzusa vidi kao pozitivan signal i znak za unapređenje demokratije u Srbiji:

- Niži cenzus načelno nije dobar kada postoji mnogo partija, jer bi se time dobilo previše stranaka u parlamentu. Međutim, niži cenzus omogućava ujedno da stanje u parlamentu odslikava što bolje volju birača.

Ako se postigne dogovor da se cenzus spusti, Zakon o izboru narodnih poslanika Skupština bi mogla da izmeni u februaru. Inače, generalni sekretar Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost Mario Spasić podneo je Vladinoj radnoj grupi inicijativu za promenu izbornog cenzusa na tri odsto, ali i za uvođenje "stepenastog" cenzusa za koalicije.